Iako je prošlo 40 godina otkako su Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins bili prvi ljudi koji su hodali Mesecom, još postoji bezbroj nepoznanica o Zemljinom satelitu.

NASA ga je decenijama istraživala i tamo poslala ukupno 12 astronauta, ali još nisu dobili odgovore na sva pitanja. Ove četiri stvari i dalje ne znamo o Mesecu.

1. I dalje ne znamo ništa o tome kako je nastao

Istraživači i dalje ne mogu da odgovore na to pitanje iako veruju da je stvoren nakon snažnog sudara. Većina naučnika smatra da je objekat veličine Marsa udario u Zemlju pre otprilike 4,5 milijarde godina, a nakon toga nastale su brojne kamene krhotine koje su odletele u Zemljinu orbitu i na kraju se spojile u jedno. Čak i da je to tačno, onda bi taj sudar bio toliko jak da bi Zemlju izbacio iz orbite. Astrofizičar Kristofer Palma kaže: "Čak i kad mislimo da imamo odgovore najbliže istini, zapravo samo istražujemo. Sudar je morao da bude dovoljno jak da baci veliku količinu materijala u zemljinu orbitu, ali ne toliko jak da uništi našu planetu." Velika je misterija šta se to zapravo sudarilo sa Zemljom i kojom snagom.

horoskop-shutterstock.jpg
Shutterstock 

2. Kako je voda završila na Mesecu?

NASA je prvi put pronašla vodu na Mesecu 2009. u obliku leda zarobljenog ispod površine. Naučnici ne mogu tačno da objasne kako je došlo do toga. Neki veruju da je postojalo razdoblje u kojem su Zemlja i Mesec bili bombardovani asteroidima i kometama. Možda su oni doneli vodu na površinu Meseca i stvorili na Zemlji okeane. Međutim, analize mesečevih stena stvorile su novu teoriju. Njihov hemijski sastav sugerisao je da je voda postojala u dubinama Meseca, a da je do površine došla vulkanskim erupcijama. To bi značilo da je voda u stenovitim satelitima postojala mnogo pre nego što se dogodio pomenuti sudar.

mesec-epa04.jpg
EPA 


3. Odakle zamrznuti krater 'hladna zamka'?

Mesec nema atmosferu i nema zaštitu od sunčevih zrakova. Kao rezultat, na površini su ekstremne temperaturne razlike između dana i noći. Njegova površinska temperatura na osunčanoj strani se penje do čak 126 stepeni, a na tamnoj se spusti i do minus 180. Sve što je izloženo suncu prži se na velikoj vrućini, dok se sve ono što je zaklonjeno nudi uslove lunarnog leda. Mnoge od tih takozvanih "hladnih zamki" nalaze se na udaljenijoj strani Meseca - delu koji je okrenut od Zemlje, što znači da je skriven od Zemljinih teleskopa. Ono što bi moglo biti skriveno u ovim zaleđenim područjima naučnicima je nepoznato, ali moglo bi da sadrži smrznutu vodu zajedno s mnoštvom očuvanih dokaza o postanku Meseca. Kineska sonda, koja se 3. januara spustila na tamnu stranu Meseca, istražiće hemijski sastav 'hladne zamke', kratera poznatog i po imenu von Karman, prema naučniku Teodoru von Karmanu.

profimedia0145582367.jpg
Profimedia 

4. Krije li Mesec vanzemaljske oblike života?

Jedno od najvećih pitanja s kojima se suočavaju naučnici jeste postoji li tamo vanzemaljski život? Neki veruju da voda skrivena ispod Mesečeve površine može da sadrži drevne mikrobe. "Jedna od mogućnosti za nastanak života je što u svom sastavu verovatno ima i materija koje su donele komete i čiji ostaci možda postoje u ledu", kaže Palma. Ipak, naučnici to neće saznati dok na Mesec ne pošalju sondu opremljenu moćnom bušilicom.

Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Profimedia