Britanski naučnici uporedili su DNK izvučen iz neolitskih ljudskih ostataka pronađenih u Britaniji s ljudima koji su u isto vreme živeli u ostatku Evrope.

Neolitski stanovnici su putovali od Anatolije (moderne Turske) na Pirinejsko poluostrvo pre nego što su pronašli put na sever. Do Britanije su došli oko 4.000 godina pre Hrista, a detalji su objavljeni u magazinu "Nature Ecology & Evolution". Migracija u Britaniju bila je samo jedan deo velike, masivne ekspanzije ljudi iz Anatolije 6.000 godina pre nove ere, koja je Evropu upoznala sa zemljoradnjom.

Pre toga, Evropu su naseljavale male, putujuće grupe koje su lovile životinje i sakupljale divlje biljke i školjke. Jedna od grupa ranih zemljoradnika sledila je reku Dunav, a druga je išla preko Mediterana.

DNK analiza otkriva kako su "Britanci" iz neolitskog doba bili većinski potomci grupa koje su putovale mediteranskom rutom, neki čak brodovima od ostrva do ostrva. Kada je analiziran DNK ranih farmera s britanskog ostrva, utvrđeno je da najviše liče na neolitske ljude iz današnje Španije i Portugalije.

NE PROPUSTITEmakar nešto znamoKONAČNO OTKRIVENO: Zna se ko je sagradio drevni Stounhendž! Ali jedno pitanje ipak ostaje bez odgovora!
r-26-jul.jpg

Ti pirinejski farmeri su bili potomci ljudi koji su putovali Mediteranom. Mediteranski zemljoradnici su putovali na sever prema Francuskoj. Britaniji su možda prišli za zapada, ušavši kroz Vels ili jugozapadnu Englesku.

Uz zemljoradnju, migranti su u Britaniju doneli tradiciju gradnje megalita, kakav je i Stounhendž.

stoun.jpg
YouTube/Printscreen 

Iako su Britaniju, kada su oni stigli, nastanjivali "lovci-sakupljači", DNK pokazuje kako se nisu preterano mešali.

Lovci-sakupljači su gotovo u potpunosti zamenjeni zemljoradnicima, što se možda samo svodi na to da je ovih bilo više. "Ne pronalazimo dokaze njihove DNK prisutnosti nakon što su došli zemljoradnici. Možda ih je bilo premalo pa nisu iza sebe ostavili genetsko nasleđe", kaže Tom But, specijalista iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

"To je sve igra brojeva", kaže Mark Tomas sa Univerziteta u Londonu.

Tomas kaže kako su neolitski farmeri morali da prilagode svoje aktivnosti klimatskim uslovima kako su se kretali kroz Evropu. No, kada su došli do Britanije već su znali šta.

Studija analizira i DNK britanskih lovaca-sakupljača. Jedan od kostura datira iz 7.100 godine pre nove ere. Kao i većina lovaca-sakupljača tog doba, imao je tamnu kožu i plave oči. Nova populacija zemljoradnika imala je svetliju kožu sa smeđim očima i crnom ili tamnosmeđom kosom.

Prema kraju neolita, oko 2.450 godine pre nove ere, potomci prvih zemljoradnika su pak zamenjeni novom populacijom koji su migrirali s kontinenta Evrope. Tako da je Britanija videla dva genetska "šoka" kroz nekoliko hiljada godina. Tomas kaže kako se ovaj kasniji nalet dogodio nakon što je neolitska populacija već neko vreme bila u padu, i u Britaniji i u Evropi.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: EPA