Nasilje i učestali oružani obračuni bandi nadvladali jednakost i socijalnu harmoniju u ovoj tradicionalno mirnoj skandinavskoj zemlji

profimedia0224199322.jpg
Profimedia 

STOKHOLM - Čast, veliki dugovi i prestiž glavni su razlozi za povećan broj oružanih sukoba među bandama, koji su nadvladali jednakost i socijalnu harmoniju u Švedskoj, tradicionalno mirnoj skandinavskoj zemlji, koja je postala novi Divlji zapad.
Samo tokom prošle godine u Švedskoj je registrovano više od 300 pucnjava, u kojima je 45 osoba ubijeno, dok je 135 ranjeno.

Prestiž i pretnja

U Stokholmu je za prvih šest meseci ove godine ubijen isti broj osoba kao u celoj 2018. Ipak, pedantni statističari ističu da Švedska ima jednu od najnižih stopa ubistava u svetu - jedno na 100.000 stanovnika.

Bombe i "kalašnjikovi"
ORUŽJE S BALKANA
Najčešće oružje koje se koristi u obračunima su automatske puške "kalašnjikov", koje potiču iz ratova na Balkanu vođenih devedesetih godina prošlog veka. Njihova cena na crnom tržištu je između 2.500 i 3.000 evra. Poslednjih godina sve češće se koriste bombe i eksploziv. U Linćepingu je 7. juna eksplodirala bomba postavljena u šupu za bicikle. Od siline eksplozije uništena je fasada na 200 stanova i samo srećom nije bilo žrtava.


- Eliminacijom pretnji spolja ojačaćete svoju bandu i zaraditi prestiž u svojoj grupi - kaže Edi Paver, bivši član jedne moto-bande koji se pokajao.
Većina žrtava u obračunima su nezaposleni mladići stari do 30 godina, poreklom imigranti, koji žive u četvrtima u Stokholmu, Malmeu ili Geteborgu u koje policija gotovo i da ne zalazi.
- Većina mladih ne nalazi svoje mesto u društvu. Muči se s jezikom, često sreću dilere koji voze dobre automobile, imaju najlepše devojke i oni krenu tim putem - dodaje Paver.

"VOLVO" SE SELI ZBOG NASILJA
Hakan Samuelson, prvi čovek auto-giganta "Volva", izazvao je lavinu kritika u javnosti nakon što je izjavio da bi ova kompanija mogla da premesti svoje sedište iz Švedske jer zbog porasta nasilja u zemlji ne može da dovede potrebne stručnjake iz inostranstva.
- Gubimo trku s konkurencijom u zapošljavanju eksperata, inženjera i vrhunskih menadžera. Problem delimično leži i u tome jer stručnjaci ne žele da dođu u Geteborg zbog visoke stope kriminala. Mi pravimo automobile, ne možemo da rešavamo probleme te vrste. Mogli bismo da razmislimo o selidbi iz zemlje ako se situacija ne promeni - rekao je on.


Gunar Apelgren, policijski komesar iz Stokholma, kaže da je većina pucnjava povezana s trgovinom drogom, prevarama u vezi s novcem ili je rezultat unutrašnjih sukoba u bandama.

Van institucija

Torbjern Forkbi, profesor društvenih nauka na univerzitetu Line, kaže da mladi ne smeju da ostaju van društva i institucija.
- Bande nemaju institucionalni odgovor na sukobe. Motiv za nasilje i sukobe nije važan, važno je sačuvati život - kaže on.

CRNE BROJKE
300 pucnjava zabeleženo je 2018.
45 osoba ubijeno je iz vatrenog oružja
135 osoba ranjeno je u pucnjavama


Opozicija i desničarske stranke zahtevaju od socijaldemokratskog premijera Stefana Levena da se pooštri kaznena politika prema izgrednicima.
- Nasilje preti da uništi društvo kakvo poznajemo i kakvo želimo da Švedska bude - rekao je konzervativni poslanik Jon Forsel u parlamentu.