MISTERIOZNA SMRT RUSKOG KOSMONAUTA: Pogibija legendarnog Gagarina i posle pola veka ostaje tajna! Postoje 4 TEORIJE o njegovom tragičnom stradanju TELO NIKAD NIJE PRONAĐENO! (VIDEO)

Jurij Gagarin je osvojio svemir, a poginuo je 27. marta 1968. godine za vreme treninga u avionu MiG-15UTI. I posle pola veka njegova smrt je obavijena velom tajni, a u vezi sa pogibijom postavljaju se mnoga pitanja i konstruišu mnoge teorije.

Čak je i ručao s kraljicom Engleske Elizabetom II, fotografisavši se sa njom za uspomenu. Predsednik Egipta je dao Gagarinu zlatne ključeve vrata Kaira i Aleksandrije, a u Havani ga je Fidel Kastro jednostavno zagrlio.

Posle tri godine gostovanja po svetu Gagarin se vratio svom poslu. Radi usavršavanja pilotske veštine pridružio se programu letne obuke Inženjerijske akademije ratnog vazduhoplovstva “Žukovski”. Hteo je ponovo da leti u svemir.

“Ne možemo od Gagarina da napravimo muzejski eksponat. To bi ga uništilo”, pisao je njegov pretpostavljeni i prijatelj Nikolaj Kamanjin, rukovodilac pripreme kosmonauta po Sovjetskom svemirskom programu. Moskva je nameravala da pošalje Gagarina u još jednu svemirsku misiju, ali taj plan je zauvek ostao neostvaren.

Tog 27. marta 1968. godine vreme je bilo oblačno i tmurno. Gagarin je vežbao let na lovcu MiG-15UTI zajedno sa svojim učiteljem Vladimirom Serjoginom, iskusnim pilotom koji je u Drugom svetskom ratu nagrađen medaljom Heroja Sovjetskog Saveza. Pukovnik Serjogin je proveravao tehniku Gagarinovog leta pre nego što ga je pustio da leti u novom avionu MiG-17.

U 10:19 su Gagarin i Serjogin poleteli s vojnog aerodroma Čkalovski u Podmoskovlju. Planirali su da lete najmanje pola sata, ali Gagarin je već u 10:32 saopštio kontroli leta na zemlji da se vraćaju u bazu. Ubrzo nakon toga je veza sa avionom potpuno nestala. Kada je avion nestao s radara, vlasti su poslale u poteru avione i helikoptere. Četiri sata kasnije pronađeni su delovi Gagarinovog aviona nedaleko od grada Kiržača.

Gagarinovo telo, međutim, nije pronađeno, tako da je povodom njegove smrti pokrenuta istraga. Rezultati istrage su zvanično objavljeni tek 2011. Godine, povodom 50. godišnjice Gagarinovog leta u svemir.

“Najverovatnije je uzrok katastrofe bio oštar manevar s ciljem da se izbegne sudar sa vazdušnim balonom za proučavanje atmosfere. Tako je avion ušao u kritični režim leta, a zatim u spiralu”, rekao je Aleksandar Stepanov, predstavnik Predsedničkog arhiva.

Prema ovoj veziji, Gagarinova smrt je nesrećan slučaj. Veliki balon se iznenada pojavio na Gagarinovoj putanji, a piloti su u očajničkom pokušaju da ga izbegnu slučajno izazvali nekontrolisano poniranje aviona (avion je imao dodatno opterećenje u vidu dva rezervoara s gorivom zbog čega je leteo sporije), a ometajući faktor bili su i gusti oblaci. Zvanična verzija mnogima nije bila po volji tako pa su se pojavile i druge teorije.

Po jednoj se pretpostavlja da je Serjogin imao srčani udar. "Možda je jednostavno pao na jednu upravljačku polugu što je izazvalo fatalne posledice”, kaže sovjetski kosmonaut Vitalij Žolobov.

Pilot Igor Kuznjecov koji je učestvovao u istrazi Gagarinove smrti smatra da su piloti izgubili život zbog neočekivane dehermetizacije kabine. Pojedinci smatraju da su piloti počeli da gube pritisak i visinu na 4.000 metara, pre nego što su izgubili kontakt sa bazom i kontrolu nad avionom.

Po jednoj od verzija piloti su izgubili kontrolu nad avionom MiG-15. U svojim memoarima inženjer Valentin Kozirev piše kako mu je jedan forenzičar ispričao da se motor na avionu pokvario i izazvao poniranje, a piloti su pokušavali da ga vrate u normalan položaj, ali uzalud.

Aleksej Leonov, Gagarinov kolega, prvi kosmonaut koji je izašao u otvoreni svemir (1965) izjavio je 2013. godine izjavio da su zbog nepažljivog manevra drugog aviona poginuli Gagarin i Serjogin. Naime, drugi avion je proleteo iznad njih brže od zvuka i primorao MiG-15 da uđe u poniranje.

Međutim nijedna od ovih teorija nije dokazana. Očigledno je da su Gagarin i Serjogin poginuli u tragičnim okolnostima vezanim za tehničke poteškoće, loše vremenske uslove i, možda, ljudski faktor.

Kurir.rs/hr.rbth.com

Foto printscreen YT