Žoao Mikaelo, sin portugalskih imigranata u Švajcarskoj, seća se kad je u njihov razred ušao vršnjak iz Azije u skupim patikama. Nastavnici su dečaka predstavili kao Pak Una, sina severnokorejskog diplomate. Žoao je sedeo sam, pa je novi đak seo kraj njega.

Brzo su se sprijateljili, najviše jer obojica nisu voleli da uče. Pak Un bio bi postiđen kada bi ga nastavnici prozvali da odgovara ispred celog razreda, ne zato što ne bi znao odgovore već teško izražavao na nemačkom jeziku. Tada bi mu Žoao pomagao da savlada nemački, a Pak bi mu se odužio pomažući mu u matematici. Dečaka iz Severne Koreje seća se kao tihog, ali vrlo odlučnog.

kim.jpg
YouTube/Printscreen 

Naravno, dečak iz Severne Koreje nije bio Pak Un, dete diplomata u Švajcarskoj već sam naslednik tadašnjeg severnkorejskog vođe Kim Džong-ila, današnji vođa i dikator najizolovanije zemlje sveta. Njegovi školski drugovi su tek godinama kasnije saznali da su s Kim Džong-unom delili školske klupe. Kada je 2010. godine objavljeno da će upravo on naslediti oca, pojedini analitičari su smatrali da će baš zbog četiri godine provedene na školovanju u Švajcarskoj biti otvoreniji i liberalniji od svoga oca i dede.

kim3.jpg
YouTube/Printscreen 

Međutim, čini se da se dogodilo suprotno, piše Ana Fifild u knjizi “Veliki naslednik: Božanski savršena sudbina briljantnog druga Kima Džong-una”.

Kako se navodi, Kim se 1996. godine u Bernu pridružio svom starijem bratu Kim Džong-čolu. Živeli su u predgrađu Berna s njihovom tetkom Ko Jong-suk i njenim mužem.

“Živeli smo u normalnoj kući kao normalna porodica. Ponašala sam se kao njihova majka. Dolazili su im prijatelji i pravila sam im grickalice. Bilo je to normalno detinjstvo s rođendanskim zabavama i poklonima", ispričala je Kimova tetka dvadesetak godina kasnije.

Jedino o čemu su morali da brinu je da ne otkriju svoje prave identitete.

Kim je pod lažnim imenom živeo u zgradi u kojoj je severnokorejski režim za porodice svojih zvaničnika kupio šest stanova za četiri miliona franaka.

Kim je uživao u tada modernim uređajima i folmovima koji se još nisu našli na bioskopskom repertoaru, a posebno je voleo filmove s Džeki Čenom i one o Džejmsu Bondu.

Izuzetno je voleo i košarku, pa se često igrao naterenu pored zgrade.
Drugovima se hvalio originalnim dresom Majkla Džordana s brojem 23 iz Čikago bulsa, džordankama i loptom sa pravim logoom NBA lige.


Ipak, dok je igrao košarku, videla bi se njegova agresivna strana. Kada bi gubio, psovao bi i glavom udarao o zid.

ap-kim1.jpg
AP 

Posle dve godine provedene u Švajcarskoj, Kimov svet se okrenuo naglavačke kada je doznao da mu majka boluje od raka dojke i da prognoze nisu dobre. Istovremeno, odnos Kimove tetke s režimom u Pjongjangu bio je poprilično narušen i oni su odlučili da napuste Švajcarsku i zatražili su azil u SAD.


Posle toga Kim je upisao drugu školu u Švajcarskoj, u Libefeldu.


Tamošnji školski drugovi ga se sećaju ga se kao agresivnog.

“Udarao nas je u noge, a čak nas je i pljuvao”, rekao je jedan Švajcarac.

Seća se da je Kim uvek bio u trenerci, a kada je bolje naučio nemački, postao je i druželjubiviji.

“Potpuno je izbegavao kontakt s devojkama. Bio je usamljenik i nije govorio ništa o svome privatnom životu”, ispričala je jedna Kimova tadašnja drugarica.

Iako mu ocene nisu bile sjajne, prošao je sve razrede, tačnije 7. i 8. i zamalo 9.

2001. godine, mesec dana pre kraja devetog razreda, Kim je Žoau rekao da mu je otac naredio da se vrati u Severnu Koreju, ali mu nije rekao zašto. Ostale prijatelje nije ni obavestio o odlasku. Naprosto je prestao da dolazi u školu. Samo je nestao, a njegovi nekadašnji školski drugovi mogli su da ga vide 10 godina kasnije na televiziji, kada se pojavio na balkonu rezidencije u Pjongjangu gde ga je otac proglasio za naslednika.

Kurir.rs/Politico
Foto: Youtube/Printscreen