Možda je sletanje na Mesec bilo "mali korak za čoveka", ali za astronauta koji je izgovorio tu čuvenu rečenicu, povratak kući je bio ogroman teret i doneo mu je mnogo muka o kojima do tada nije razmišljao.

Nil Armstrong je izbegavao pojavljivanje u javnosti i sve ono što teret slave podrazumeva, a detalje njegovog života otkriva nova knjiga.


Mark, Nilov sin, kaže da je njegov otac dnevno dobijao i po više hiljada pisama iako nije želeo slavu. Drugi sin, Erik, dodaje da Nil nije sebe video kao američkog heroja.

ap-25-jun-1902-ap-john-minchillo.jpg
Foto: AP

Slično tvrdi i Džejms Hensen, autor Armstrongove biografije: "Nikad nisam upoznao čoveka kao što je Nil. Nije bio egoista i nije ga zanimalo da zaradi na onome što je učinio. Njegova tadašnja žena, Dženet, nije primećivala nikakve promene. Za nju je on bio isti, stari, Nil koji se vratio sa Meseca".

epa-apolo-1101-epa-nasa-handout.jpg
Foto: EPA/NASA


Nekoliko nedelja posle istorijske misije na mesec 1969. godine, tri astronaute Armstrong, Majkl Kolins i Baz Oldrin su poslati na turneju od 38 dana. Putovali su svuda, od Meksika do Jugoslavije. Videlo ih je oko 100 miliona ljudi, a tada 38-godišnji Armstrong je imao svet pod nogama.

epa-apolo-1102-epa-nasa-handout.jpg
Foto: EPA/NASA

Međutim, za razliku od Oldrina koji je prihvatio slavu, Nil nije želeo da se promeni. Pokušavao je da živi običnim životom, plašio se za život svojih sinova, Marka i Erika, poučen iskustvom kolege pilota Čarlsa Lindberga, čoveka koji je prvi preleteo Atlantik. Naime, Lindbergov sin, star 20 meseci, bio je otet i za njega je tražen otkup od 50.000 dolara. Kada je otkup plaćen, dete je vraćeno mrtvo. Ta nesrećna priča počela je da opterećuje Armstronga.

Mark kaže da je znao da su porodici upućivane pretnje.

epa-apolo-1104-epa-neil-armstrongnasa-handout.jpg
Foto: EPA/NASA

"Tata je bežao od slave zato što nije želeo da se bratu i meni dogodi ono što se desilo sinu Čarlsa Lindberga", rekao je.

I brak je počeo da trpi. Nil je godinama izbegavao da sa Dženet govori o bolnim temama, a Hensen kaže da je iznenađen da im je brak trajao toliko dugo. Razveli su se 1994. godine posle 38 zajedničkih godina. Armstrong se potom ponovo oženio i brinuo se kako će to uticati na njegove sinove. Počeo je da deci poklanja više pažnje.

epa-apolo-1103-epa-neil-armstrongnasa-handout.jpg
Foto: EPA/NASA

Nil Armstrong je umro 2012. godine u 82. godini života.


Misija "Apolo 11"

U drugoj polovini jula navršiće se 50 godina od kada je Nil Armstrong prvi zakoračio na Mesec u misiji "Apola 11".

epa-apolo-1101-epa-neil-armstrongnasa-handout.jpg
Foto: EPA/NASA

Misija Apollo 11 spustila se na Zemljin satelit 20. jula 1969. a šest sati po sletanju Nil Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na Mesečevu površinu.

Tada je izgovorio legendarne reči: “Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”. Raketa Saturn V sa astronautima je lansirana 16. jula 1969. godine.

ap-25-jun-1903-ap-john-minchillo.jpg
Foto: AP

Armstrong je nešto više od dva sata proveo van letelice kojom je upravljao Majkl Kolins. Baz Oldrin, astronaut koji je sa Armstrongom krenuo u misiju, šetao je Mesecom nešto kraće, a zajedno su prikupili gotovo 25 kilograma materijala sa tla i vratili se na Zemlju.

Astronauti su za sobom ostavili američku zastavu, pločicu u znak sećanja na palu posadu misije Apollo 1 i pločicu sa

Kurir.rs/Mirror
Foto: AP/EPA