Emili Landeker je imala 19 godina kada je otišla da radi u nemačku kompaniju "Benckiser", koja se bavila proizvodnjom sredstava za čišćenje, a takođe je potajno "čistila" i svoje radnike, čvrsto se zalagajući za čistokrvnu arijevseku rasu.

Naime, 1941. gospođa Landeker, čiji je jevrejski otac ubijen od strane nacista, i njen novi šef, gospodin Rajman, rani učenik Adolfa Hitlera i bezuslovni sledbenik teorije nacističke rase, zaljubili su se jedno u drugo.

Deset godina nakon Drugog svetskog rata, "Benckiser" se razvio u jednog od najvećih konglomerata na planeti. Danas poznat kao JAB Holding, i još uvek pod kontrolom porodice Rajman, vredi više od 20 milijardi dolara i poseduje mnoge brendove za kafu i krofne.

Odnos između Rajmana i Landekerove bio je tajna dugi niz godina, jer je on u to vreme bio oženjen. On i Landekerova su imali troje dece, od kojih dvoje danas poseduje skoro polovinu udela u kompaniji. Oni kažu da decenijama nisu znali za nacizam svog oca i zloupotrebe koje su se dešavale u kompaniji koju su nasledili. Njihovi roditelji nikada nisu govorili o tome, dokumenti su uništeni ili zaključani u sefu, istorija kompanije u dva svetska rata pretvorila se u samo nekoliko stranica.

Kako je kompanija rasla i širila se preko celog sveta, njenu prošlost više nije bilo moguće skrivati. Tek sada, 74 godine kasnije, kompanija se bori sa svojom tamnom stranom. Nezavisni naučnik sa Univerziteta u Minhenu, Pol Erker, preuzeo je zadatak da otvori arhive, a prvi nalazi o zloupotrebi prisilnih radnika u kompaniji procurili su u nemačke tabloide u martu.

U seriji intervua za Njujork tajms, članovi porodice otkrili su priču o jevrejskom ocu njihove majke, Alfredu i odlučili su da potroše deo svog privatnog bogatstva na sećanje na njega. Odredili su donaciju od 10 miliona evra institucijama koje pomažu bivšim prisilnim radnicima i njihovim porodicama. Osnovali su i fondaciju koja će finansirati projekte koji poštuju sećanje na žrtve holokausta i nacističkog terora, a postoje planovi i za finansiranje najmanje jedne univerzitetske katedre u Nemačkoj u ime gospodina Alfreda.

U julu 1937. Albert Rajman napisao je pismo Hajnrihu Himleru, vođi SS-a, koji će kasnije nadgledati holokaust, u kom navodi da su „vlasnici firme bezuslovni sledbenici teorije rase“. Oni su prihvatili antisemitizam mnogo pre nego što su nacisti došli na vlast i napravili su kompaniju u skladu sa nacističkim principima. Gospodin Rajman je bio predsednik privredne komore koja je pomogla organizovanju eksproporijacije i proterivanja jevrejskih biznisa. Od 1940. počeli su za prinudni rad da koriste muškarce i žene koji su bili proterani iz svojih domova na teritorijama okupiranim nacistima.

Rajman je uhapšen mesec dana nakon završetka rata ali je zahvaljujući pismu koje je napisao komandantu, u kom je odbacio tvrdnje da je nacista, insistirajući da je on zapravo žrtva. Uspeo je da nastavi svoje poslovne aktivnosti, jer je klasifikovan kao sledbenik nacizma, a ne kao aktivan nacista. Njegova deca tvrde da im je on govorio da su radnici zapravo toliko voleli društvo i da su plakali kada su morali da odu iz firme. Landekerova je bila na poslu kada je Gestapo došao po njenog oca. Sam je čuvao troje dece i pobrinuo se da budu kršteni kao katolici, kao njihova pokojna majka. Nakon zarobljeništva tragao je za načinom da pobegne u Ameriku. Nakon što je deportovan, njegova ćerka je nastavila da radi u firmi gde je postala radnik od poverenja. Niko ne zna kada je počela njihova ljubav, ali 1951. rođeno je njihovo prvo dete.

Godine 1965. Rajman je formalno usvojio njihovu decu, jer je još uvek bio oženjen. Njihova deca su znala da im je deda ubijen od strane nacista, ali do ove godine nisu znala da je njihov otac bio vatreni nacista.

Skoro svaka nemačka kompanija koja je već dovoljno prisutna ima priču o nacističkoj eri. Mnogi o tome još ništa ne znaju. Mnoge kompanije naručuju istraživanja o svojim ratnim godinama. Nacistička otkrića uznemirila su najmlađe Rajmane, koji su odlučili da preimenuju svoju fondaciju u fondaciju njihovog dede kojom čuvaju sećanje na njega i sve žrtve holokausta.

Danas je bogatstvo porodice procenjeno na 33 miljarde, na nedavnoj listi najbogatijih porodica u Nemačkoj zauzeli su drugo mesto.

Kurir.rs/Daily mail

Foto: Privatna arhiva