Od 2020. godine oko Zemlje će kružiti satelit opremljen holandskim "biserom" visoke tehnologije - instrumentom SPEXone koji će meriti količinu i sastav sitnih čestica u atmosferi, kao i njihov uticaj na klimatske promene, prenela je holandska televizija NOS.

Instrument za koji je Holandska svemirska agencija NSO (Netherlands Space Office) izdvojila 7 miliona evra, poleteće sa NASA-inim satelitom PACE u svemir, odakle će svakih 30 dana prikazivati sastav čitave Zemljine atmosfere.

Od velike koristi pri konstrukciji ovog mernog instrumenta visoke tehnologije je i iskustvo sa instrumentom Tropomi, takođe holandskim mernim instrumentom, lansiranim 2017. godine, koji očitava kvalitet vazduha iznad celog sveta.

Sitne čestice u vazduhu ili aerosoli, kako se još nazivaju, koje će holandski instrument meriti mogu se sastojati od najrazličitijih čestica: dima, čađi, ali i pustinjskog peska ili čestica morske soli. Sve ove čestice apsorbuju ili odbijaju sunčeve zrake.

"Ukoliko čestice u vazduhu sunčeve zrake odbijaju, to umanjuje efekat staklene bašte i hladi atmosferu, ali ukoliko, naprotiv, apsorbuju sunčevu svetlost i toplotu, atmosfera se manje hladi, odnosno zagreva", objašnjava Oto Hazekamp, jedan od inžinjera koji pri Holandskom institutu za svemirska istraživanja (SRON) radi na razvoju instrumenta SPEXone.

Drugi, posredan efekat sitnih čestica u atmosferi je i stvaranje oblaka, jer se oko čestica voda u vazduhu lakše kondenzuje. Oblaci takođe reflektuju sunčeve zrake, odnosno hlade atmosferu.

Koliki je zapravo uticaj aerosoli još uvek nije poznato. Prema rečima Hazelkampa moguće je da bi se Zemlja bez aerosoli mnogo više zagrevala, ali su naučnici oko toga i dalje veoma nesigurni, što je posebno naglašeno u poslednjem izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPČ).

Zadatak SPEXone instrumenta je da, zajedno sa još nekoliko instrumenata na satelitu PACE, pruži precizne informacije o uticaju sitnih čestica na zagrevanje atmosfere.

Predhodnih nekoliko godina je budućnost samog satelita PACE bila dovedena u pitanje jer je predsednik SAD Tramp hteo da otkaže finansiranje. Američki Kongres je, međutim, prepoznao značaj ovog projekta i omogućio njegovu realizaciju.

Kurir.rs / Tanjug

Foto: Profimedia