U potpunom zanemarivanju međunarodnog prava, zapadne zemlje su pribegle otvorenom mešanju u unutrašnje poslove Venecuele. Nema sumnje da oni povlače poteze u ovoj zemlji.

Za nekoliko minuta nakon što se opozicioni lider Huan Gvaido izjasnio kao privremeni predsednik Venecuele, proznali su ga Amerika, zatim Kanada, Velika Britanija, Francuska i desničarske latinoameričke vlade, koje su u stvarnosti lutke zapadnih imperijalističkih zemalja, a sodluke su donele u rou od od dva sata.

Međutim, Rusija, Kina, Iran, Turska, Kuba, Bolivija i Meksiko su se suprotstavile intervenciji zapadnih zemalja u unutrašnje poslove jedne suverene zemlje kao očigledno kršenje međunarodnog prava i podržavaju predsednika Madura. U najsnažnijoj osudi tog poteza zapadnih zemalja, predsednik Putin je upozorio na teške posledice. Rafael Corea, bivši predsednik Ekvadora, upozorio je na vojnu akciju koju podržavaju SAD u Venecueli, koja bi mogla da dovede do građanskog rata.

SAD i zapadne zemlje imaju dugu istoriju prisilnog nametanja svoje volje drugima. Amerika je oduvek smatrala Latinsku Ameriku svojim dvorištem gde može da radi sve što želi. Zemlje Latinske Amerike, osim Kube, nisu bile zaista nezavisne u poslednja dva veka. Amerika je koristila svoje prirodne resurse u svoju korist, a ne u interesu naroda ovih zemalja. Kad god postoji sukob između ova dva interesa, Amerika nikada nije oklevala da koristi silu.

Na primer, dr Salvador Aljende, izabrani marksistički predsednik Čilea, pokušao je da iskoristi sredstva zemlje za svoj narod, Amerika nije gubila vreme da ga se oslobodi pučem generala Pinočea 1973. godine. Amerika je izvršila operaciju Kondor kako bi sistematski eliminisala levičarske snage u zemljama Latinske Amerike i ojačala desničarske diktature.

Amerika je uporno pokušavala da se otarasi Uga Čaveza, koji je bio predsednik Venecuele od 1999. do 2013. Međutim, Čavez je nastavio da poboljšava stanje ljudi sa prihodima od nafte. Venecuela je jedna od najvećih zemalja proizvođača nafte. Nakon njegove smrti od raka (za koju je okrivio SAD), Maduro je preuzeo dužnost predsednika Venecuele. Amerika je stalno pokušavala da ga se otarasi. Međutim, on je preživeo svaki put. Teške američke sankcije i pad cene nafte teško su pogodili ekonomiju Venecuele, a

Amerika je koristila ovo kao izgovor da okrivi Madura.

Ali, ovaj put vojska podržava Madura. Još jedan faktor koji sprečava da ga se lako reše je činjenica da je Čavez izgradio veliku bazu u radničkoj klasi i naoružao svoje sledbenike sa 100.000 pušaka AK-47 koje je Rusija dala. To borbu može da učini krajnje krvavom ako počne oružani sukob između Madurovih pristalica i pro-američkih pristalica Gvaida. Putin je s pravom upozorio na katastrofalni sukob.

Konflikt ove veličine u američkom dvorištu će verovatno biti poslednji veliki sukob američke ere, jer bez obzira na ishod ovog sukoba, Amerika ima više da izgubi od Rusije. Ako američka strana izgubi onda će to biti veliki, verovatno fatalni udarac za američki prestiž. Međutim, čak i ako Amerika obije ovu bitku, dugoročni rezultati mogu se pokazati štetnijim od pomoći. Rusija će morati da postigne veliku pobedu u Evropi da bi osvetila svoj poraz i zadržala svoj ugled i kredibilitet. To će morati dati ozbiljan udarac zemlji kao što je Ukrajina ili Poljska. Za Ameriku, poraz u Evropi će biti mnogo gori od pobede u Latinskoj Americi.

Poraz u Siriji je naneo ogromnu štetu američkom ugledu i uticaju na Bliskom istoku, a posledice rata u Venecueli mogu biti mnogo gore od sirijskog rata. Ako Maduro preživi onda kao i preživljavanje Asada u Siriji, to će se smatrati velikim gubitkom za Ameriku. Međutim, čak i ako Amerika uspe da izbaci Madura, šteta naneta rusko-američkim odnosima biće ogromna i verovatno nepopravljiva. Šansa da se sukob preseli u Evropu može biti vrlo opasna za ceo svijet. Sukob u Evropi verovatno će eskalirati u treći svetski rat nego sukob na bilo kom drugom mestu.

Tri zemlje, Rusija, Kina i Indija, mogu da igraju značajnu ulogu u suprotstavljanju američkoj aroganciji koja se može pokazati kao glavni faktor rizika za pokretanje najrazornijeg Trećeg svetskog rata. Rusija može da uravnoteži američku vojnu moć, Kina može da uravnoteži američku ekonomsku moć i Indija može da radi na diplomatskom polju kako bi izgradila antiratna raspoloženja. Indija je odigrala veoma pozitivnu ulogu kada je rat počeo preko Sueckog kanala. Indija je postigla veliku pobedu na diplomatskom polju i postala vođa nesvrstanog pokreta.

Kurir.rs/Pravda.ru

Foto: AP