SIROTINJU IZ EU LUTRIJA ODRŽAVA U ŽIVOTU: U najbednijoj članici Unije godišnje se proda 100 miliona srećki! Penzioneri na njih troše pola penzije (VIDEO)

Bugarska je najsiromašnija članica Evropske unije, a većina njenih stanovnika beg od siromaštva pronalazi u srećkama lutrije

“Igram jer u našoj državi nema ničeg drugog, u lutriji je sva istina. Ovde nema ničega, nema ni zakona. Zato je lutrija jedina prava stvar, ako dobiješ, postaneš neko i nešto, ako ne, onda ništa. To je tako”, rezignirano će srećni dobitnik Dimitrov. Njegova sestra Petja prodaje srećke, a i sama je velika ljubiteljka igara na sreću. Kaže da potroši 50 evra mesečno na srećke, ali nikad nije dobila više od 75 evra.

Jedna srećka košta između tri i deset evra, a to je puno u zemlji u kojoj većina plata i penzija nije viša od 300 evra. Ima i onih koji brzo odustanu i postanu frustrirani kada vide da im je sreća okrenula leđa. Jedan od njih je i Martin Jovčev: “To je prevara. Na stotinu srećki nađe se jedna ili dve na kojima se dobije pet eura. To je sve. Oni jednostavno mlate pare”.

Oni koje Jovčev proziva je kompanija Nove igre iz Sofije, koja pripada jednom bugarskom oligarhu. Njihove reklame kojima na internetu i televiziji ljude stalno bombardiraju obećanjima o velikom bogatstvu sveprisutne su u Bugarskoj. I Georgi je kao dobitnik imao svojih pet minuta televizijske slave. Zbog toga godišnje prodaju 100 miliona srećki, a kupuje ih čak 57 odsto Bugara, ili oko četiri miliona ljudi.

Nove igre ne daju ništa od prihoda u socijalne ili dobrotvorne svrhe, što je u svim drugim članicama EU-a zakonska obveza. Ipak, direktor Dimitar Ganev misli za sebe da je dobročinitelj.

“U našoj zemlji nedostaje pozitivnih osjećaja u svakom obliku i to je naš problem. Ako prenesemo ljudima pozitivne emocije, oni postaju naši klijenti i zabavljaju se. Stvarno ne mogu razumjeti kako neko može postati zavisnik samo zato jer je kupio nekoliko srećki da bi okušao svoju sreću”, tvrdi Ganev.

Ali, ima ljudi koji upravo u tome vide problem. Psiholog Plamen Dimitrov jedan od njih. Podcrtava što zapravo znači zavisnost o igrama na sreću: “Lutrija je burza za sirotinju, očajne ljude, koji bi, da imaju drukčiji socijalni i ekonomski status, investirali u druge stvari. Najpogubniji je uticaj na mlade. Video sam decu koja kupuju srećke od džeparca za užinu.”

Ni sreća Georgija Lazarova nije trajala dugo nakon osvajanja glavnog dobitka na lutriji. U Čekančevu je kupio kuću za svoju porodicu. Ali, odnedavno je ovaj automehaničar bez posla i boji se da će je morati prodati. “Bio sam baš srećan, osećao sam veliko zadovoljstvo. Mislio sam da sam dobio puno, da je to ogromna stvar. Mislio sam da sam uspeo, ali se ispostavilo da to nije baš tako. Zapravo sam novac brzo potrošio”, smatra Lazarov.

Snovi još žive u Čekančevu, iako bogatstvo i sreća nikako ne dolaze. Penzioner Hristo Dimitrov nikada ništa nije dobio. Ipak, troši pola svoje penzije na instant-lutriju. Supruga i on sanjaju o tome da posete ćerku koja živi u Nemačkoj, da vide Minhen i dvorac Nojšvaknštajn u Alpima. Zato struže srećke i ne odustaje: “Da vidimo taj dvorac u stvarnosti, a ne samo na slikama. Da ostanemo u Nemačkoj 30 dana kao ljudi.”

Kurir.rs/DW

Foto: Profimedia