ODGOVORI ZA SVE TEORETIČARE ZAVERA: Evo zašto se na čuvenim slikama ne vide zvezde i zašto se zastava vijorila iako nema atmosfere! (VIDEO)

Pre 50 godina, 20 jula 1969. godine američka letelica Igl misije Apolo sletela je na površinu Meseca. Astronaut Nil Armstrong je 6 sati i 39 minuta kasnije postao prvi čovek koji je kročio na Mesec, a posle 19 minuta mu se pridružio Baz Oldrin.

Televizijski prenos ovog veličanstvenog događaja je pratilo oko 600 miliona ljudi širom sveta.

Međutim, i dan-danas glasniji su teoretičari zavera koji su uvereni da sletanja na Mesec nije ni bilo, od samih stručnjaka.

Zašto se ne vide zvezde?

Jedna od najčešćih zamerki jeste da se na čuvenim fotografijama na površini Meseca ne vide zvezde. To je zbog toga što je Mesec veoma svetao, reflektujući mnogo Sunčevog svetla. Na fotografijama sletanja na Mesec Apola 11 nema zvezda jer kamera nije mogla da ih snimi.

Mnogi svemir zamišljaju kao prostor ispunjen sjajnim zvezdama. Međutim, u realnosti je to malo drugačije.

Jedini put kada su astronauti mogli jasno da vide zvezde je kada su orbitirali oko Meseca i kada su bili u njegovoj senci. Kamere nisu koristile dugu ekspoziciju kako bi se videle i zvezde, a sve je mogla da blokira i sunčeva svetlost. Kamere su se nalazile u njihovim odelima i bilo je najvažnije da se njima lako rukuje. Inače, Armstrong je koristio Haselblad od 70 mm, iako je NASA poprilično modifikovala tu kameru.

Mnogi smatraju da je sve snimljeno u studiju.

"Hajde da se vratimo korak unazad. NASA će pustiti fotografiju na kojoj se vide studijska svetla? Čudna svetla na slici su jednostavno objektivi rakete", rekao je Rodžer Launius iz nacionalnog muzeja avijacije.

Zašto zastava ne pada?

Pošto Mesec nema atmosferu kao Zemlja, NASA je konstruisala da američku zastavu, koju su astronauti trijumfalno položili na površinu, podupiru dve šipke, jedna vertikalna i druga horizontalna. Na taj način je osigurano da zastava ne pada kako bi ceo prizor mogao što lepše da bude ovekovečen.

Zastava je bila zakačena za merdevine letelice, tako da su je skinuli kad su stupili na Mesec.

Čak je i pakovanje zastave za svemirsku misiju uključilo posebnih 12 koraka i 5 ljudi. Zakačiti je za merdevine nije bio lak posao, a astronauti su tek skidanjem posebnih kopči mogli da je izvuku.

Mnogi kažu da se ona na snimku pomera, što podupire tezu da je sve snimljeno u studiju! Upravo horizontalno postavljena šipka je omogućila takav efekat, kao da se radi o povetarcu.

Otisci stopala

Ukoliko bi se vratili na Mesec, tamo bi i dalje bili otisci stopala. Oldrin i Armstrong su opisali da im je Mesečeva površina ličila na vlažan pesak. Pošto nema atmosfere, tečnosti ili erozije od vetra, tako i otisci ostaju nepromenjeni.

Šta je napravilo senku iza zastave?

Lunarni modul, letelica kojom je posada stigla na Mesec, vidi se na nekoliko fotografija. Svetlost koja se vidi dolazi od sunca, odela astronauta i same letelice, nikakvih dodatnih reflektora i osvetljenja nije bilo.

Zašto od tada nije bilo misija na Mesec?

Uprkos toj velikoj misiji koja je trajala nekoliko nedelja, Apolo program nije omogućio da ljudi na mesecu ostanu dugoročno. I danas, 50 godina posle te poslednje misije postoji niz razloga zbog kojih bi ljudi trebalo da se vrate na Zemljin satelit.

Posebno velika prepreka je trošak. Po zakonu koji je američki predsednik Donald Tramp potpisao u martu 2017. godine NASA-in godišnji budžet iznosi 19,5 milijardi dolara, a već sledeće mogao bi da se poveća i na 20 milijardi. Iako je reč o velikoj svoti, čini se beznačajan.

"NASA-in udeo u federalnom budžetu bio je na vrhuncu s četiri odsto 1965. godine. U proteklih 40 godina ostao je ispod jedan odsto, a u poslednjih 15 godina ide polako prema 0,4 odsto federalnog budžeta", rekao je astronaut član Apolo 7 misije Volter Kaningem.

Još 2005. godine NASA je procenila kako će povratak na Mesec koštati oko 133 milijarde.

"Za istraživačke misije koje uključuju ljude najteže je dobiti političku podršku. Ako Kongres ne odluči da uloži više novca u program, o misijama samo možemo da pričamo", naglasio je.

Cilj Trampove administracije je da astronaute dovede na Mesec oko 2023. godine, kada bi bio kraj Trampovog drugog predsedničkog mandata, naravno ako ga dobije. A u tome leži novi problem - politički udarci. Iz perspektive astronauta najvažnija je misija, a dizajn, testiranje i ostalo moglo bi da potraje više od dva predsednička mandata.

Amerikanci najviše izdvajaju za vojsku, a druge države očigledno novac pre troše na druge stvari nego na svemirski program te vrste.

Kurir.rs/Usatoday.com
Foto: AP