NISTE NI SAPUN MOGLI DA KUPITE: Ova zemlja je nekad bila jedna od najsiromašnijih, a sada je na vrhu Evrope

Prvu stvar koju biste osetili u Poljskoj te 1987. godine bio je miris - mešavina dima, duvana, kupusa i isparenja dizelaša.

Transformacija Poljske je počela 1989. godine, kada je postala prva zemlja na svetu koja je odbacila komunizam kako bi ponovo stvorila tržišnu ekonomiju. Jasno je da je ovo najbolji period u hiljadugodišnjoj istoriji države.

Međutim, to nije priča koju sadašnja vladajuća stranka Pravo i pravde želi da pokaže. Ona se više bavi isticanjem hrabrosti u ratu (i prikrivanjem ratnih zločinaca) nego veličanjem nečega što zaista čini da se Poljska istakne: dugi rekord ekonomskog rasta koji su stvorili domaći preduzetnici i strani investitori privučeni u zemlju vrednih ljudi.

Dok je bila komunistička država, u poljskim prodavnicama ste najčešće mogli da čujete reči "Nie ma", što znači "Nema", kada biste upitali za neke od "luksuznijih proizvoda" poput mesa ili vina u prodavnicama ili u kioscima kada biste pitali za sapun ili žilete. Kada biste ušli u restoran, konobar bi često rekao da nema ništa od navedenog u jelovniku.

24. avgusta 1989. godine je Džon Dejvis Džunior, tadašnji američki ambasador u Varšavi, poslao telegram Vašingtonu, najavljujući formiranje prve poljske posleratne vlade koju vodi nekomunista Tadeuš Mazovjecki.

Njemu je njegov šef državni sekretar Lorens Iglberger odgovorio da je zadovoljan onim što je pročitao i napisao sledeće: "Vaš sledeći zadatak je da promovišete i osigurate ostvarivanje ekonomskog prosperiteta u Poljskoj, uključujući stabilan rast, punu zaposlenost, nisku inflaciju, visoku produktivnost i 'mercedes' (ili ekvivalent) u svakoj garaži".

Kako navodi Politiko, čini se da je u naredne tri decenije većina ovoga ostvareno u Poljskoj.

Posle preživljavanja ekonomskog slobodnog pada 1992. godine, Poljska nije videla novu recesiju. Ono što je Poljska iskusila posle reformi iz 1990. godine je ista stvar koju su mnoge zapadnoevropske zemlje i Japan prošle tokom svog posleratnog buma.

Od 1989. poljska ekonomija je postala skoro tri puta veća. Dok je ostatak Evrope pao u recesiju nakon početka globalne krize 2008. godine, poljska ekonomija je nastavila da raste. Kada je 2004. godine pristupila EU, Poljska je imala koristi od poplave strukturnih fondova EU, u nekom smislu ekvivalentnim posleratnim sredstvima za obnovu koje je propustila zbog početka Hladnog rata.

Poljska je bila tako uspešna u apsorpciji gotovine iz Brisela da se sada suočava s mogućnošću naglog smanjenja dobijanja sredstava iz budžeta EU nakon 2020. godine. Brisel nije toliko zainteresovan da troši novac na svoju članicu koja je sada sve bogatija (i sve politički teža).

Tranzicija iz komunizma u slobodnu tržišnu ekonomiju, nije prošla bez troškova. Hiljade ljudi koji su radili za državne firme i farme su ostali bez poslova. Radnici u neefikasnoj teškoj industriji su otpušteni. Mnogi ljudi su u potrazi za poslovima pobegli iz manjih mesta u veće gradove ili u Zapadnu Evropu.

Ali sada je stopa nezaposlenosti niža nego u bilo kom trenutku od 1989. godine - i iznosi 5,7 odsto. Kompanije se žale na nedostatak radnika, a Poljska je privukla više od milion ukrajinskih radnih migranata. Hiperinflacija početkom devedesetih godina je daleka uspomena, a Poljska centralna banka očekuje da zadrži svoju referentnu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou u doglednoj budućnosti. Poljski radnici su takođe postali izuzetno produktivni. 1993. godine, prosečan poljski radnik je generisao 10 dolara po radnom satu.

Dve decenije kasnije, prosečni Poljak je generisao 29 dolara po satu, blizu nivoa nekih siromašnijih zapadnoevropskih članica Evropske unije, kao što je Portugal, i skoro polovinu proizvodnje prosečnog Nemca.

Što se tiče "mercedesa" u garaži, njega uglavnom nema, već Poljaci češće voze nove "škode", ili polovne "fordove" i "opele", zaključuje Cienski. Poljska ima 554 automobila na 1.000 ljudi, što je na otprilike istom nivou kao u Francuskoj ili Nemačkoj. Poređenja radi 1989. godine je imala svega 128 automobila na 1.000 ljudi i većina njih su bili najjeftiniji modeli.

Kurir.rs/Politiko
Foto: AP