ONE SEJU STRAH I NE PRAŠTAJU IZDAJU! Ovo je 10 najmoćnijih obaveštajnih službi: Jedna je uspela da GOSPODARI SVETOM, a sada vam otkrivamo sve njene TAJNE!

Obaveštajne službe svuda u svetu su jedna od najjačih karika u obezbeđivanju nacionalne bezbednosti.

Mi vam za početak donosimo listu od 10 najmoćnijih. Napominjemo na početku da mesto na listi ne oslikava i uticaj i moć određene agencije.

1. ISI

Direktorat ISI je glavna obaveštajna služba u Pakistanu osnovana 1948. godine. Njena dužnost je da prikuplja krucijalne informacije u vezi sa nacionalnom bezbednošću za potrebe Vlade Pakistana. "Amerikan Krajm Njuz" su u jednom trenutku proglasili pakistansku obaveštajnu službu za najbolju i najjaču službu te vrste u svetu. Sedište ISI je u Islamabadu.

2. CIA

Od svih službi koje se bave bezbednošću u SAD, poput FBI, DIA, NSA, najistaknutija i najpoznatija je CIA. CIA je osnovana 1947. kao jedna od najboljih i najnezavisnijih agencija na svetu. Primarna funckija je analiza podataka o stranim državljanima, analizu podataka koje zahteva najviše rukovodstvo SAD, kao i posebne operacije za predsednika SAD. Agencija se nalazi nekoliko kilometara od Vašingtona.

3. MI6

Britanski MI6 je osnovan nešto pre Prvog svetskog rata kako bi se bavili aktivistima Nemačke vlade. Glavni štab im se zove "SIS Building" i nalazi se u Londonu.

MI6 je bio blisko umešan u razne događaje u 20. i 21. veku ali to nije obznanjeno pre 1994. Agenti MI6 su zaduženi da pomno vode računa o unutrašnjim i spoljašnjim terositičkim aktivnostima, kao i o organizacijama i državama koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost britanskog kraljevstva.

4. FSB

Ruski FSB je najkraće rečeno naslednik nekadašnjeg KGB koji je delovao za vreme SSSR. Osnovan 1995, FSB je posvećena posebno kontraterorizmu i radu na zaštiti interesa Ruske Federacije. Prema nekim podacima FSB ima 250.000 agenata koji rade tajno u zemlji ili kao strani špijuni u mnogim zemljama sveta.

Okrenuti su borbi protiv terorista, trgovaca drogom...

5. BND

Nemački BND formiran je tokom Drugog svetskog rata kako bi špijunirao strategiju i planove neprijatelja, a nalaze se blizu Minhena.

Budžet nemačke federalne službe meri se u milijardama. Koriste najmoderniju opremu kako bi špijunirali neprijatelje u korist vlade, i smatraju se jednom od najbolje organizovanih obaveštajnih službi na svetu.

6. RAW

RAW predstavlja obaveštajnu službu u Indiji koja je osnovana 1968. Ova obaveštajna služba odgovara samo premijeru Indije dok nema nikakvu odgovornost prema parlamentu u toj zemlji.

Njena najveća odgovornost i zaduženje je da se bavi prikupljanjem podataka o mogućim terorističkim napadima. Glavna "meta" RAW je susedni Pakistan.

7. DGSE

Ova francuska obaveštajna služba posebno je zadužena za najosetljivija pitanja koja se tiču državne bezbednosti.
Ona nije poznata kao ostale obaveštajne agencije ali je, kako tvrde njeni zvaničnici, uspela da spreči 15 terorističkih napada u Francuskoj. Pod sobom ima oko 5.000 agenata.

8. ASIS

Ova asutralijska obaveštajna služba osnovana je 1951. od strane izvršne vlasti Komonvelta.
I pored mnogih kontroverzi ona je jedna od najboljih obaveštajnih agencija na svetu.

9. MSS

Kineska obaveštajna služba čiji se gklavni štab nalazi u Pekingu. Primarni cilj je kontraobaveštajna delatnost i zaštita državnih i političkih interesa.

MSS radi paralelno sa biroom za javnu bezbednost. Agencija je osnovana od strane Komunističke partije.

10. MOSAD

Dobro poznata izraelska obaveštajna služba koja se pre svega bavim prikupljanjem kontra terorističkim podacima kao i mnogim tajnim operacijama. Direktor agencije izveštaj podnosi premijeru zemlje.

Njihovi agenti su uključeni u prikupljanje značajnih podataka u korist Izraela. Njihova najbolja jedinica je Mostada koja je zadužena za mnoga ubistva i tajne operacije širom sveta.

NOVI PLAN OBAVEŠTAJNIH AGENCIJA

Obaveštajne agencije imaju plan za pravljenje računara koji čuvaju informacije unutar DNK i drugih organskih molekula, piše „Živa nauka“

Inteligentne istraživačke projektne aktivnosti, grupa unutar američkog odseka koja razvija tehnologije za američke obaveštajne službe, najavila je planove za razvoj računara „tabletop“, koji mogu sačuvati i dohvatiti podatke iz velikih šarža polimera — termin koji se odnosi na široku paletu dugih molekula.

Polimeri mogu da čuvaju podatke u nizu pojedinih atoma ili skupina atoma.

Cilj projekta je pokušaj da se reši osnovni problem modernog doba: veliki i rastući troškovi čuvanja podataka.

Data centri širom sveta usisali su 416,2 teravat-sati električne energije u 2016. godini. To je oko 3 odsto globalnog potencijala, prema izveštaju „Indipendenta“, a čini 2 odsto globalnih emisija staklenih gasova.

Stručnjaci su izjavili da svet ne može podneti eksponencijalnu stopu rasta globalnog centra za obradu podataka.

Dokument iz 2016. godine u časopisu „Biomedicinsko međunarodno istraživanje“ utvrdio je da DNK može, prvenstveno, sačuvati gustinu informacija o računaru, zahtevati manje energije i preživeti višu i nižu temperaturu od konvencionalnih tvrdih diskova.

Autori tog rada su izvestili o uspesima prototipova DNK računara koji su koristili genetske molekule za dugoročno čuvanje i memoriju (RAM).

Ali niko još nije shvatio kako implementirati čuvanje podataka DNK na velikim sistemima.

Stručnjaci IARPA su izjavili kako će novi napori, pod nazivom „Skladištenje molekularnih informacija“, biti razbijeni u tri dela: dvogodišnji program koji će otkriti kako čuvati podatke u DNK ili druge molekule pri velikim brzinama, dvogodišnji program kako bi se utvrdilo preuzimanje tih podataka pri velikim brzinama i dvogodišnji napor za razvoj operativnog sistema koji može raditi na toj DNK.

65 GODINA OD OSNIVANJA JEDNE OD NAJBOLJIH OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI SVIH VREMENA

Naslednik službi bezbednosti iz perioda Staljina, Komitet državne bezbednosti (KGB), često je proglašavan za brutalnu i bezobzirnu službu. Ipak, ovo je jedna od najmoćnijih i najuticajnijih službi bezbednosti, ne samo u svoje vreme, nego se slobodno može reći i do danas. KGB-u su bili dozvoljeni svi metodi rada i delovanja, ako su za cilj imali zaštitu sovjetskih interesa

KGB je formiran je 13. marta 1954. godine, četiri meseca nakon streljanja Lavrentija Berija, dugogodišnjeg, zloglasnog, šefa sovjetskih službi bezbednosti, i godinu dana nakon smrti Staljina.

Za šefa KBG-a postavljen je Ivan Serov, koji je nakon uspešnog vođenja KGB-a, 1958. godine prešao na mesto šefa vojne obaveštajne službe Crvene armije – GRU. Međutim, nakon špijunske afere on je sa ovog mesta smenjen.

Odlučne i brutalne službe bezbednosti preteče KGB-a

Inače, preteča KGB-a je Narodni komitet unutrašnje bezbednosti – NKVD, osnovan jula 1934. godine, a pre njega nastala je Državna politička uprava GPU, formirana februara 1922. godine. Ipak, preteča svih službi bila je Izvanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i sabotaže – ČEKA, nastala još tokom sovjetske revolucije, decembra 1917. godine.

Reč je o službama koje su za cilj imale da zaštite tekovine sovjetke revolucije, ali su posebno u vreme NKVD-a, u najvećem broju slučajeva bile krajnje brutalne i imale zadatak da se obračunaju sa političkim protivnicima Staljina.

Period od osnivanja NKVD-a, sve do formiranja KGB-a, karakterišu ne samo hapšenja, progon, zatvor i streljanja političkih oponenata, već i hapšenja i streljanja pripadnka NKVD-a. Svaki novi šef službe bezbednosti, ne samo da je dovodio novu hijerarhijsku strukturu, već je prethodnu hapsio, a mnoge i streljao.

Posebno je po tome bio poznat Nikolaj Ivanovič Ježov, koji je likvidirao veliki broj rukovodilaca NKVD-a, koji su radili pod komandom prethodnog šefa Genriha Jagode.

Praksa je bila da se službenik NKVD-a pošalje na službeni put van Moskve, gde bi odmah po izlasku iz grada bio uhapšen i sproveden u zloglasni zatvor Lubjanku, u Moskvi. Lubjanka je pre revolucije bila zgrada u kojoj je bio smešten osiguravajući zavod, gde je po osnivanju ČEKA bilo i prvo sedište sovjetske službe bezbednosti. Tokom 1937. godine uhapšeno je oko 3.000 pripadnika NKVD-a.

Nova služba – stari metodi

Osnivanje KGB-a je, između ostalog, imalo za cilj da se raskine sa Staljinovim vremenom kada je reč o sistemu bezbednosti. Međutim, i dalje je služba odnosno njeni politički nalogodavci, bila bezobzirna prema političkim oponentima. Tako je dve godine nakon osnivanja KGB-a, pokrenut proces protiv 28 visokih oficira službi bezbednosti, a suđenje se završilo sa 20 smrtnih kazni.

U to vreme u javnosti se pojavljuju informacije o uspešnom delovanju KGB-a, ne samo u Sovjetskom Savezu, već i kada je reč o obaveštajnim akcijama. Karakteristika navedenog perioda je izuzetna obaveštajna, ali i kontraobaveštajna aktivnost.

U više navrata su pripadnici britanske, američke i nemačke službe ubacivali špijune na teritoriju sovjetske države. Uglavnom se radilo o ruskim emigrantima. Mnogim špijunima protiv sovjetske države i naroda je suđeno, ali je broj smrtnih kazni smanjen. Kada je reč o progonu pripadnika KGB-a, bilo je i slučajeva da se nakon suđenja otpuste iz službe bez sudskog epiloga, što je u ranijem periodu bilo nezamislivo.

Problem KGB-a je tokom pedesetih godina prošlog veka predstavljao prebeg visokih oficira u zapadnu Evropu i SAD, koji su pokušavali da reše hapšenjem, kadrovskim rotiranjem i smenama. Unutrašnja kadrovska previranja nikada nisu prestala. Tako je 1962. godine, po nalogu Hruščova, donet ukaz da se oduzmu odlikovanja visokim oficirima koji su učestvovali u masovnim progonima, dodeljena 1944. godine.

Organizovanost, osposobljenost i masovnost

I pored ozbiljnog istorijskog nasleđa, velikih kadrovskih previranja, stalne i krute umešanosti sovjetskih lidera, za koje je služba bezbednosti predstavljala najvažniji instrument u održavanju vlasti i uticaja, nesumljivo je da je KGB bila jedna od vodećih službi bezbednosti u svetu, do poslednjih decenija 20. veka.

Po svojoj brojnosti, od preko 110.000 pripadnika, sa koliko se operiše u dokumentima, obučenosti, osposobljenosti i opremljenosti, KGB je jedna od najbolje uređenih i organizovanih bezbednosnih službi. O radu pratećeg aparata, posebno onog u Moskvi, ispredaju se priče koje prerastaju u legendu.

Ono što je sigurno je da je bilo gotovo nemoguće izbeći ili uteći tajnoj pratnji kada je organizuje KGB.

KGB, koji je u svom sastavu objedinjavao i obaveštajnu aktivnost – Prva Uprava i kontraobaveštajne poslove – Druga uprava, bio je uspešan suparnik u operativnim akcijama i aktivnostima vodećih zapadnih službi bezbednosti iz SAD-a, Velike Britanije, Savezne Republike Nemačke, Francuske.

Savršeno, a jednostavno

Svoju operativnu aktivnost, bez obzira o kojem broju metoda i sredstava je reč, kao i broj pripandika koji bi učestvovali u izvršenju, nastojali su da dovedu do savršenstva, koje se ogledalo u jednostavnosti.

Zbog toga su čuvena dva pitanja prilikom isleđivanja određenog lica za koje su, po bilo kom osnovu, bili zainteresovani kontraobaveštajci KGB-a:

Zašto si to uradio?

Ko je?

Kako je u većini slučajeva odgovor na prvo pitanje glasio: „Nisam ja“, naredno pitanje se logično nametnulo. Drugim rečima, sovjetski kontraobaveštajci ne greše i ako je osoba dovedena u vezu sa određenim bezbednosnim događajem ili pojavom, onda je ona izvršilac, saučesnik ili svedok.

Na organizacionim i kadrovskim osnovama KGB-a nastala je današnja služba bezbednosti Rusije, Federalna služba bezbednosti – FSB.

Kurir.rs/Priredio: P.L./Dnevno.hr/Securitysee/Foto: Shutterstock, Foto: Wikipedia