Slučaj novinara Klasa Relocijusa koji je prevario najuglednije medije nemačkog govornog područja tema je tih istih medija, piše danas Dojče vele (DW) i dodaje da se tako saznalo da je Relocijus lagao pišući i o susretu ratnih veterana u Sarajevu, o krvnoj osveti u Albaniji...

"Zemljotres koji izazvalo raskrinkavanje novinara Klasa Relocijiusa još uvek traje. Ko god je s njim imao posla, našao se u situaciji da proverava članke stare po nekoliko godina. Među njima su i mnogi ugledni švajcarski mediji", navodi DW.

Tako švajcarski list Tagesancajger sada piše da je na Relocijusa "očigledno pao i bazelski list Tagesvohe".

"Reportaža iz Sarajeva objavljena u aprilu 2012. na dve stranice i pod naslovom ''Rat u glavi'' sadrži fiktivne delove. Relocijus je navodno 2012. posetio sastanak traumatizovanih ratnih veterana koji su se u Sarajevu našli 20 godina posle rata - navodi se.

Prema Klasu Relocijusu, taj sastanak je organizovao Centar za nenasilnu akciju.

Mirovna aktivistkinja te bosanske nevladine organizacije Ivana Franović izjavila je za RTS da ne zna za takvu konferenciju i da je reč o neistini.

Aktivistkinja za mir Velma Šarić iz Centra za istraživanje sukoba u Sarajevu takođe je, odgovarajući na na zahtev novinara, izjavila da nikada nije čula za tu konferenciju balkanskih veterana.

"Nije jasno da li ti protagonisti uopšte postoje. Tagesvohe ih ne prikazuje na fotografiji", navodi se u tekstu švajcarskog lista.

Tagesvohe je od decembra prestao da postoji, podseća DW i dodaje da je 2012, kada je ova reportaža objavljena, Urs Bues bio jedan od odgovornih urednika.

"Ako šest godina kasnije saznate da je novinar izmislio reportažu, to je naravno neprijatno. Članak je najverovatnije kupljen od agencije, s kojom je Tagesvohe otkupljivao priloge iz inostranstva. Prema kolegama postoji poverenje. Verovali smo Relocijusu. Postoje odredeni etički standardi kada se radi u novinarstvu", kaže Bues, prenosi švajcarski Tagesancajger.

A Noje cirher cajtung am Zontag, između ostalog, pišu o reportaži koju je Relocijus objavio pre nekoliko godina, o jednom zatvoru u Norveškoj u kojoj on pominje nepostojećeg zatvorenika.

"Drugi primer potiče iz članka pod naslovom ''Oko za oko, krvi za krv'', o krvnoj osveti u Albaniji, objavljenom 9. decembra 2012. godine: reporter prati navodnog predstavnika Nacionalnog odbora za pomirenje, albanske nevladine organizacije. Ovaj čovek, star 43 godine, opisan kao mrzovoljan momak koji nosi vunene džempere i gumene čizme, u tekstu se zove Jenva Baši", navodi ciriški list.

Rezultat provere kod Nacionalnog komiteta za pomirenje glasi da tamo nikada nije radio Jenva Baši. To potvrduje Đin Marku, šef te albanske nevladine organizacije. Do sada nije bilo moguće potvrditi postojanje drugih protagonista u toj priči, a možda se to nikada neće ni desiti, navodi DW.

Relocijus je u Špiglu objasnio da nisu falsifikovani svi njegovi tekstovi.

Koje priče su ispravne a koje nisu, najbolje zna on sam, ali Relocijus nije dostupan za NZZ am Zontag, navodi se.

Klas Relocijus je prevario ceo jedan sistem. I to ne samo od kako je postao uspešan, navodi DW i dodaje da se na sajtu Hamburške škole novinarstva, čiji je student bio, između ostalog, spominje da je radio za britanski Gardijan. Ovaj list je na zahtev da proveri tu informaciju odgovorio da proverava sve sisteme ali da "nema naznaka da je on ikada pisao ili radio za Gardijan".

"Još jedna neistina u delu Klasa Relociusa" konstatuje NZZ am Zontag.

Kurir.rs/Tanjug

Foto: EPA