EVO ZAŠTO LIBIJSKI GENERAL MORA DA POBEDI: Haftarove snage osvajaju teren oružjem, ali će presudnu ulogu u pobedi odigrati NOVAC JEDNE MOĆNE DRŽAVE! NATO i SAD mogu samo da posmatraju! (VIDEO)

Događaji u Libiji se i dalje brzo razvijaju. Juče poslepodne su snage generala Haftara u koloni borbenih vozila zaobišle grad Sirt s juga i izbile na obalu zapadno od grada, odvajajući lokalne snage od ostatka islamističkih frakcija i od pojačanja iz Misrate. Glavne snage Libijske narodne armije su napredovale iz Benghazija i dalje se približavaju gradu.

Snage Vlade nacionalnog sporazuma premijera iz Tripolija Fajeza Al-Saraja izveštavaju o pokretanju operacije “Vulkan gneva”, čiji je cilj sprečiti ofanzivu LNA. Zapadna vlada Tripolija tvrdi da je uspela da uništi jedan tenk Haftarove vojske i da su njihove snage ubile i zarobile 34 borca Libijske narode armije.

Međutim, komanda Haftarovih snaga je izvestila da je operacija “Vulkan gneva” propala u samom početku, a jutros je potvrđeno da su Haftarovi avioni bombardovali vazduhoplovnu bazu Mitiga zapadno od Tripolija, koja je sada neupotrebljiva za pokretanje napada, a nekoliko avona koji su mogli da lete su uništeni.

Snage Tripolija su u nedelju napale međunarodni aerodrom Tripoli, gdje se nalaze Haftarove snage, nakon čega se Haftar odlučio da poveća broj vazdučnih udara. Podsećamo, 4. aprila je Haftar naredio napad na Tripoli, a 5. aprila je preuzeo kontrolu nad aerodrom južno od glavnog rada.

Iako je juče bilo informacija da su islamističke milicije i snage Fajeza Al-Saraja povratile kontrolu nad aerodromom, Libijska narodna armija tvrdi da još uvek kontroliše međunarodni aerodrom u Tripoliju i nije da napustila, izjavio je portparol LNA, brigadni general Ahmed Al-Mismari.

Jučer je LNA saoštila kako uspostavlja kontrolu nad većinom prigradskih područja u Tripoliju, a Fajez Al-Saraj je naredio kontranapad.

Situacija se menja iz sata u sat, a mediji i portali su puni propagande. Ono što se sa sigurnošću može tvrditi je da borbe i dalje traju i da Libijska narodna armija ne namerava da stane. Situacija na terenu im ide u prilog, kao i vrlo mali otpor na putu do glavnog libijskog grada, gde bi se tek u urbanim područjima očekuju prave borbe.

Haftar je poručio da će objviti uslove primirja i njegovi uslovi će biti ponuđeni na osnovu procena komandanata na terenu.

Protivnici kampanje tvrde da su aktivna neprijateljstva opasna, jer bi mogle uništiti ideju o obnovi libijske državnosti. Naime, umesto jedne države bi se mogle pojaviti enklave koje će podržavati različite strane države, pre svega Francuska i Italija. Ali da do toga ne dođe, islamističke milicije moraju biti vojno poražene.

Ako pogledate ravnotežu snaga na bojnom polju, uz potporu arapskog svijeta Haftar ima više šansi za pobedu nego Saraj, koji se oslanja na grupe islamskih fundamentalista koji su koncentrisani u Misrati, ali uživa podršku Zapada.

Međutim, Haftar je u četvrtak naredio ofenzivu na Tripoli i sutra je već bio na 20 kilometara od grada. Ranije je oslobodio grad Garjan, stotinjak kilometara južno od glavnog grada gde mu pristižu nove snage i vojna tehnika. Ubrzo je preuzeo kontrolu nad međunarodnim aerodromom i došao pred južna predgrađa Tripolija. Zapadno od prestolnice je ušao u dva veća grada, dok je u dve priobalne enklave okružio lokalne islamističke milicije i sprečio ih da pošalju pojačanja u Tripoli.

Haftar se oslanja na aktivnu podršku zemalja Perzijskog zaljeva, s izuzetkom Katara, i Egipta i prećutnu diplomatsku podršku Rusije. Uostalom, on je ovu ofanzivu pokrenuo nakon sastanka sa saudijskim kraljem Salmanom. Strateški gledano, njegova pozadina je u potpunosti osigurana, dok njegovi protivnici iza leđa imaju samo more.

S političke tačke gledišta, Haftar je mnogo jači. Ima više legitimiteta, jer se oslanja na podršku parlamenta, jedine institucije koja ima legitimni status i koju je izabrao narod.

Glavni nedostatak takozvanog premijera Fayeza Al-Sarraja je nedostatak legitimnosti. On je tri puta parlamentu na odobrenje podneo popis vlade, a parlament ga je tri puta odbacio. Saraj nema nikakve veze s parlamentom, a sastav vlade koju je pokušao nametnuti je izazvao kategorične prigovore Zastupničkog doma sa sedištem u Tobruku.

Fajez Al-Saraj je pokušao da formira vladu s islamističkim grupama koje su povezane s Al Kaedom, Islamskom državom i Muslimanskim bratstvom i ljudima koje su mu predložili ekstremisti. Naravno, takav kabinet je odbijen i UN je namjeravao sredinom ovog meseca održati nacionalnu konferenciju na kojoj bi se dve strane dogovorile o nečemu o čemu se nikada neće moći dogovoriti, jer je Haftar, kada je 2014. pokrenuo antiterorističku “Operaciju dostojanstvo”, rekao “kako u novoj Libiji neće biti mesta naoružanim islamističkim grupama ni njihovim političkim predstavnicima”.

U vojnom smislu, problem sa vazduhoplovstvom nije tako težak. Uništene su sve piste, a malo avkiona može da leti. Radi se o prastarim sovjetski MiG-ovima, starim jugoslovenskim “Galebovima” G2 i češkim L-39 ZO.

Oružane snage na terenu moraće da reše problem, a Haftarova pešadija osvaja teritorije.

Zapad, ako želi nešto da učini, moraće poslati svoje trupe, a to znači da mora biti spreman na bitke i gubitke u ljudstvu. Da bi se to učinilo, ako govorimo o Sjedinjenim Državama, kampanju mora odobriti američki Kongres, a ne predsednik.

Nema nikakve mogućnosti za angažman NATO pakta, jer evropske zemlje nemaju jedinstven stav o Libiji. Italija i Francuska imaju potpuno suprotna gledišta. Francuska sarađuje s Haftarom, a Italijani i Britanci s Fajezom Al-Sarajem u Tripoliju. Dakle, konsenzusa u NATO paktu nema i ne može biti zajedničke operacije.

“S obzirom na sve veću krizu u Libiji, Velika Britanija i NATO trebaju da preduzmu akcije, budući da je njihova vojska učestvovala u operacijama svrgavanja Moamera Gadafija, što je dovelo do haosa u zemlji. Osim toga, nestabilna Libija su otvorena vrata kroz koja migranti mogu da prodru u Evropu”, piše Skaj Njuz.

“Ali bi bilo ludilo s gledišta bilo koje vojske da dovede soptvene trupe u tako problematični region, gdje je ogromna količina oružja u rukama stanovništva i naoružanih grupa. Stoga će se evropske kancelarije i Vašington oslanjati na lokalne resurse, lokalne grupe. To može biti opasno, jer ideja o obnovi libijske državnosti može biti uništena. Umesto jedne države, mogu se pojaviti enklave koje sponzorišu pojedine zapadne zemlje”, rekao je izvor za Skaj Njuz, ali isključuje da bi se upravo pobedom Haftara Libija opet mogla ujediniti i rešiti se ekstremizma i radikalizma.

Na internetu su već objavljeni videozapisi o “privremenom povlačenju” američkog vojnog osoblja iz Libije, a američke vlasti su odluku donele zbog “bezbednosnih razloga”. Snimci koje su objavili libijski mediji prikazuju brodove pod američkom zastavom koji se nalaze u libijskim obalama.

Zapad je hteo nametnuti svoje vođe nezavisnoj državi. To bi se moglo postići da nije pokušao, zajedno s Fajezom Al-Sarajom kao premijerom, kog neće prihvatiti ni parlament ni general Haftar, jer grupe koje ga podržavaju smatraju svojim krvnim neprijateljima i obećali su im da će biti poražene još 2014. Sada svedočimo epilogu ove priče.

Rusija je u ovom trenutku deklarativno neutralna, iako je jasno da je opcija s Haftarom i novim vođstvom koje će biti izabrano na opštimim izborima za Moskvu povoljnija.

Međutim, sama mogućnost ruskog prodora u Libiju uzrokuje histeriju na Zapadu. Najviše buke pravi London. Prošle jeseni su britanski mediji preneli da će njihove obaveštajne agencije zaprijetile da će “ugasiti svetlo u Kremlju”, koristeći internet operacije, ako Rusija “napadne Libiju kako bi stekla kontrolu nad rezervama nafte i izazvala novu migracijsku krizu u Evropi”.

Poruka Vladimira Putina sinu ubijenog Libijskog vođe, Saifu Al-Islamu Gadafiju, ni manje ni više da podržava njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima, dodatno je rasplamsala ovu histeriju. Ali ako pogledate spolja, pravi vladar zemlje se čini Haftar, koji je zainteresiran za kupnju ruskog oružja.

Činjenica je da LNA kontroliše 90 posto libijskog teritorija, ali je moguće da je uspeh vojnika generala preteran. Na primer, Haftar je rekao da je Bengazi bio potpuno slobodan 2017., iako je grad bio očišćen i miran tek godinu kasnije.

Ipak, glavna borbena snaga Haftara je novac. On jednostavno s novcem UAE kupuje sve snage koje su bile odane Saraju. Ako novca nestane, počeće problemi i zato mora završiti kampanju što pre. Tripoli je pun stranih plaćenika, što je takođe problem, jer njih nije briga za lokalno stanovništvo.

Ipak, prema razvoju ofanzive se vidi da je dobro pripremljena. Haftar želi pokazati svoju snagu i opkoliti Tripoli. Na jugu se nalaze islamistički militanti iz Misrate, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju. Njih će Haftar teško zaobići i moraće ih uništiti. O pomirenju se uopšte ne može govoriti, jer je mržnja obostrana.

Haftar, Tripoli ima na dlanu i želi biti predsednik Libije i biti novi Gadafi. General želi da pokaže da je on gospodar situacije, a ne Fajez Al-Saraj.

Predsednik ruskog Društva za prijateljstvo i poslovnu saradnju s arapskim zemljama, Vjačeslav Matuzov, osobni poznanik Haftara, nije isključio da je odluka o ulasku u Tripoli bila “sporazum”.

“Naime, Haftar bi mogao izdati naređenje o obustavi kampanje nakon nekog dogovora sa Sarajom. Premijer Saraj nema vlast i oslanja se samo na međunarodnu podrškuu, a Haftar na vojnu silu i političku moć. Francuska, Italija i Sjedinjene Države, koje, prema mišljenju posmatrača i kontrolišu stvarnu ravnotežu snaga u Libiji, neće se protiviti ako napad na Tripoli ne bude “preterano krvav”, a ako bude neuspješan, onda će Haftar biti kriv”, primijetio je Matuzov.

Ali, ovo su samo pretpostavke i Libija bez uspostave kontrole Libijske narodne armije nad celom teritorijom, što se može postići samo vojnim poraz militanata iz Tripolija i Misrate, nikada neće biti ujedinjena zemlja niti država u pravom smislu te reči. Haftar trenutno drži konce u svojim rukama i ima podršku arapskih zemalja, pre svega Egipta i UAE, kao i prećutnu podršku Francuske i Rusije. Pravi je trenutak da je i iskoristi na bojnom polju.

Kurir.rs/Logično.com

Foto: EPA