OPASNOST SE KRIJE U DUBINAMA: Ispod leda je počela da se otapa NAJOPASNIJA STVAR NA SVETU!

Otapanje lednika poseban je fenomen 21. veka, a primeri ledenih površina koje nestaju sve su češći.

Međunarodni tim proučio je 17 ledenih lokacija širom sveta, uključujući i one na Arktiku, Antarktiku, Islandu, Alpima, Kavkazu i Britanskoj Kolumbiji. Tragovi prirodne radijacije postoje, ali su naučnici tražili primere zračenja koje su pokrenuli ljudi.

"To su neki od najvećih nivoa radijacija izvan nuklearnih zona ", kaže Karolin Klason sa Univerziteta Plimut.

Radijacija, koju je pokrenula ljudska ruka, poput one u nuklearnoj katastrofi u Černobilju 1986. godine, pa nesreće u Fukušimi 2011. godine, odlazi u atmosferu. Tu je niz radioaktivnih elemenata, poput radioaktivnog cezijuma, zbog kog se ljudi razboljevaju, a od posledica izlaganju čak i umiru.

Posle černobiljske radioaktivni oblaci su putovali širom Evrope, bez obzira na granice. Nošene kišom, čestice su stigle i do Velike Britanije. Smrzavanjem te kiše nastaje led, u kojem čestice ostaju zarobljene.

"Radioaktivne čestice veoma su lagane pa se putem atmosfere mogu transportovati do dalekih destinacija. Kiša ih ispira, ali sneg ostaje u ledu decenijama, a prilikom topljenja ulazi i u tlo", kaže Klasonova.

Primera radi, kod divljih svinja u Švedskoj je 2017. godine pronađena radijacija 10 puta veća od normalnih nivoa. Ostaci radijacije se ne viđaju samo posle nuklearnih katastrofa već i posle upotrebe nuklearnog oružja. Posebno iz razdoblja testiranja nuklearnog oružja 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.

Radioaktivni elementi imaju različite životne vekove. Plutonijum-241 može da "živi" 14 godina, dok sintetički hemijski element americijum 241 ima životni vek od 423 godine. U ledu može ostati veoma dugo, a širi se prilikom topljenja.

Klasonova ga smatra "posebno opasnim" bez obzira što ne postoji mnogo podataka o njegovoj mogućnosti širenja u prehrambenom lancu. U nauci je danas popularna ideja da su ljudi trajno izmenili osnove kako Zemlja funkcioniše kao živi ekosistem. Potraga za radijacijom zakopanom u ledenom tlu i sedimentu mogla bi da ponudi i snažnije dokaze ovih promena.

Ti materijali proizvod su onoga što smo ostavili u atmosferi. Time se pokazuje i kako naše nuklearno nasleđe nije nestalo, već je i dalje tu. Važno ga je proučavati, jer je to trag onoga što ostavljamo u okolini.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia