Škotski Hebridi čine krševiti arhipelag okružen maglom, a iz mora se izdižu veoma oštre stene.

Kada je vedro, voda postaje plava, a ostrva izgledaju idilično.


26. decembra 1900. bio je jedan takav dan, prema rečima kapetana Džejmsa Harvija, koji je krenuo put ostrva Flenan kako bi trojici svetioničara dostavio potrepštine. Oni su bili na Elijan Muru.

Uprkos lepom vremenu, Harvi je imao predosećaj da nešto nije u redu. Približavao se obali sa svetioničarem Džejmsom Murom, koji je trebalo da preuzme smenu, ali je kasnio šest dana zbog lošeg vremena.

Kad su se približili obali, videli su da zastava nije podignuta, niko ih nije dočekao, kao što je to bio običaj. Trubio je i dao svetlosni signal, ali sve je ostalo bez odgovora.

Kad je Mur zakoračio na obalu i ušao u svetionik video je da kamin nije bio upaljen već danima. Ono na što su naišli ostaće misterija sve do danas.

Svi satovi su bili zaustavljeni, kreveti namešteni, a nedostajala su i dva od tri impregnirana kaputa koje bi nosili u zimskim mesecima. Opsežna potraga potvrdila je ono što je Mur posumnjao: sva trojica su nestala bez traga.

Džejms Dukat (43), Donald Mekartur (40) i Tomas Maršal (28) bili su jedni od prvih svetioničara na Elen Moru i, u vreme njihovog nestanka, jedini stanovnici ostrva.

U 7. veku jedan irski sveštenik, sv. Flenan, sagradio je kapelicu na tom ostrvu.

Međutim, ubrzo posle osvećenja građevine, on i njegovi sledbenici pobegli su odatle tvrdeći da ih muče 'čarobna bića'.

Priče o mitskoj rasi 'malih ljudi' o kojima su pričali meštani okolnih ostrva i dalje su kružile. Pastiri su ostrvo zvali "drugom zemljom" i nikad tamo nisu hteli da prenoće.

Uprkos tim pričama, Svetioničarski odbor odlučio je da izgradi svetionik 1895. godine. Nestanak se dogodio samo godinu dana nakon što je svetionik dovršen. Još 15. decembra 1900, dakle desetak dana pre nego što je utvrđeno da muškaraca nema, s broda "Kosmopoliten lajn stimers" kapetan je javio da na svetioniku Elen Mora ne gori svetlo. Međutim, niko o tome nije obavestio odbor.

Posle strašnog otkrića, pokrenuta je istraga. Volonteri koji su pretraživali ostrvo pronašli su da nedostaje kutija s konopcma za sidrenje, iako je bila čvrsto uglavljena u pukotinu i dobro pričvršćena.

"Morala ju je iščupati velika sila“, zapisali su. Ovaj prvi dokaz doveo ih je do zaključka da su muškarci pokušali da stabilizuju kutiju i da ih je povukao talas.

Ali nisu svi bili uvereni u tu priču. Zašto nijedno telo nije bilo izbačeno na obalu? Zašto je jedan od muškaraca otišao bez kaputa usred silnog vetra? I kako bi tri iskusna pomorca baš tako odneo talas?

Decenijama kasnije, priča je postala još bizarnija. U knjizi iz 1965. citirana je publikacija časopisa iz 1920-ih o završnim unosima dnevnika svetioničara od 12. do 15. decembra 1900. godine. Ovaj dokument, navodno je napisao Tomas Maršal. Pisao je da je harala velika oluja, tako intenzivno da su se sva trojica bojala za svoje živote. Mekartur je plakao i molio se u ćošku dok je Dukat, stariji čuvar, navodno sedeo u tišini ošamućen.

Poslednji unos glasi: "Oluja se završila. More mirno. Bog je iznad svih. "

Sve to dovelo je do novih kalkulacija – je li jedan ubio drugu dvojicu, pa onda sebe? Druge teorije gledaju na tajnovitu istoriju ostrva i tu traže odgovore, tvrdeći da su muškarce odvela tzv. čarobna bića. Treći pak da su ih oteli vanzemaljci, četvrti veruju u gusarski napad, pa čudovište iz Loh Nesa…

Sa druge strane, ima stručnjaka koji tvrde da nema misterije i da je nikada nije bilo. 2015. godine prirodnjak Džon Lov objavio je u knjizi "Prirodna istorija svetionika" da je nestanak lako objašnjiv i da je muškarce naprosto povukao talas u okean.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia