POSTAJEMO LI PRAVA PLANETA MAJMUNA: Eksperiment u Kini uzburkao naučne krugove, životinje na ljudske gene reagovale neočekivano! (VIDEO)

Istraživači na Dalekom istoku su uspešno ugradili gene ljudskog mozga u majmune.

Međutim, testovi su izazvali žestoku etičku debatu, a neki su ih uspoređivali sa distopijskom naučno-fantastičnom filmskom franšizom Planeta majmuna.

U filmovima, ljudi se sukobljavaju sa novom vrstom super-inteligentnih majmuna u borbi za vlast.

Dr Žaklin Glover, bioetičar Univerziteta u Koloradu, izjavila je za MIT Tehnolodži Rivju: "Samo idite na "Planetu majmuna"odmah u popularnoj mašti.

Studija je pokazala da su istraživači ubacili ljudske verzije MCPH1 u 11 rezus majmuna. Naučnici veruju da gen pomaže razvoju ljudskog mozga.

Mozgovima majmuna, kao i onima koji pripadaju ljudima, trebalo je više vremena da se razviju. Životinje su imale bolje rezultate u testovima kratkotrajne memorije i pokazale su bolje vreme reakcije od divljih majmuna.

Ali oni nisu razvili veći mozak od kontrolne grupe, prenosi Strejt Tajms.

Istraživanje je sprovedeno od strane istraživača na Kunming institutu za zoologiju i Kineske akademije nauka, radeći sa američkim istraživačima na Univerzitetu Severne Karoline.

"Naši rezultati su pokazali da transgeni nehumani primati (isključujući vrste majmuna) imaju potencijal da pruže važan - i potencijalno jedinstven - uvid u osnovna pitanja o tome šta zapravo čini čoveka jedinstvenim", napisali su autori.

Samo pet majmuna preživjelo je u fazi testiranja.

Međutim, autori kažu da je resus majmun, iako genetski bliži ljudima nego glodarima, još uvek dovoljno udaljen da ublaži etičke brige.

Neki, uključujući dr. Glover, dovode u pitanje etiku eksperimenta, najnoviju u nizu biomedicinskih studija u Kini, kako bi pokrenuli debate.

Međutim, profesor Leri Baum, iz Centra za genomske nauke Univerziteta Hongkonga, umanjio je zabrinutost.

"Genom rezus majmuna razlikuje se od naših za nekoliko posto. To su milioni

pojedinačnih baza DNK koje se razlikuju između ljudi i majmuna", kaže on.

Ova studija je promenila nekoliko onih u samo jednom od oko 20.000 gena. "Odlučite samo da li imate razloga za brigu", kaže on.

Možete sami odlučiti da li postoji nešto za šta bi se trebalo brinuti.

Prof. Baum tvrdi da je studija podržala teoriju da "sporija zrelost moždanih ćelija može biti faktor u poboljšanju inteligencije tokom ljudske evolucije".

Studija je objavljena prošlog meseca u časopisu Nešenel Sajens Rivju iz Pekinga.

Kurir.rs/Daily star

Foto: Shutterstock