PUTIN VIŠE OD ČETIRI SATA ODGOVARAO UŽIVO POD ŽESTOKIM SAJBER NAPADIMA: Ako želiš mir, spremaj se za rat! Ako SAD upotrebe silu protiv Irana, to će biti KATASTROFA! (VIDEO)

Predsednik Rusije Vladimir Putin završio je u 15.17 tradicionalnu godišnju emisiju uživo "Direktna linija", u kojoj odgovara na pitanja građana iz Rusije i sveta o aktuelnim pitanjima iz zemlja i sveta. Ovaj neobični intervju trajao je 4.17 minuta, manje od rekordnih 4.47 iz 2013. godine. Sajber napadi su nekoliko puta prekidali signal.

Nije nijedna naša tajna služba, časna reč

Predsednik Rusije nasmejao se kad su mu rekli da mnogi na Zapadu misle da je Direktna linija dobro smišljen i unapred urađen i spakovan projekat "ruske specijalne službe".

"Ovo nije naivno pitanje. A ako se tiče konkretnih ljudi, onda mislim da nisu nebitna", odgovorio je.

Emisija je ušla u peti sat.

Sirija

"Šta znači 'pogodba'? Mi ne trgujemo našim saveznicima, kao ni našim interesima i principima. Možemo s partnerima da se dogovaramo o rešenju ovih ili onih aktuelnih problema", odgovorio je Putin na molbu da prokomentariše spekulacije u medijima da će Rusija i SAD napraviti "veliku pogodbu" i tako rešiti sudbinu Sirije.

Iran

Da li će biti rata sa Iranom, interesuju se na društvenim mrežama

Putin je odgovorio da se takva pitanja postavljaju jer Donald Tramp ne održava konferencije sa svojim građanima. On je dodao da bi upotreba sile protiv Irana zbog incidenta u Omanskom zalivu postala katastrofa za region.

"To bi bila katastrofa u najmanju ruku za region", kazao je on.

Putin izribao gubernatora inadžiju

Seljani izu Tjumjenske oblasti požalili su se predsedniku na loše vodosnabdevanje. Rekli su da su prijavljivali već ko zna koliko puta vlastima, ali ništa. Putin je tražio da pozovu gubernatora Aleksandra Mora, koji je počeo da se pravda kako niko nije podneo šta već treba, ali ga je šef Kremlja presekao.

Guverneru Aleksandru Moru baš i nije bilo veselo

"Dobro, evo ja vas pitam u njihovo ime. Stvar je hitna. Lepo vas molim da to rešite, da li je to u redu?", pitao je Putin tonom protiv kog nema baš prigovora, pa je guverner progutao knedlu i kiselo klimnuo glavom.

Rusija je jedina velika vojna sila koja smanjuje budžet za odbranu

Putin je primetio da Rusija nije među liderima po vojnim rashodima. Prema njegovim rečima, ispred Rusije su SAD, Saudijska Arabija i druge države. Prema rashodima, Ruska Federacija se nalazi tek na sedmom mestu i stalno smanjuje rashode.

"Bez obzira na skromna sredstva koja izdvajamo za odbranu, Rusija ne samo da osigurava nuklearni paritet već je dva-tri koraka ispred (ostalih) po savremenom naoružanju", rekao je Putin.

"Ako želiš mir, spremaj se za rat. Imamo još jednu izreku: ko ne želi da hrani svoju vojsku, hraniće tuđu", rekao je Putin i dodao da je odraz moći države pre svega ekonomija, a ne naoružanje.

O sajber napadima iz Amerike

Više pitanja odnosilo se na nedavni članak objavljen u američkim medijima o tome da SAD spremaju hakerske napade na Rusiju, pa je voditelj pitao da li je moguće da se tako nešto desi.

"Moramo na to da reagujemo, da shvatimo šta se događa. Više puta smo predlagali našim američkim partnerima da ustanovimo neka pravila u sajber prostoru, ali nismo dobili nikakav odgovor", prokomentarisao je predsednik.

Trapova tviter-diplomatija i sankcije

"Ako američka strana ima interes za to, mi smo spremni za dijalog - u onoj meri u kolikoj i partneri. Jasno nam je šta se događa u američkoj unutrašnjoj politici. Ako predsednik želi da napravi neki korak prema susretu, pojavi se masa ograničenja s drugih nivoa vlasti", kazao je Putin i dodao: "SAD su napravile jednu veliku, zaista veliku grešku kad je reč o Rusiji, a to su sankcije. Nadam se da će jednom to shvatiti."

Predsednik Rusije već tri i po sata govori uživo u Direktnoj liniji. U poslednjih petnaestak minuta dotakao se više tema, pa je, između ostalog, kazao da zasad nema razgovora o ujedinjenju Rusije i Belorusije i da je teško verovatno da će se Rusija vratiti u socijalizam.

Savet novom predsedniku Ukrajine

Odgovarajući na pitanje o novom predsedniku Ukrajine, glumcu komičaru Vladimiru Zelenskom, Putin kaže da je gledao njegove nastupe i da je reč o talentovanom i duhovitom čoveku. Međutim, to što se dešava u Donbasu nije smešno. Konflikte se ne može rešiti bez dijaloga sa samoproglašenim republikama, što Zelenski odbija.

"Ništa se ne dešava, blokada se povećava", ukazao je predsednik Rusije i dodao: "Istorija ne poznaje slučaj da se konflikt rešio bez učešća zaraćenih strana, a on to odbija", rekao je Putin.

Predsedniče, kada izgubite strpljenje?

"Najjednostavnije je mahati štapom, isterivati ljude, otpuštati, strogo kažnjavati. I to nekad treba raditi u flagrantnim slučajevima. Međutim, ako neko nešto ne radi, ja mislim da u tome ima i moje krivice", rekao je Putin.

Ne postiji nigde čista tržišna ekonomija

"Ne postoji čista tržišna ili čisto administrativno-komandna ekonomija. Kombinovana je prisutna u celom svetu. Čim počnu problemi u ekonomiji, raste uloga države. Čim se situacija smiri, država izlazi iz ekonomije", objasnio je Putin.

On je naglasio da se država sa kombinovanom ekonomijom, kao Kina ili Indija, brže razvijaju.

Rusija je devedesetih godina bila na ivici raspada

"Neću da nazovem bandom ljude koji su upravljali državom devedesetih godina. Međutim, želim da istaknem da je u to vreme bila potpuno uništena socijalna sfera, industrija, vojna industrija, Oružane snage su bile praktično uništene... Doveli su državu do građanskog rata, do krvoprolića na Kavkazu. Država je bila na ivici da izgubi suverenitet i da se raspadne. Naravno, ljudi koji su radili ‘90-ih godina nisu svi krivi za to, ali sigurno ima i onih koji za takvo stanje treba da odgovaraju", rekao je Putin.

Sajber napad

Da ironija bude veća, signal se vratio baš kad su se u program javili neki Ukrajinci da pitaju za ruske pasoše!

Emisija je ušla u treći sat, a Margarita Simonjan, glavna urednica RT, kaže da je napad izveden iz Ukrajine i da je pogodio kol centar.

Kratko od Donbasu

"Optužuju nas da radimo na okupaciji Donbasa. To je čista glupost, laž", zaključio je predsednik.

Gubici od sankcija

"Nismo se ni svađali ni sa kim, niti to nameravamo", odgovorio je Putin na pitanje šta će biti ako se Rusija "pomiri" sa zapadnim državama.

"Od 2014. godine Rusije je od sankcija izgubila oko 50 milijardi dolara, Evropa - 240 milijarde dolara, SAD - 17 milijardi dolara, a Japan 27 milijardi dolara", dodao je on, govoreći o gubicima od ograničavajućih mera koje je Zapad uveo protiv Rusije otkako se Krim vratio u njen sastav.

On smatra da je teško verovati da će se odnos Zapada prema Rusiji skoro promeniti.

U prvih sat vremena intervjua, predsednik Rusije je odgovorio na 12 pitanja koja su se ticala unutrašnjih problema.

"Podsetimo, pre nekoliko godina smo se suočili sa nekoliko šokova - to čak nisu spoljni šokovi, vezani za takozvane sankcije ili spoljna ograničenja, već sa situacijom na tržištu naše tradicionalne robe koju izvozimo - nafte, naftnih proizvoda, gasa, metala, hemijskim proizvodima i nekim drugim proizvodima. Zato se u nas desio takav neprijatni element u ekonomiji i u socijalnoj sferi", rekao je Putin.

Prva pitanja su, kao i obično, posvećena domaćim pitanjima. Danas je Stanislav Taukačikas iz grada Svetlog iz Kalinjingradske oblasti prvi pitao svog predsednika kada porasti plate zaposlenih u Ministarstvu za hitne reakcije jer on od sadašnje ne može da živi. Putin je priznao da taj resor ima probleme, ali da je izdvojeno 4,3 milijarde rublji za ovu godinu i još 8 milijardi za sledeću godinu da se ti problemi reše.

Predsednik je takođe zatražio da se proveri obraćanje jednog građanina, koji je saopštio da radi za 10.000 rubalja (oko 130 evra). On smatra da je to protiv zakona i traži od nadležnih organa da preduzmu mere.

Putin je 12 puta odgovarao u svojstvu šefa države, a četiri puta kao premijer. Sam je priznao da mu direktni kontakt sa građanima daje vernu sliku onoga što trenutno brine i interesuje društvo.

Do 9 sati stiglo je 1,5 miliona pitanja. Kako je saopštio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, Putin je pogledao veliki broj pitanja i razvrstao ih po prioritetima.

Kako se očekuje, predsednik bi ove godine mogao da traži izveštaj od gubernatora, ministara i članova Vlade o aktuelnim pitanjima koja muče građane.

Podsetimo, prošle godine "Direktna linija predsednika Vladimira Putina" je trajala 4 sata i 20 minuta.

Kurir.rs/Sputnjik Srbija/RT