PUTIN PRED FEDERALNOM SKUPŠTINOM: Rusija neće rat! Ali ako Amerika razmesti rakete po Evropi, GAĐAĆEMO CENTRE GDE SE TAKVE ODLUKE DONOSE! Ovo su naša nova oružja, javno vam govorim! (VIDEO, FOTO)

Ruski predsednik Vladimir Putin govorio je pred Federalnom skupštinom Rusije, a velikuj pažnju posvetio je savremenom političkom trenutku u svetu, pre svega u svetlu pogoršanih odnosa SAD i Rusije.

Vladimir Putin je veliku pažnju posvetio izlasku SAD iz Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa (INF), rekavši da su od trenutka potpisivanja tog dokumenta do danas mnoge zemlje radile na razvoju takvog naoružanja, dok Vašington i Rusija to nisu.

Prema njegovim rečima, Amerika je trebalo tako i da kaže, a ne da izmišlja kojekakve razloge da istupi iz Sporazuma. Putin je, međutim, istakao i kako je SAD prekršila Sporazum.

"Amerika je razmestila sisteme Edžis ašor u Evropi koji su u stanju da lansiraju tomahavke. I opet niko ne reaguje. Čudno, ali mi ne treba da se čudimo", kazao je on i istakao da Rusija nema nameru da prva razmešta rakete u Evropi, ali ako Amerika to uradi, Rusija će to shvatiti kao pretnju i biće prisiljena da razmesti naoružanje kako bi mogla da gađa ne samo teritorije gde swu razmešteni raketni sistemi, već i teritorije gde su centri za donošenje takvih oduka.

"Rusija ističem ne namerava da prva rasporedi prva takve rakete u Evropi. Ako one ipak budu proizvedene i raspoređene na evropskom kontinentu, a SAD imaju takve namere, to će veoma pogoršati situaciju u sferi međunarodne bezbednosti i stvoriti pretnju za Rusiju, jer neke klase raketa mogu da stignu do Moskve za 10-12 minuta. U takvom slučaju bićemo prinuđeni, naglašavam prinuđeni da razmotrimo uzvratne i asimetrične mere. Šta to znači: reći ću danas direktno i otvoreno da svima bude unapred jasno: Rusija će morati da izgradi i rasporedi tipove oružja koje će moći da se upotrebe ne samo protiv teritorija sa kojih bude dolazila neposredna opasnost za nas nego i protiv teritorija gde se nalaze centir donošenja odluka o primeni raketnih kompleksa koji su za nas pretnja", rekao je Putin i predstavio nove tipove naoružanja.

To je hiperzvučna raketa "Cirkon", koja je u stanju da leti brzinom od devet mahova. Rekao je i da je pokrenuta serijska proizvonja komleksa "Avangard", kao i proizvodnja "Sarmata".

Najnovije oružje "Peresvet" i "Kinžal" pokazali su svoju efikasnost, a uspešno ispitivanje prošao je i "Burevestnik", dok će nuklearna podmornica "Posejdon" bitii spuštena u vodu u prvom kvartalu ove godine.

Ruski lider je istovremeno poručio da Rusija hoće ravnopravne i prijateljske odnose sa SAD i da nikome ne preti. Nismo zainteresovani za konfrontaciju i nećemo je, ali naši partneri ne primećuju kako se i kojim tempom menja svet. Nastavljaju svoju destruktivnu i pogrešnu politiku, previše obuzeti idejom o svojoj izuzetnosti, rekao je Putin i dodao:

"Imaju prava da misle kako hoće, ali umeju li da računaju? Verovatno umeju. Neka izračunaju domet i brzinu naših perspektivnih sistema naoružanja. Samo molimo, neka prvo izračunaju, pa tek onda nek donose odluke koje mogu stvoriti dodatne i ozbiljne pretnje za našu zemlju i svakako će doneti do uzvratnih mera od strane Rusije čija će bezbednost biti pouzdano i bezuslovno zaštićena", poručio je Putin.

Spremni smo na razgovore o razoružanju, ali nećemo više kucati na zatvorena vrata, upozorio je ruski predsednik i pozvao parntere da shvate neophodnost ravnopravnog dijaloga o toj temi.

Rusija je bila i biće suverena zemlja, ona će takva biti ili je neće biti uopšte. Rusija ne može da bude država ako ne bude suverena. Neke zemlje to mogu, ali Rusija ne, izjavio je Putin.

Širenje poverenja i saradnje sa drugim zemljama u raznim sferama – to je prioritet spoljne politike, istakao je. Spomenuo je Belorusiju, rekavši da je neophodno povećati saradnju u okviru Evroazijske ekonomske unije, zatim se osvrnuo na pitanje Kine, rekavši da je izuzetno važno imati ravnopravne odnose sa tom zemljom. Takođe, naveo je i Indiju rekavši da Rusija sa tom zemljom ima veliku saradnju.

Osvrnuo se i na pitanje Japana, rekavši da je od velike važnosti pronaći put kako bi se potpisao mirovni sporazum.

Što se unutrašnjepolitičkih pitanja tiče, Putin je obelodanio da prvi put u istoriji Ruske Federacije rezervni fond u potpunosti pokriva celokupan spoljni dug zemlje. On je izdvojio četiri prioriteta: rast produktivnosti rada, povećanje izvoza sekundarnih roba, poboljšanje poslovne klime, kao i uklanjanje svih ekonomskih ograničenja.

Rusija ima istorijsku šansu da poboljša uslove za biznis, a pre svega u oblasti IT, ocenio je Putin i naložio Vladi da stvori privlačne uslove za investicije u tehnološke startapove.

"Celokupno naše zakoknodavstvo mora da bude u skladu sa aktuelnom tehonološkom situacijom", naveo je.

"Ljudi moraju da osete promene, da se situacija menja nabolje. Glavni zadak je da se sačuva naš narod, da se podrže porodice", kazao je Putin dodajući da natalitet u zemlji opada.

"Više dece - manje poreza", najavio je on nove mere za povećanje nataliteta u Rusiji. "Rešenje demografskih problema direktno je povezano sa smanjenjem siromaštva." Kako je precizirao, 2000. godine siromašnih je bilo oko 40 miliona ljudi, dok je danas taj broj smanjen više nego duplo, na oko 19 miliona. Najčešće siromašni su penzioneri, mnogočlane porodice i invalidi. Država mora da pruži svu neophodnu pomoć najugroženijima, rekao je Putin.

Druga veoma važna stvar na kojoj treba raditi je zdravstvo, a predsednik Rusije založi se za uvođenje što više "odgovornih poliklinika", u kojima se vreme čekanja smanjuje tri puta. Dodao je da će Rusija izdvojiti trilion rubalja na lečenje obolelih od raka, ali i podsetio da je procenat onih koji su izlečeni od te teške bolesti u porastu.

Putin je važan deo svog obraćanja posvetio temi školstva i obrazovanja, a predložio je da se pokrene program novčane stimulacije za profesore koji se odluče da žive u manjim sredinama i selima.

Glavno pitanje je da li će Putin oboriti svoj rekord i održati govor duži od dva sata, budući da je do sada njegov najduži govor trajao sat i 55 minuta, koji je održao prošle godine. Najkraće Putinovo obraćanje Federalnoj skupštini od 48 minuta dogodilo se 2004. i 2005. godine, međutim ako se uzme u obzir prosek, njegovi govori su trajali oko sat i 15 minuta.

Navodi se da predsednički govor obično prati oko 1.000 zvanica, među kojima su poslanici gornjeg i donjeg doma ruskog parlamenta, ministri, zvaničnici predsedničke administracije, čalnici Ustavnog i Vrhovnog suda, diplomate, novinari i drugi.

Najmanje ih je bilo tokom prvog Putinovog govora - 980, a rekordnih 1.100 zvanica je zabeleženo 2013. godine.

Kurir.rs/Tanjug/Sputnjik Srbija

Foto: AP