Iako venecuelanska vojska možda i nije jedna od najbrojnijih armija na južnoameričkom kontinentu, kada je reč o vojnoj tehnici i naoružanju može se, kako ocenjuju analitičari, bez previše skromnosti svrstati u jednu od najmoćnijih. Glavni adut je avijacija, na čelu sa ruskim višenamenskim lovcima Su-30MK2V.

Većina kopnene tehnike venecuelanske vojske je ruskog porekla, a osovinu armije čine 92 tenka T-72B1V i 123 jedinice ruskih modernizovanih amfibijskih borbenih vozila pešadije BMP-3M sa ojačanom konstrukcijom, kao i sa ugrađenim najnovijim sistemom za nišanjenje.

Oklopni pul čini i 114 transportera BTR-80A, koji za razliku od svojih prethodnika imaju snažnije motore i jače naoružanje. Ne treba zanemariti ni preostalu tehniku koje je Venecuela svojevremeno nabavila od Francuske i Kine — 80 tenkova AMX-30 visoke pokretljivosti, kao i nekoliko desetina kineskih oklopnjaka.

Okosnicu artiljerijskog naoružanja čine 50 samohodnih haubica „Msta-S“, kalibra 152 milimetra, 24 mobilnih višecevnih raketnih sistema „Grad“, kalibra 122 milimetra, i 12 teških višecevnih bacača raketa „Smerč“, kalibra 300 milimetara. Tu su i artiljerijske baterije manjih kalibara, a pored ruskih Venecuela na raspolaganju ima i francuske i američke sisteme, ali njihov broj nije poznat.

Kada je reč o avijaciji, venecuelanska vojska na raspolaganju ima desetak ruskih borbenih jurišnih helikoptera Mi-35M2, čija je glavna odlika da uništavaju oklopna vozila i tenkove, zatim je tu i 16 višenamenskih helikoptera Mi-17B5 povećane nosivosti, koji su u stanju da prevezu 36 vojnika u punoj opremi, kao i tri teška dvomotorna transportna helikoptera Mi-26, a ne treba zanemariti ni 40 lakih američkih helikoptera „Bel“ i „Sikorski“.

Glavni adut avijacije su ruski višenamenski lovci Su-30MK2V, dvomotorni borbeni avioni generacije četiri plus, koje karakterišu vrhunske manevarske sposobnosti, kao i veliki radijus dejstva, savremena oprema i motori. Sposoban je da upravlja formacijom presretača kao komandni avion, ali i da funkcioniše samostalno, i to na velikim udaljenostima od svoje baze, u svim vremenskim uslovima, i danju i noću.

profimedia0411139890.jpg
Profimedia 

Pored toga, tu je i 19 američkih višenamenskih lovačkih aviona F-16A, koji jesu nešto stariji, ali su i dalje poprilično opasni jer su zamišljeni kao laki, dnevni lovci velike manevarske sposobnosti, pre svega namenjeni za borbu u vazdušnom prostoru. Kada je reč o transportnoj avijaciji, venecuelanska vojska raspolaže sa 40 aviona, koje je svojevremeno kupila iz Amerike, Kine, Nemačke i Velike Britanije.

Venecuela ima i mornaricu, koja jeste poprilično skromna, ali je i dalje dovoljno jaka da pruži svu neophodnu odbranu na vodi, ali i da osigura stratešku poziciju. Reč je o tri raketne fregate tipa „Lupo“ italijanske proizvodnje, dve nemačke torpedne dizel podmornice tipa 209 i 15 patrolnih artiljerijskih plovila.

Najjaču stranu venecuelanske vojske čini — odbrana, a pre svega protivvazdušne snage koje predstavljaju izuzetno jak „obuzdavajući“ faktor. Svi sistemi raspoređeni su u pet brigada na čelu sa dve divizije ruskih protivvazdušnih sistema S-300BM — ukupno osam baterija koje su u stanju da obaraju vazdušne mete na udaljenosti od 250 kilometara i na visini od 25 metara do 30 kilometara.

Pored toga, S-300BM je izuzetno dobro zaštićen od radioelektronskih uređaja koji mogu biti ugrađeni na avionima potencijalnog neprijatelja, a veoma je efikasan i protiv aviona sa smanjenom vidljivošću, kao i protiv balističkih raketa.

PVO snage na raspolaganju imaju i 12 ruskih sistema „Buk-M2E“, koji su se fantastično pokazali u Siriji, kao i 24 modernizovana sistema S-125 „Pečora-2M“, sistem čiji je brat blizanac „Neva-M“ u Srbiji 1999. godine oborio čuveni američki F-117A.

Poslednju liniju PVO odbrane čine 12 takođe ruskih raketnih kompleksa „Top-M1“, kao i nekoliko hiljada prenosnih raketnih sistema „Igla-S“. Oružane snage Venecuele imaju i šest radarskih stanica kineske proizvodnje JJL-1 i JJ-11B, koje su u stanju da „vide“ sve što se kreće na nebu u prečniku od 300 kilometara.

Generalni direktor Latinoameričkog centra u Rusiji Jegor Lidovskoj toliku prisutnost ruskog naoružanja u arsenalu venecuelanske vojske objašnjava dolaskom prethodnog venecuelanskog lidera Ugo Čaveza na vlast 1999. godine, od kada je vojna saradnja dve zemlje doživela neverovatnu ekspanziju.

epa-maduro.jpg
EPA 

„Čavez je veoma dobro znao da će Amerikanci pre ili kasnije poželeti da zavladaju venecuelanskim nalazištima nafte, zato je i učinio sve što je mogao da opremi vojsku najmodernijim naoružanjem, da učvrsti njen moral i jedinstvo, kao i da je podigne na novi nivo“, ukazuje on.

Lidovskoj navodi i da je venecuelanska vojska, ako se izuzmu SAD i Kanada, broj jedan u celoj Americi kada je reč o moralu među vojnicima.

„Upravo je zato, pored oružja, glavni adut venecuelanske vojske upravo njena posvećenost idejama koje je u vojsku, ali i narod udahnuo Čavez“, tvrdi on.

Lidovskoj dodaje i da je venecuelanska vojska, za razliku od mnogih armija sveta, izgrađena na ideji jedinstva i nezavisnosti, stoga je i spremna da brani svoju zemlju do poslednje kapi krvi.

Kurir.rs/ Sputnjik Srbija

Foto: Profimedia, EPA