Prvih deset dana, koliko je proveo na premijerskoj funkciji u Velikoj Britaniji, Boris Džonson neće pamtiti po dobrom.

Uprkos rastu popularnosti Konzervativne stranke u izlaznim anketama, izjave o velikom skoku koji će Britanija napraviti pod Džonsonovim vođstvom još uvek su preuranjene, analizira CNN.

Na regionalnim izborima u velškoj pokrajini Brekon and Radnošar konzervativci su završili na drugom mestu iza proevropskih liberalnih demokrata zabeleživši pad od 10 odsto.

Ovim se Džonsonova parlamentarna većina svodi na jednog čoveka i dodatno mu otežava ionako težak zadatak kakvu nije imao nijedan britanski premijer od Drugog svetskog rata: sprovesti Bregzit 31. oktobra i ujediniti razjedinjenu naciju.

Pozadina problema

Uprkos retorici koja veliča Bregzit, Džonson je nasledio sve probleme sa kojima je morala da se nosi njegova prethodnica Tereza Mej, pri čemu je tanka većina uverljivo najveći od njih.

Tereza Mej je pokušala da reši problem tanke većine u parlamentu koji je nasledila od Dejvida Kamerona, raspisivanjem novih parlamentarnih izbora.

Međutim, plan joj se izjalovio, pa joj je za većinu trebala podrška severnoirskih unionista.

Većina od 13 predstavnika s vremenom se razvodnila usled poraza na izborima i odlaska određenih članova stranke zbog neslaganja oko onoga što su videli kao politiku koja je zagovarala teški Bregzit.

Džonson će teško ove ljude pridobiti natrag, posebno uzimajući u obzir da je politiku Mejove nazivao mekanom i "samoubilačkom po britanske interese".

Teška situacija za britanskog premijera

Čak i uz podršku nepouzdanih saveznika iz redova unionista, Džonson se nalazi u vrlo nezahvalnom položaju jer je obećao da će se povući ako ne ispuni svoje zadatke.

Obećao je Bregzit 31. oktobra po svaku cenu, no parlamentarci još nisu složni po pitanju koji tip Bregzita treba da podrže iako je jasna saglasnost da ne žele izlazak iz EU-a bez sporazuma.

Iako ne postoji ustavna prepreka koja bi Džonsonu onemogućila izlazak iz EU-a bez sporazuma, ako on tako odluči, došlo bi do opasnog presedana. Opcija glasanja o poverenju, odnosno njegov gubitak, mogla bi dovesti do pada vlade.

Slušajući javne komentare konzervativaca koji su se protivili izboru Džonsona za premijera, nije teško zaključiti čiji bi glasovi mogli skupo da ga koštaju.

Suočen sa mnogo problema, Džonson će možda biti prisiljen da posegne za istim rešenjem kao njegova prethodnica i da raspiše nove parlamentarne izbore.

S obzirom na ono što se dogodilo Terezi Mej, taj potez se na prvi pogled čini kao ludost. No činjenica je da je Džonson premijerskom funkcijom postao mnogo slabiji i sa manje opcija nego što ih je imala bivša premijerka.

Kurir.rs/Index.hr/CNN

Foto: EPA