MAKRON IMA VIZIJU NOVE EVROPE, A ONA SE OSLANJA NA TRI TAČKE: Evo i šta to znači za Srbiju
Francuski predsednik Emanuel Makron je prilkom posete Srbiji naglasio da je protiv proširenja, dok ne dođe do reforme EU, a svoju ideju je objavio u martu.
Tako bi nova EU, prema Makronovoj viziji, trebalo da se oslanja na tri ključne tačke.
Što se Srbije tiče, to bi značilo da ćemo pričekati na članstvo u EU.
Makron je u autorskom tekstu, koji je objavilo više medija, između redova "prozvao" Rusiju, naglasivši da "demokratske slobode omogućavaju da sami biramo svoje lidere dok druge zemlje pokušavaju da utiču na naše glasove", što je jasna aluzija na više puta iznete oputužbe iz EU za pokušaj mešanja Moskve u izborne procese kako zemalja Unije, tako i onih koje teže ulasku.
Makronov se zalaže za osnivanje Evropske agencije za zaštitu demokratije koja bi omogućila svakoj zemlji evropske stručnjake koji bi obezbedili zaštitu izbornog procesa od sajber napada i manipulacija.
U okviru ove mere, on govori i o zabrani finansiranja političkih partija sredstvima iz inostranstva, što je između ostalog protumačeno kao aluzija na navodno rusko finansiranje ultradesničarskog "Nacionalnog fronta" u Francuskoj.
Makronov plan podrazumeva i jedinstvena politiku migracije i azila.
"Moramo da mislimo o Šengneskoj zoni. Svi oni koji žele da budu njen deo moraju da poštuju odgovornosti (stroge granične kontrole) i solidarnost (jedinstvena politka azila sa zajedničkim pravilima o prihvatanju i odbijanju).
Upravo oko ove teme u Evropi se lome koplja. Migracije i pravo na azil različito se tretiraju, pa pojedine zemlje poput Češke i Mađarske izričito odbijaju da prihate određen broj migranata prema evropskom sistemu kvota, dok sa druge strane, Nemačka se i dalje pridržava politike "otvorenih vrata" koja je omogućila dolazak više od milion tražilaca azila u tu zemlju", naveo je on.
Pored Šengena, Makron naglašava da su EU potrebne zajedničke granične snage i Evropska kancelacija za azil, stroga kontola i evropska solidarnost kojoj će svaka zemlja dati svoj doprinos pod nadzorom Evropskog saveta za unutrašnju bezbednost. U radu tog tela, koje bi tek tebalo da bude osnovano, prema Makronovoj viziji, učestvovala bi i Velika Britanija.
Kada je reč o odbrani, Makron, jedan od najglasnijih zagovornika osnovanja evropske vojske, ovog puta nije je pominjao.
"Sporazum o odbrani i bezbednosti trebalo bi da definiše naše osnovne obaveze u saradnji sa NATO-om i našim evropskim saveznicima: povećanu potrošnju na odbranu, istinski operativnu klauzulu o uzajamnoj odbrani i Evropski savet za bezbednost da pripremimo naše kolektivne odluke", napisao je Makron.
Francuski šef države piše da Evropa, kao mesto gde je socijalna zaštita rođena, treba da bude "socijalni štit" za sve radnike, garantujući istu platu za isti posao. Dalje, predlaže uvođenje minimalne plate u EU koja bi, kako je naveo, bila prikladna za svaku zemlju, a o kojoj bi se kolektivno pregovaralo na godišnjem nivou.
Drugi predlog vezan je za ekologiju, jer kako piše Makron, "nećemo moći da pogledamo našoj deci u oči ako ne očistimo i naš klimatski dug".
Da bi taj dug bio očišćen, prema njegovoj viziji, EU treba da uvede nultu emisiju ugljenika do 2050. godine i prepolovi upotrebu pesticida do 2025. godine. Sve to, trebalo bi da finansira nova Evropska banka za klimu.
Takođe, francuski predsednik predlaže i osnovanje Evropskih snaga za bezbednost hrane koje bi trebalo da kontrolišu hranu i spreče uticaj lobija.
(Kurir.rs/Blic/M.B./Foto: EPA)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
NA ISTOM ZADATKU Vučić ih uċutkao rezultatima, pa potegli ljubitelje stranih para CRTU da vređa! Vlast nazvali ološem i udaraju najniže - NA PREDSEDNIKOVOG SINA