OVO JE BIO NAJKRVOLOČNIJI KOMUNISTIČKI ZATVOR OD KOGA SE MNOGIMA DIZALA KOSA NA GLAVI: Glavni krvnik bio je i sam zatvorenik, a koristio je JEZIVE METODE (VIDEO)

Ono što se događalo u Rumuniji između 1949. i 1951. godine bilo je toliko strašno da su se zgražavali i najokoreliji sovjetskim činovnici.

Zatvor Pitesti bio im je laboratorija u kojem su gradili nove komuniste. Oni na kojima su vršili eksperimente bili su bivši članovi režima Ijona Antoneskua, članovi Gvozdene garde, zemljoposednici, diplomate, pravoslavni i katolički sveštenici, intelektualci, Jevreji optuženi da su "cionisti" i drugi članovi buržoazije. Nazivali su ih "neprijateljima naroda".

Zatvorenike koji se nisu odrekli svoje hrišćanske vere da prihvate "zajedništvo" koje se sastoji od fekalne materije, prisiljavajući zatvorenike koji nisu priznavali antikomunističke aktivnosti, da stave svoje ruke u komore s mokraćom, da pljuju u usta osumnjičenih špijuna i slično. Preživeli kažu da je Turkanu bio posebno kreativan sa sveštenicima i odanim hrišćanima.

Glave bi im bile uronjene u kante pune truleži gotovo do utapanja. Fizičko kažnjavanje pratili su dugački periodi boravka u samici.

Mučenje koje su često sprovodili i ostali zatvorenici, uključivalo je i prisiljavanje ljudi da jedu klečeći s rukama zavezanima na leđima. A često su ih prisiljavali da jedu izmet drugih zatvorenika. Na uskršnje jutro 1950. godine bili su prisiljeni da poljube papir za odbijanje insekata u obliku falusa, a neretko su ih terali da počine samoubistvo. Tu aktivnost najčešće bi prekinuli čuvari, koji su želeli i da produže mučenje zatvorenika.

Jedan zatvorenik Bogdanovic, bivši Turkanov prijatelj, umro je nakon što su drugi danima skakali po njegovom stomaku i grudima.

Eksperimenti su završeni kada je George Georgiu-Dej, generalni sekretar rumunske komunističke partije uspešno lobirao kod Staljina da očisti komunističku partiju od Ane Pauker i njenih pristalica.

Optužili su je da je "cionista" i da ima "nacionalistički" stav prema jevrejskoj imigraciji u Izraelu.

Bio je to jedinstven zatvor ne samo zato što su metode mučenja prelazile sve granice onog što možete zamisliti, već zato što su i te metode uključivale različite stadijume u kojima su zatvorenici ili bili žrtve ili agresori.

Radu Čiučeanu danas je predsednik nacionalnog instituta za proučavanje totalitarizma. Uhapšen je 1948. godine jer je pokrenuo i vodio antikomunističku organizaciju. Osuđen je na 15 godina u tamnici i prošao mnoge zatvore.

"Igrali su fudbal s nama i to tako da bi nas skinuli do gola, stavili u krug i bacali s jedne na drugu stranu. Bili ste slobodni a oni su vas mlatili sa svih strana", rekao je. "Bili smo samo kosturi, kosti na kojima je visila neka koža. Bilo je to ispiranje mozga", kaže jedan od preživelih George Plop.

Inače, i sam Turkanu je osuđen na sedam godina zatvora, a u Pitesti je prebačen 1949. godine sa grupom studenata, od kojih su neki bili spremni na ustupke kako bi izbegli kaznu.

Turkanu je u Pitestiju nastavio svoju obaveštajnu aktivnost. Koristili su metode prevaspitavanja ruskog pedagoga Antona Makarenka koji se oslanjao na kolektivni rad a manje na udarce.

1949. godine u sobi broj 4 u bolnici Turkanu je organizovao 'druženje' zatvorenika kada su oni mogli da kažu šta misle o novom režimu .

"Došli smo ovde, svi smo bili u krivu, i sada smo prevaspitani", rekao je jedan zatvorenik, ali su ga pretukli krvnički.

"To je bio okidač velike tuče. Turkanove pristalice krenule su u napad i uz pomoć čuvara počele sa premlaćivanjem. Došao je direktor i sve nas stavio na cement. On i Turkanu i tri čuvara tukli su sve dok pod nije bio prepun krvi. Oni su se smeškali, a meni se duša tresla", rekao je jedan preživeli.

"Imao je oči ubice", tako su opisivali krvnika.

Tehnike mučenja koje je izmislio nisu se koristile nigde u svetu, posebno klečanje s rukama zavezanima na leđima, uronjeni u izmet do trenutka gušenja. Morali su sede na ivicu kreveta s pogledom u palce 16 sati, ako bi se pomerili udarali bi ih.

U toaletu su mogli da budu samo 20 sekundi, spavali su na cementu, dok se 20 zatvorenika penjalo po njima. Morali su da gledaju sijalicu 24 sata. A zatvorenici su se slagali jedan na drugog, i ubrzo više nisu imali snage za bilo kakvu reakciju. Život im se svodio na udaranje i pisanje izjava koje su se od njih tražile. Morali su da muče jedni druge, bili su slabi i izgladneli.

A to bi bila samo prva faza. Posle bi se otkrivale informacije o drugim zatvorenicima.

Najstrašniji deo bio je razotkrivanje ličnih stvari i pričanje najstrašnijih stvari o porodici, prijateljima ili veri.

Zatvorenici bili pod stalnim terorom, jer su žrtve bile stalno u istoj ćeliji kao i agresori i nisu imali ni trenutak mira.

Tače Rodas bio je jedan od onih koji je pretrpeo veliko poniženje, podnosio je strahovito mučenje, ali nije se predao.

Tudor Stanesku se priseća kako su svi postajali mučitelji.

"Svi su izvukli palice i počeli da nas tuku i tako oko sat vremena. Krvi je bilo svuda a morao sam da budem na kolenima danima, nedeljama", rekao je.

Oko 100 ljudi mesečno je ubijano, i svi su bacani u zajedničku grobnicu. Vintila Vais uspeo je nekako da dođe do partije, koja nije znala za te stravične zločine. A kako su želeli da se priključe UN-u, bilo je jasno da moraju da se reše zatvora.

Zahvaljujući Vaisu zatvor je ukinut 1952. godine. Na suđenju se moglo čuti o stravičnim metodama mučenja, iglama, udarcima krevetima, i sl. 21 zatvorenik je proglašen krivim i prebačeni su u zatvor Vakaresti, a morali su da priznaju da su radili na svoju ruku. Turkanu nije odustao i šest meseci je odbijao da priča.

1954. godine 20 studenata zatvorenika osuđeno je na "čin grupnog terora" i "zločin zavere protiv republike Rumunije". Deset dana kasnije pogubljeni su u Jilavi. Turkanu i njegovoj straži suđeno je zbog zločina počinjenih 1954. godine, a potom je streljan. Nakon njihovih pogubljenja rumunska komunistička partija tvrdila je da su oni krivi i odgovorni za sve zločine u Pitestiju, ali stručnjaci danas veruju da je partija te eksperimente podsticala.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: Facebook/Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: