Smrću Hamze bin Ladena, za kojeg se očekivalo da će preuzeti vođstvo nad Al-Kaidom, ne prestaje pretnja od terorističke organizacije koja je izvela najzloglasniji teroristički napad na svetu, na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocene zapadnih medija.

Sin Osame bin Ladena, Hamza, prema pisanju američkih medija koji se pozivaju na obaveštajne izvore, najverovatnije je poginuo od američkih vazdušnih udara, verovatno negde na granici između Pakistana i Avganistana.

Datum nije utvrđen ali se veruje da je to bilo pre jedne ili više godina.

Informacija nije zvanično potvrđena, Pentagon je nije komentarisao, ali je vest bila povod za nova upozorenja o jačanju ideologije terorističke organizacije Al-Kaida.

Koliko se malo zna o Hamzi bin Ladenu govori podatak da američki zvaničnici nikad nisu uspeli definitivno da potvrde njegovu starost, niti su sa sigurnoću mogli da kažu u kojoj se zemlji poslednjih meseci krio, piše BBC.

Posljednjih meseci je bilo informacija da bi Hamza mogao biti u Avganistanu, Pakistanu ili Iranu, ali činjenica da su SAD za te informacije ponudile nagradu od milion dolara bila je znak ne samo potencijalne opasnosti koju je on predstavljao, već i njegovog simboličkog značaja za Al-Kaidu i njenu propagandnu mašineriju, dodaje britanski javni servis.

Navodeći da je Hamza bin Laden vaspitavan da mrzi Ameriku, BBC dodaje da njegovom smrću ako se zvanično potvrdi, ne prestaje pretnja od organizacije koja je izvela najzloglasniji teroristički napad na svetu.

Prema pismima pronađenim 2011. u Pakistanu, u blizini mesta gde je ubijen, Osama bin Laden je pripremao Hamzu za budućeg vođu Al-Kaide, navodi Gardijan.

Veruje se da je Hamza imao oko 30 godina. Američki Stejt department navodi da je rođen 1989. godine, ali se spominje i 1986. Smatra se da je rođen u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, gde porodica Bin Laden živi generacijama i gde danas žive Hamzina baka i stričevi, odnosno Osamina majka i braća.

Nakon napada 11. septembra 2001. iza kojeg je stajao njegov otac, Hamza je proveo nekoliko godina u Iranu, gde su njega i članove porodice koji su se mogli dovesti u vezu s napadima čuvali visoki iranski obaveštajni i vojni zvaničnici, navodi britanski list. Bio je oženjen jednom od ćerki višeg vođe Al-Kaide, Abdulaha Ahmeda Abdulaha. Takođe, njegova porodica je tvrdila, u ekskluzivnom intervjuu za Gardijan 2018. da se Hamza oženio ćerkom Mohameda Ata, vodećeg otmičara u terorističkim napadima 11. septembra.

U martu ove godine, Saudijska Arabija je oduzela državljanstvo Hamzi nakon što su SAD ponudile nagradu od milion dolara za pomoć u njegovom lociranju. U opisu nagrade, Stejt department je napisao da je Hamza "postao vodeći u Al-Kaidinoj franšizi".

Hamza se u video snimcima Al-Kaide pojavljuje još iz perioda dok je bio tinejdžer. On je u javno objavljenim govorima pozivao sledbenike da ratuju u Vašingtonu, Londonu, Parizu i Tel Avivu i zapretio je napadima na SAD kao osvetu za ubistvo njegovog oca.

U drugom tekstu, list Gardijan navodi kako je, u poslednjem objavljenom saopštenju iz marta 2018, Hamza bin Laden pretio Saudijskoj Arabiji i pozvao stanovnike arapskog poluostrva na pobunu.

Deset dana pre bombaškog napada na Mančester 2017. glas Hamze se čuo na audio snimku koji je objavila Al-Kaida, a koji je pozvao svoje pristalice da se dignu protiv "Jevreja" i "krstaša". Medjutim, istražitelji nisu uspostavili vezu izmedju napada u Velikoj Britaniji i Al-Kaide. U maju 2016. pozvao je borce u Siriji da se ujedine i "oslobode Palestinu", napisao je Gardijan.

Američki zvaničnici tvrde da su SAD imale ulogu u operaciji u kojoj je ubijen sin Osame bin Laden, ali ostali detalji, kao što su mesto i vreme ubistva, ostali su nepoznati, napisao je Njujork tajms.

Smrt Hamze bin Ladena su u razgovoru za Njujork tajms potvrdila i dvojica američkih zvaničnika koji su zbog osetljivosti operacija i prikupljanja obaveštajnih podataka želeli da ostanu anonimni. Mlađi Bin Laden ubijen je tokom prve dve godine Trampove administracije, rekli su zvaničnici. Dodaju da je Hamza ubijen pre nego što je Stejt department u februaru odredio nagradu od milion dolara za informacije o njegovom boravištu, ali da američke vojne i obaveštajne agencije do tada nisu potvrdile njegovu smrt.

Ali Soufan, bivši agent Federalnog istražnog biroa (FBI) koji je istraživao i opširno pisao o Al-Kaidi, prema oceni Njujork tajmsa, zvučao je oprezno u davanju komentara. Tvrdi da je za Al-Kaidu neobično da ne obavljuju smrt vođe i slave kao mučenika. No, kako je rekao Soufan, ukoliko se procena američke vlade pokaže tačnom "to značajno šteti planovima Al-Kaide za prelazak na drugu generaciju". Za razliku od ostalih vodja Al-Kaide, Bin Laden u svojim javnim govorima nikada nije kritikovao tzv. Islamsku državu, napomenuo je Soufan. Ova taktika sugeriše da se on suzdržavao tako da bi ga pripadnici tzv. Islamske države - koja je započela kao podružnica Al-Kaide i deli njenu ideologiju ali se otrgla njenoj kontroli - na kraju možda prihvatili kao vođu prilikom mogućeg ujedinjenja u budućnosti.

U tekstu se navodi da su ostali ključni članovi organizacije Al-Kaida još živi, uključujući Saifa al-Adela i Abdulaha Ahmeda Abdulaha, koje FBI traži zbog bombaških napada na dve ambasade SAD u Istočnoj Africi 1998. Smatra se da se oni nalaze u Iranu, napisao je Njujork tajms.

U opsežnom članku koji je objavio Centar za borbu protiv terorizma, bivši agent FBI Ali Soufan opisuje Hamzu kao očevog miljenika, prenosi vašingtonski Nacionalni javni radio NPR, napominjući da su 2009. i 2011. godine ubijena još dvojica Hamzine braće.

"Mnogi faktori sugerišu da bi Hamza mogao biti visoko efikasan vođa: njegov porodični pedigre, njegov dinastijski brak, dugogodišnji žar za džihadom i očita harizma i njegova bliskost sa najvišim operativcima Al-Kaide", napisao je Soufan u septembru 2017. "Ostaje da se vidi kako će ga tačno organizacija iskoristiti, ali jasno je da je on zvezda u usponu. To bi trebalo da zabrine kreatore politika na Zapadu ali i u muslimanskom svetu."

Ju-Es-Ej tudej navodi da američki zvaničnici veruju da uprkos Hamzinoj smrti, Al-Kaida i dalje predstavlja problem za Zapad.

"Al-Kaida je relativno mirna. Ovo je strateška pauza, a ne predaja", rekao je Nejten Sejls stručnjak za borbu protiv terorizma u Stejt departmentu.

Na brifingu krajem februara, nakon što je Stejt department objavio nagradu za informacije o tome gde se nalazi Hamza, on je istakao da Al-Kaida i dalje preti SAD.

Osamu bin Ladena ubile su specijalne jedinice američke vojske u Pakistanu 2011. godine. Pisma koja su pronašli vojnici tokom pregleda njegovog skrovišta pokazala su da je Hamza zamolio oca da ga obuči kako da ga sledi te da ga je stariji Bin Laden pripremao za ulogu vođe.

Verovalo se da je Osama bin Laden imao najmanje dvadesetoro dece s nekoliko žena, a sam je bio 17. od 52 dece, navodi se u tekstu, prenosi RSE.

Kurir.rs/Beta/RSE

Foto: EPA