Gubitak radnika istočnoevropske zemlje nastoje da nadomeste na isti način kao i zapad Evrope, privlačenjem radne snage iz komšiluka ili, ako njih nema dovoljno, zapošljavanjem radnika iz Azije i Afrike.

Najsiromašnije članice EU Bugarska i Rumunija prednjače po zapošljavaju radnika iz Vijetnama, Indije, Turske, Nepala, Kine, Maroka i Bangladeša, dok dok se ostale države, koje mogu platiti nešto više, drže prvih komšija.

Ukrajinci popunjavaju praznine na poljskom tržištu, Moldavci dolaze u Rumuniju i Bugarsku, za Srbe se tuku Slovaci, Česi i Mađari, dok su Bosanci prvi izbor i za Hrvatsku i za Sloveniju, odakle je stigla vest da je jedna tamošnja kompanij iz automobilske branše svima koji im dovedu ili preporuče radnika obećala 250 evra stimulacije.

Svi prvo pokušavaju da iskoriste sopstvene resurse pa, osim studenata i penzionera, pojedine zemlje, Poljaci, na primer, zapošljavaju i zatvorenike.

Češki industrijalci radnicima nude dodatnu nedelju godišnjeg odmora i obavezan dnevni odmor, dok auto-branša u Slovačkoj obećava otpremnine već nakon 60 dana rada. Slovačke se kompanije često predstavljaju i kao porodične, pa supruge njihovih radnika imaju prednost kod zapošljavanja ili se posao muža i žene ugovara u paketu.

Takođe, poznat je i slučaj jedne firme iz Bugarske koja radnicima koji dođu u Sofiju nudi 2.500 evra godišnjeg bonusa, masaže i besplatan fitnes.

Kurir.rs/ Vecernji.hr

Foto: Profimedia