NEMAČKI MEDIJI O ŽUTIM PRSLUCIMA: Makron je njihova prva žrtva, on je već prežaljen!

"Žuti ustanak potresa francuske temelje. Simbol države, predsednik, je gotovo prežaljen – već sada je žrtva revolucije koju nije znao da predvidi“, pišu nemački mediji o protestima Žutih prsluka u Francuskoj.

U subotu je nakon sukoba sa policijom uhapšeno 1.385 ljudi. Masovno prisustvo snaga reda posebno u Parizu sprečilo je veće izgrede. Povređeno je 17 policajaca i nešto više od 100 demonstranata – a to je znatno manje nego prethodnog vikenda. Prema zvaničnim navodima, širom zemlje je protestovalo preko sto hiljada ljudi.

Protesti Žutih prsluka zbog namera Makronove vlasti da poveća akcize na gorivo i rastuće društvene nejednakosti već su ranije dali prve – istina, privremene – rezultate. Makron je najavio da na šest meseci zamrzava planove o „ekološkom porezu“. Nakon protesta u subotu je premijer Eduar Filip najavio da je došlo vreme za dijalog i da će predsednik sledeće sedmice govoriti o zahtevima demonstranata.

U komentaru nemačkog javnog radija Dojčlandfunk se primećuje: „Paradoks je što je Makrona – čoveka koji je za godinu dana od političke zvezde postao babaroga – na kolena oborio protivnik koji delimično ima iste argumente kao on. Obe strane odbacuju stare partije i tvrde da nisu ni levo ni desno. Žuti prsluci u svakom slučaju povezuju liberalni zahtev za nižim porezom sa levom borbom za veće minimalce i protiv bogatih u Parizu.“

Time su Žuti prsluci dvostruko u pravu, dodaje se u komentaru. Najpre, porezi i dažbine u Francuskoj najviši su u Evropi. „Istovremeno, socijalna nejednakost je masivna. To danas osećaju pre svih siromašni stanovnici unutrašnjosti koji su upućeni na vozila i treba im jeftinije gorivo, ljudi koji o globalizaciji samo slušaju, ali od nje ništa ne vide. Utoliko su Žuti prsluci deo populističkog tona koji se na Zapadu proteže od Mađarske do SAD, od Italije do Velike Britanije.“

"Pre godinu dana su Francuzi praktično nemo posmatrali kako novoizabrani predsednik Makron smanjuje porez na imetak; onda skoro da nisu pružili otpor protiv reformi tržišta rada i železnice. Ali sada kreće lavina. I niko ne može reći koga će zatrpati. Možda i izabranog monarha? Da li će izneti Marin Lepen na vrh? (…) Žuti ustanak potresa francuske temelje. Simbol države, predsednik, je poljuljan, gotovo prežaljen – već sada je žrtva revolucije koju nije znao da predvidi“, dodaje Dojčlandfunk.

Georg Blume, dopisnik Špigela iz Pariza, podseća na sve francuske proteste i revolucije. Ko se čudi što su protesti Žutih prsluka nasilni, taj ne zna ili zaboravlja istoriju, piše on. "Vodeći francuski istoričari sigurni su da pokret Žutih prsluka stoji u dugoj tradiciji francuskih narodnih ustanaka protiv vladajuće klase. Ti su ustanci retko kada bili mirni.“

"I danas bi svest Francuza o nepravdi mogla da odredi pravac“, piše dalje Blume za Špigel onlajn. „Svuda na Zapadu se ogorčenost srednjih i nižih slojeva u globalizovanom kapitalizmu ukazuje destruktivno. U zemljama G7 poput SAD i Italije je to već dovelo do izbora nacionalističkih vlasti u čija se demokratsko-humanistička ubeđenja može sumnjati. U Nemačkoj to hrani AfD. U Francuskoj se nezadovoljstvo ovih sedmica ne pokazuje na biračkim mestima nego na ulici.“

"Socijalni revolt za građane – ponižene po njihovom poimanju – uz sav nasilni potencijal donosi neočekivani trenutak oslobađanja. Na tome i danas počiva nesmanjena fascinacija Francuskom revolucijom. U to su uvek spadali ubeđenje, moral i zadatak da se izbori za prava slabijih.“

"Može se podsmevati Žutim prslucima. Mogu biti nazivani 'analfabetama' našega vremena, kao što je pre nekoliko godina uradio Makron kada su štrajkovali radnici klanica u Bretanji. Mogu se opisati kao 'ništarije', kako je Makron prošle godine nazvao klošare sa železničkih stanica. Ali se u njima može videti i nova snaga istorije“, piše Blume i zaključuje:

"Makron ima izbor. Može da dopusti proteste pa da ih onda guši. Na to ukazuju snimci 150 uhapšenih pariskih učenika koji kleče pred policijom kao u logoru. (…) Žuti prsluci traže nove socijalnu i obrazovnu politiku koja odgovara njihovoj epohi. Vreme je da Makron to prihvati".

Kurir.rs/DW

Foto: EPA, Reuters