Priča o Kap Arkoni je jedna od najtragičnijih priča iz Drugog svetskog rata. Bio je to jedan od najluksuznijih nemačkih prekookeanskih brodova koji je do rata plovio od Hamburga do Južne Amerike.

Porinut je 1927. godine i imao je nosivost od 27.500 tona. Na ovoj liniji obično je, na gornjim palubama prevozio bogate putnike, a na onim nižim uglavnom siromašne migrante.

Ali, tokom Drugog svetskog rata brod je bio prepun logoraša iz nacističkih koncentracionih logora i zapravo je zabunom postao meta aviona britanske kraljevske avijacije. Izrešetali su brod, a more je nedeljama kasnije nosilo tela mrtvih putnika na obalu blizu Nojštata. Uglavnom, ljudi na obali nedeljama su sahranjivali stotine mrtvih u zajedničku grobnicu, a delove kostura onih koji su ostali zarobljeni u utrobi potonulog broda, poslednji je put pronašao jedan dečak 1971. godine, četvrt veka posle nesreće.

Postoji nekoliko verzija o tome što se dogodilo i zašto je RAF potopio brod.

Jedna verzija priče je da su Nemci namerno ukrcali logoraše jer su znali da će britanska avijacija napasti brod, pa su se poslužili ciničnim trikom.

Druga je verzija da je grof Folke Bernadote, potpredsednik Međunarodnog crvenog krsta dogovorio prebacivanje zatvorenika u švedske bolnice i da je to bila svrha poslednje tragične plovidbe Kap Arkone. Takvi transferi su se organizovali i ranije.

Do današnjeg dana niko nije odgovarao za smrt hiljada ljudi - ni na nemačkoj, ni na britanskoj strani. Rečeno je da su radio-operateri Crvenog krsta pokušavali da stupe u kontakt s pilotima i upozore ih da su na brodu logoraši. Međutim, RAF je proglasio sve dokumente vezane uz ovu tragediju tajnom i zapečatio spis do 2045. godine.

Tri dana nakon Hitlerovog samoubistva i samo jedan dan pre predaje nemačkih vojnika u severozapadnoj Nemačkoj, napadnuti su brodovi u kojima su bili logoraši. Među njima je bio u Kap Arkona. Britanske kraljevske vazušne snage počele su da gađaju brodove jer su navodno od obaveštajaca saznali da čitav vrh SS, zajedno s Hajnrihom Himlerom, namerava da brodovima pobegne u Norvešku.

Britanska vlada je naredila da se dokumenti zapečate narednih 100 godina, pa se do tada neće znati zašto nije izbegnuta ova neverovatna tragedija. Od 5.000 ljudi na brodu, preživelo ih je 350. Vlade Nemačke i Velike Britanije i dalje odbijaju da raspravljaju o tome ili objavljivljuju ​​relevantne podatke, pa tako još jedan veliki ratni zločin ostaje tajna.

Pri potopu Kar Arkone život je izgubilo nekoliko puta više ljudi nego pri potopu Titanika, zbog čega se to smatra jednom od najgorih tragedija na moru.

Kurir.rs

Foto: Profimedia