NISU NI ZNALI ŠTA SVE ANTARKTIK KRIJE: Ispod ledenog pokrivača debelog nekoliko kilometara naučnici pronašli nešto neverovatno!

Naučnici su ispod leda na Grenlandu otkrili više od 50 novih jezera, a dosad se znalo za samo četiri.

Nisu toliko velika, poput recimo jezera Vostoka na Južnom polu, koje je dugačko 250 kilometara. Najveće subglacijalno jezero na Grenlandu dugačko je samo šest kilometara, a novootkrivena jezera se nalaze pod ledenim pokrivačem debelim nekoliko kilometara.

Pritisak i geotermalna toplota uspevaju da održe vodu u tečnom agregatnom stanju, a voda nastala otapanjem zadržava se u šupljinama. Usled sve viših temperatura led se otapa i kreće se prema okeanima, a voda olakšava pomeranje leda. Kad bi se sav grenlandski led otopio, visina okeana porasla bi za sedam metara.

Džejd Bauling sa Univerziteta u Lankasteru proučila je i pregledala 570.000 kilometara ledenog pokrivača zahvaljujući podacima prikupljenim radarom u sklopu programa NASA.

Naučnici američke svemirske agencije redovno su preletali ledenu ploču kako bi mapirali oblike stena i njihovu unutrašnjost. Njihovi podaci ukazuju da se ispod ledene ploče nalazi dosta vode.

Baulingova je tokom istraživanja ustanovila da postoje 54 jezera i da se, za razliku od onih antarktičkih, grupisanih oko unutrašnjih ledenih delova, nova grenlandska jezera uglavnom nalaze pri kraju ledenog pokrivača koji je stabilan i sporo se pomera.

"Ona su i znatno manja od onih na Antarktiku (1,4 kilometara prosečne dužine)", rekla je. Na nekoliko mesta se vidi da je led 'pao', ali to je verovatno zato što su ti delovi jezera isušeni.

"Ova 'aktivna' jezera koja se pune i prazne, rezultiraju podizanjem i spuštanjem leda", kaže naučnik Stiven Livingston i pojašnjava da voda iz jezera otiče sezonskim kanalima i da su ivice ledenog pokrivača vrlo dinamično područje.

Istraživanja su planirana na brojnim jezerima na Antarktiku. Veruje se da se u ovim starim jezerima nalaze drevni organizmi koji su dugo bili zarobljeni ispod debelog sloja leda. Hemijski sastav vode i sedimenata trebalo bi da donese nove podatke o vremenskim uslovima na Zemlji.

Profesor Martin Sigert s Londonskog Imperijal koledža vodio je istraživanja na antarktičkom jezeru Elsvortu.

"S obzirom na to da se ledeni pokrivač bitno promenio u poslednjem ciklusu Ledenog doba, ova grenlandska jezera najverovatnije nisu 'previše' stara. To znači da se odgovori koje možemo dobiti istraživanjem jezera Vostoka ili Elsvorta razlikuju od onih koje bismo dobili bušenjem na Grenlandu", rekao je.

"Spomenuta jezera su samo potencijalni 'kandidati' za proučavanje i potrebno nam je još podataka da bismo doneli odluku da je li ovde korisno sprovoditi istraživanja. Sedeći logičan korak bio bi da se ispita koja su jezera najbolja za dalja istraživanja. Ako se pokaže da postoji interes nauke, tamo se mogu poslati stručne ekspedicije", kazao je.

Kurir.rs/BBC
Foto: Profimedia