Egipatski faraon Tutankamon trebalo bi da krene na svoje poslednje putovanje - od Luksora do Kaira, ali naučnici su izričito protiv toga.

Arheolozi su zabrinuti zbog planova da se mumija faraona prebaci iz grobnice u Dolini kraljeva na jugu Egipta u glavni grad Kairo, gde bi trebalo da bude izložena u novom muzeju.

Stručnjaci kažu da je 3.000 godina stara mumija toliko krhka da je ne bi trebalo transportovati iz Luksora, gde se u kontrolisanim uslovima čuva u staklenoj kutiji u grobnici. Zabrinuti su da bi mumija, koja je već slomljena na nekoliko mesta, mogla dodatno da se ošteti.

epa-tut01-epa-str.jpg
EPA 


Zbirka blaga "Zlatnog faraona" trebalo bi da bude glavna atrakcija novog Velikog egipatskog muzeja (GEM) koji će biti otvoren iduće godine kod piramida u Gizi. Britanski arheolog Hauard Karter otkrio je 1922. godine grobnicu faraona iz 18. dinastije u Dolini kraljeva u Luksoru. Bila je netaknuta i u njoj se nalazilo oko 5.000 predmeta.

epa-tut01-epa-ian-langsdon.jpg
EPA 

Egipatsko ministarstvo za antikvitete prošle nedelje je prebacilo zlatni mrtvački sanduk Tutankamona iz Luksora u GEM "radi prve obnove od otkrića grobnice". U Luksoru su ostali samo kameni sarkofag i mumija.

Konzervatori su u januaru završili obnovu faraonove grobnice, koja je trajala deset godina. Tutankamon je bio devetogodišnji dečak kada je postao egipatski faraon. Vladao je od 1333. do 1323. godine pre nove ere, kao jedan od poslednjih kraljeva iz 18. dinastije.

epa-tut04.jpg
EPA 

Tutankamonova kletva

Legenda kaže da je Tutankamon bacio kletvu koja će stići sve one koji remete njegov spokoj. Upravo ova kletva plaši mnoge već ceo vek. O čemu se tu zapravo radi?

Pre skoro tačno 100 godina, 1922. godine, otkrivena je Tutankamonova grobnica, a finansijer istraživanja lord Karnarvon ubrzo je nakon otvaranja grobnice. Mnogi misle da to nije slučajnost?

Iznad sarkofaga je stajao natpis: "Smrt će snaći sve koji ometaju faraonov san", ali na njega se niko nije obazirao. Ali, kako je šest nedelja od otvaranja grobnive iznenada umrlo 12 ljudi iz ekspedicije koja je 1922. godine otkrila Tutankamonovu grobnicu počele su da se šire priče o faraonovom prokletstvu.

profimedia0087112341.jpg
Profimedia 

Naime, lorda Karnarvona je ujeo komarac, a on je to mesto posekao tokom brijanja. Nakon toga rana se inficirala, što je prouzrokovalo smrt. Međutim, ubrzo se proširila priča o Tutankamonovoj kletvi.

Priča se proširila nakon što je Džordž Džej Guld Prvi posle posete grobnici ubrzo dobio groznicu i preminuo, pa nakon što je egipatskog princa posle posete grobnici upucala supruga, pa kada je brat lorda Karnarvona umro od sepse posle operacije...

epa-ian-langsdon-01-epa-ian-langsdon.jpg
EPA / Ian Langsdon 

Egiptolog Univerziteta u Filadelfiji Dženifer Vagner nakon istraživanja izložila je analizu sadržaja grobnice, prema kojoj se u grobnicama faraona nalaze insekti, buđ i bakterije koje su tu i po hiljadu godina.

Mumije koje se nalaze u grobnicama imaju buđ, a među njima se mogu naći i one koje su veoma opasne - Aspergillus niger i Aspergillus flavus. Upravo ovi toksini mogu biti smrtonosni za ljude slabijeg imuniteta. Oni mogu izazvati reakcije kao što su zgrušavanje krvi ili krvarenje u plućima.


Osim ovih toksina, u grobnicama se mogu naći i druge bakterije koje napadaju pluća.

Kada su naučnici istraživali sadržaj grobnica, naišli su i na amonijak, formaldehid i vodonik-sulfid, a u velikim količinama ovi gasovi mogu da izazovu iritaciju očiju i nosa, kao i simptome upale pluća. U nekim ekstremnim slučajevima zabeleženo je i da su baš ove supstance izazvale smrt.

Kada su stručnjaci istraživali smrt lorda Karnarvona pronašli su toksine, ali nisu samo oni prouzrokovali smrt. Pre nego što je kročio u Tutankamonovu grobnicu, lord Karnarvon je bio hronično bolestan. Upravo je to bio problem, jer da ga je "ubio" sadržaj grobnice, odnosno, Tutankamonova kletva umro bi mnogo pre.

Profesor epidemologije sa Univerziteta na Havajima, De Volf Miler, rekao je da je lord Karnarvon verovatno bio bezbedniji u grobnici nego van nje. Mada sumnja u poreklo bakterija u grobnicama, profesor Miler smatra da je jedno sigurno, a to je da i danas, sa savremenom tehnologijom, otvaranje grobnica predstavlja rizik, jer uvek postoji mogućnost da arheolog udahne neku bakteriju. Ali čak i tada je šansa da će umreti od toga - veoma mala.

Kurir.rs/Sputnjik
Foto: EPA