Iz Kušira u Japanu pet brodova je otplovilo u prvi komercijalni lov na kitove u poslednjih tridesetak godina, a ubrzo su uhvaćeni i prvi sisari.

Već je u decembru prošle godine ta država najavila kako će napustiti Međunarodnu komisiju za kitolov (IWC), što je rezultat dugogodišnje kampanje koju su promovisali lokalna industrija i premijer Šinzo Abe.

epa01-epa-jiji-press--pool.jpg
EPA 

Lovci su snimljeni kako pomoću dizalice prebacuju životinje na kamion koji ih je posle prevezao u fabriku za preradu.


Šigeto Hase, direktor japanske Agencije za ribolov, izjavio je kako je ovo trenutak kojem su se mnogi nadali, ali su grupe za očuvanje prirode i divljih životinja, poput Grinpisa i Si šeparda, uputile ozbiljne kritike ponovnoj japanskoj legalizaciji lova na kitove.

epa01-epa-jiji-press.jpg
EPA 

Prema podacima japanske Agencije za ribolov, kitolovci ove godine smeju da ulove 227 kitova. Između ostalog, dozvoljen im je lov i na kljunastog kita, Rudolfijevog i Brajdeovog kita.

epa-jap02-epa-jiji-press.jpg
EPA 


Japanci zapravo ne konzumiraju mnogo kitovo meso. Njihovo meso čini samo oko 0,1 odsto godišnje konzumiranog mesa, što bi značilo da prosečni Japanac tokom godine dana pojede oko 40 do 50 grama kitovog mesa, odnosno, oko pola jabuke.

epa-jap01-epa-jiji-press--pool.jpg
EPA 

Iako organizacije za zaštitu životinja smatraju da će se potražnja za jelima od kitova povećati s legalizacijom lova, čak i oni smatraju da se to neće dogoditi tako brzo i da će do veće potražnje doći tek kroz neko vreme.

Doktor Hari Lilli, brodski lekar na kitolovcu koji je plovio područjem Antarktika, još davne 1946. godine je rekao kako "su lovci sami priznali da bi, kad bi kitovi barem mogli da vrište, industrija bi prestala da radi to što radi, jer baš niko ne bi mogao to da podnese".

Kurir.rs/Index.hr
Foto: EPA