ALARMANTNO UPOZORENJE NASA: Antarktik se ubrzano topi, pitanje je dana kada će se odlomiti ledena ploča veličine dva Njujorka, a evo šta nas onda čeka! (VIDEO)
Na Antarktiku ledom je okovano 44 odsto obale, ali kako se okeani sve više zagrevaju zbog globalnog otopljenja, naučnici sve češće upozoravaju da se led star stotinama hiljada godina, raspada na ovom ledenom kontinentu.
NASA decenijama prati šta se događa sa Bruntovom ledenom pločom da bi stigla alarmantna upozorenja naučnika da je pitanje dana kada će se dobar deo ove ledene mase otkinuti od kopna. NASA tvrdi da je odlamanje Bruntove ledene ploče gotova stvar i pokušavaju da utvrde hoće li se zbog delovanja sve toplijeg mora i struja ova odlomljena gromada raspasti i istopiti i koliko joj vremena treba za to.
Deo koji će se uskoro odlomitio od Antarktika površine je od najmanje 1.700 kvadratnih kilometara, što je kao dva Njujorka. To će biti najveći komad led koji se do sada odlomio od Antarktike od početka istraživanja Antarktike 1915. U svakom slučaju, ovo će biti daleko najveće raspadanje leda na tom mestu od 1915. godine. O kakvoj gromadi je reč pokazuje i podatak da je Bruntova ledena ploča debela u proseku 150 metara. Još sredinom 70-ih godina naučnici koji su pratili šta se događa na Antarktiku primetili su pukotinu koja se pružala od zapada prema istoku po liniji baze ove ledene ploče koja se kao jezik spušta sa zaleđenog kopna u more.
Pukotina je bila u smeru ledenog područja na istočnom rubu Bruntove ledene ploče, ali još uvek daleko od nje i mirovala je duže od tri decenije, jer tada je otapanje Antarktike bilo čak šest puta slabije nego danas. Onda je 2012. došlo do ubrzanih promena. Počela je da se povećava po 4 kilometra godišnje u dužinu, a kako to nije bila i jedina pukotina, nego je led počeo da popušta i na drugim mestima 2017. ljudi su zbog bezbednosti bili primorani da napuste istraživačku stanicu Halej VI.
Pre toga iz istih razloga 1992. napuštena je i stanica Halej IV koja je bila na nekoliko desetina kilometara usred dela koji se sada odlama. Koliku masu leda sadrži Antarktik i kakvu opasnost krije njegovo otapanje govori podatak da je u prethodnom međuledenom dobu, koje se okončalo pre nešto više od 100.000 godina, samo delomično otapanje Antarktika dovelo do porasta nivoa mora širom sveta za sedam metara. A otopio se tek manji deo leda.
Zbog globalnog zagrevanja koje je posledica industrijskog zagađenja ugljen dioksidom iz nafte, gasa i uglja ubrzano se otapaju ledene gromadea na Antarktici. Pre mesec dana otkrivena je divovska šupljina na dnu glečera Tvejts na obali Amundsenovog mora. Ova rupetina šokirala je naučnike svojim dimenzijama ( na pojedinim mestima visine do 300 metara i površine 60 kvadratnih kilometara). To je bio jasan dokaz da se Tvejts raspada, ledena masa površine 4.800 kvadratnih kilometara .
Glečer klizi u okean brzinom od 2 kilometra godišnje, a ako bi se otopio i on i glečeri koje je vekovima blokirao da ne skliznu u more, podigli bi nivo mora na Zemlj za 2,4 metara. Početkom leta 2017. čovečanstvo se suočilo i sa odlamanjem dela ledene ploče Larsen C, površine 5.283 km² i proječne debljine 600 metara.
Naučnici su utvrdili da se okeani svake sekunde zagrevaju energijom koja je jednaka energiji koju bi oslobodilo šest atomskih bombi iz Hirošime. Osim Antarktika sve brže se otapa i Grenland.Što se tiče Arktika tiče, on po svemu sudeći za nekoliko godina neće postojati kao ledena masa barem u letnim mesecima na severnoj Zemljinoj polulopti.
Kurir.rs/earthsky.org/express.hr
Foto printscreen YT
CRNO NA BELO - OVO SU DOKAZI O PRIPREMI GRAĐANSKOG RATA U SRBIJI! Prikazani autentični audio-snimci plana destabilizacije i pokušaja državnog udara (FOTO)