ŽESTOKO! MEDIJI I POLITIČARI OCRNILI URSULU FON DER LEJEN: Ona je najslabija ministarka! Odlično ako ode jer je ojadila vojsku, ali teško Evropskoj komisiji ako im dođe! (VIDEO)

Ursula fon der Lejen, nemačka ministarka obrane, koja je iznenada nominovana za mesto predsednice Evropske komisije, ima dosta kritičara u Berlinu.

Pre svega, ovoj 60-godišnjakinji, majci sedmoro dece, zameraju da se nije iskazala kao ministarka odbrane, već je efekat njenog ministrovanja upravo suprotan, piše Politiko (Politico), prenosi Index.hr.

"Fon der Lejenova je naša najslabija ministarka. Ali, to je izgleda dovoljno da postane predsednica EK“, napisao je bivši predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc na svom profilu na Tviteru u utorak, konstatujući i da je to "pobeda Orbana i ekipe", koji su zaustavili nominaciju Fransa Timermansa, jer se on "zalaže za vladavinu prava", piše B92.

Njegovo mišljenje dele mnogi u Nemačkoj.

"Stanje Bundesvera (nemačkih oružanih snaga) je katastrofalno. Čitav odbrambeni kapacitet Savezne Republike pati, što je potpuno neodgovorno", bio je oštar Rupert Šolc, bivši ministar odbrane pod kancelarom Helmutom Kolom.

"Dobro je za vojsku što ona odlazi. Godine u kojima je ona bila ministarka bile su zaista teške za oružane snage", rekao je neimenovani zastupnik CDU-a za Fajnenšel tajms. U Berlinu joj, piše ovaj list, stranačke kolege ne veruju, opozicija je napada, mediji su puni negativnih naslovnica o njoj, a ni generali je ne vole.

"Nema ni dovoljno osoblja, ni materijala i često nailazimo na nestašicu za nestašicom. Trupe su daleko od pune opremljenosti", zaključio je socijaldemokratski zastupnik Hans-Peter Bartels, zadužen za nadzor Bundesvera u ranije objavljenom izveštaju o vojsci Nemačke.

Kako piše Politiko, borbeni lovci "Jurofajter" i helikopteri "Jurokopter tajger" ne mogu da lete, brodovi i podmornice ne mogu da plove, nedostaje svega, od municije do donjeg veša, a standardna puška "Hekler i Koh G36" povučena je iz upotrebe jer je vojska otkrila da promašuje metu ako je prevruća.

Tokom nedavne posete Litvaniji američki zvaničnici bili su zgroženi kada su videli da nemački vojnici, koji su bili tamo smešteni, komuniciraju mobilnim telefonima, jer nemaju radio-opremu za sigurnu komunikaciju.

Ministarka je izazvala i bes vojnih zapovednika kada je prozvala Bundesver zbog "problema sa stavovima", pošto je otkriveno da je jedan vojni činovnik, sa ekstremno desnim pogledima, kovao zaveru za napade na političare.

Alarmantno stanje oružanih snaga najveće i najbogatije države EU nije jedino što se stavlja Von der Lejenovoj na teret. Protiv njenog ministarstva vodi se istraga Parlamentarnog povereništva u vezi sa mogućim nedozvoljenim davanjem ugovora spoljnim konsultantima. Naime, sumnja se da je Ministarstvo zaobišlo pravila o javnoj nabavci i da je dalo kompanijama kao što su "Akcentur" i "Mek Kinsi" ugovore vredne milione evra. Ključni svedoci su poslednjih dana potvrdili sumnje u sistemsku korupciju u Ministarstvu.

Godine 2015. su se pojavile optužbe da je Ursula prepisala veći deo svog doktorata. Nakon zvanične istrage Univerziteta u Hanoveru zaključeno je da doktorat "sadrži greške", odnosno, da nije ispravno citirala znatan deo materijala u svom radu; ali je odlučeno da greške nisu bile namerne i da Fon der Lejenova sme da zadrži doktorsku titulu.

Ali, Fon der Lejenova se, uprkos svom klubu kritičara i uprkos čitavom nizu optužbi, može pohvaliti vrlo moćnim prijateljima. Osim same nemačke kancelarke Angele Merkel, tu je i bivši ministar finansija i trenutni predsednik nemačkog Parlamenta Volfgang Šojble, sa kojim se sastajala jednom sedmično za doručkom, sve dok Šojble nije došao na čelo Bundestaga. A Merkelova ju je zaštitila od optužbi i podržala je njenu nominaciju za predsednicu EK, kao nagradu za njenu odanost.

Ako bude izabrana za predsednicu EK, Fon der Lejenova će se vratiti u Brisel, svoj rodni grad, u kom je živela do 13. godine. Tamo je njen otac, kasniji premijer savezne pokrajine Donje Saske, Ernst Albreht obavljao visoke funkcije u Evropskoj ekonomskoj zajednici i u Evropskoj zajednici, organizacijama koje su prethodile današnjoj Evropskoj uniji.

Kurir.rs/Sputnjik Srbija