OVAJ ČOVEK JE NAŠAO OLUPINU SLAVNOG TITANIKA, A SADA IDE U NOVU AVANTURU: Pokušaće da odgonetne jednu od najvećih svetskih misterija! (VIDEO)

Pre 34 godine otkrio je olupinu slavnog Titanika, a sad je najavio novi poduhvat.

Američka pionirka avijacije poletela je 2. jula 1937. s kolegom navigatorom Fredom Nunanom na put oko sveta svojim avionom "lokhid elektra" i trebalo je da to bude njihov poslednji let kojim bi završili zadatak.

Erhartova je bila prva žena pilot koja je sama preletela Atlantik, zbog čega je i odlikovana ordenom za posebne zasluge u vazduhoplovstvu.

Bila je ujedno i prva koja je sama preletela iz Havaja u SAD. Misiju leta oko sveta započela je 13. marta 1937. i nažalost, nije je nikad dovršila.

Zajedno sa Nunanom proglašena je nestalom, ali niko nikad nije pronašao ostatke aviona, pa se nikad nisu saznali ni razlozi nesreće.

Ovu zagonetku pokušaće da reši upravo Balard. Okeanograf je najavio da 7. avgusta kreće iz Samoe prema atolu Nikumaroro na teritoriji Kiribata u jugozapadnom Pacifiku.

Pridružićemo su se arheolog Nacionalne geografije, Fredrik Hejbert, a za nestalom letelicom će tragati mesec dana.

Nadaju se da će pronaći posmrtne ostake nesrećne Amelije, ukoliko je njen avion zaista pao na tom području.

U januaru ove godine jedna istraživačka ekipa već je najavljivala da su na tragu potonulog aviona, a pretraživali su ostrvo Buku u Papui Novoj Gvineji.

Istraživači projekta "Blu ejndžel" mesto su istraživali 13 godina i rekli su da bi neki delovi aviona mogli da pripadaju nestalom avionu.

Sad je red na Balarda koji će, kako je rekao, u pretraživanju morskog dna koristiti različite tehnologije, uključujući podmornice na daljinsko upravljanje i autonomna plovila, a Nacionalna geografija će snimati putovanje i potragu.

Dokumentarni film o tome prikazaće se 20. oktobra.

Podsetimo, Erhartova i Nunan poleteli su 1. jula iz Nove Gvineje, pa su krenuli preko okeana prema ostrvu Haulandu, jugoistočno od Havaja. Erhartova nije otkrivala detalje svojih pozicija, što je bilo uobičajeno za letače.

U nekom trenutku sledećeg dana javila je da ostaje bez benzina, ali da još ne vidi navedeno ostrvo. I to je bila njena poslednja poruka. Prve spasilačke ekipe krenule su u potragu pune nade, jer je njena letelica trebalo da pluta. Međutim taman kad je američka mornarica htela da krene, počela je oluja. Stigle su SOS poruke za koje se pretpostavlja da ih je upravo ona slala, ali je bilo nemoguće otkriti odakle su poslate. Sledeće nedelje više niko nije bio optimističan.

Kako su rasli dokazi da Erhartova nije dobro isplanirala svoje putovanje, ali i da joj splet okolnosti nije nimalo išao 'na ruku', tako su rasli i troškovi potrage za njom. U jednom trenutku je mornarica odala podatak da ih potraga košta 250.000 dolara dnevno, uz rizikovanje živote istražitelja.

U poslednjem julskom izdanju časopisa Tajm stajao je naslov: "Obustavlja se potraga".

Sa tim je prestala i kultura slavljenja avijatičara. Kongres je razmišljao da prekine s praksom da u potrage za avionima koji nisu od komercijalnog ni naučnog značaja u budućnosti ide mornarica, jer je to bilo izuzetno skupo.

Vlada je odlučila da ukine izdavanje dozvola za ovakve letove. U januaru 1939. godine Amelija Erhart je i zvanično proglašena mrtvom.

Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia/AP