KAKVA GREŠKA ASTRONOMA! PORED ZEMLJE PROŠAO OGROMAN ASTEROID, A ONI GA NISU NI PRIMETILI: Prozujao je tik pored planete, a da je udario razorio bi površinu veličine 20 Pariza!

Alan Dafi je glavni naučnik na Royal Institution of Australia a prošle nedelje mu nije bilo jasno zašto su novinari odjednom tako poludeli i zatrpali ga pozivima. Nije mogao da odgovara baš istog trenutka, ali je računao da su, kakvi su već novinari, napravili gužvu oko nečega što astronomski centri širom sveta već odavno znaju i prate.

"Bio sam zapanjen. Baš u pravom šoku", kazao je. Znajući da su naučnici ljudi inače vrlo umerenog rečnika, posebno astronomi, to što je rekao znači otprilike da ga je u trenutku oblio hladan znoj. Na ekranu svog kompjutera video je da pored planete Zemlje upravo u tom trenutku, a bilo je to 2:22 sata iza ponoći po našem vremenu, brzinom od 25 kilometara u sekundi juri gromada dimenzija oko 100 metara u obimu, i to na udaljenosti od manje od jedne petine udaljenosti između Zemlje i Mesečeve orbite.

Do tada taj asteroid čovečanstvo uopšte nije poznavalo, bio je to prvi put da je registrovan, kao da se "pojavio niotkuda". A da je udario u Zemlju... Dimenzije ovog asteroida su između 52 i 129 metara u obimu a procenjuje se da je u tom trenutku u odnosu na Zemlju jurio brzinom od čak 88.500 kilometara na sat. Silina eksplozije zavisila bi od ugla pod kojim bi udario. Pa ako se uzme u obzir sve prethodno i u slučaju da je 2019OK umesto za petinu udaljenosti Zemlja-Mesec u onom smeru, projurio za petinu udaljenosti Zemlja-Mesec u ovom, našem smeru, naučnici procenjuju da bi to bila eksplozija snage ekvivalentna nuklearnoj bombi od 10 megatona, što bi spadalo u red snažnijih hidrogenskih bombi.

Ili, prema nekim procenama, prostor razaranja bio bi oko 2.000 kilometara kvadratnih, što je otprilike tačno ono što se dogodilo u Sibiru 1908. godine sa tunguskom eksplozijom. To što je ispalo da su astronomi tako nešto otkrili u trenucima kad je asteroid već prolazio svoj troiposatni prolaz preko Zemljinog diska, jako je loša vest. Drugim rečima, astronomi su ga uočili tek kada je već prolazio uz Zemlju.

"Bilo je to vrlo neprijatno blizu", ispričao je za medije kasnije Dafi. NASA i mnoge druge opservatorije po planeti asteroide ovakve veličine po pravilu uoče mnogo ranije. To što ovog nisu uočili "na vreme", zapravo nije njihova greška, nego to što se i u 21. veku neuporedivo lakše pronađe nekoliko milijardi dolara više za proizvodnju novog oružja ili za intervencije u spašavanje neke megabanke nego u, recimo, istraživanje svemira.

U čitavu tu infrastrukturu čovečanstvo bi trebalo da ulaže bitno više, kako se ne bi dogodilo da takav jedan asteroid kao što je 2019OK ne prođe neprimetno sve do trenutka u kom bi se ustremio na neko naseljeno područje na Zemlji.

2000 kilometara kvadratnih otprilike je 20 puta veća površina od administrativnog Pariza. Ili dvostruko kao Hongkong. Ili osmina megapolisa oko Pekinga. Ili oko tri puta kao Njujork...

Na kraju, iako je bio četvrtak, odnosno noć sredu na četvrtak od 2:22 sata, pa nešto posle svitanja po našem vremenu, 2019OK nas je promašivao, a da toga uopšte nismo bili svesni. Pre šest godina, 2013., asteroid koji je bio neuporedivo manji, samo 20 metara u obimu, upao je u Zemljinu atmosferu i eksplodirao silinom od 0,5 megatona na visini od 26 kilometara kod Čeljabinska u Rusiji, povredivši 1.200 ljudi, razbijajući udarnim talasom krovove, kilometrima uokolo praktično sve prozore... Tog dana nije bio četvrtak.

(Kurir.rs/Express.hr/Foto: Profimedia)