AMERIKANCI OBOŽAVAJU ORUŽJE, ALI NISU JEDINI: Evropa ih prati u stopu, a kad vidite gde su Srbija i Crna Gora ŠOKIRAĆETE SE! (FOTO, VIDEO)

Masovne pucnjave koje su se nedavno dogodile u SAD, ponovo su ostavile svet u šoku. Veliki broj ljudi je izgubio živote, pa se ponovo pokrenula rasprava o kontroli oružja u Americi. O ovom problemu je govorila svaka administracija, ali se niko nije svojski potrudio da pronađe rešenje koje bi donekle ublažilo crnu statistiku. Nije tajna da Amerikanci vole oružje, ali nisu jedini.

Na 100 stanovnika Srbije i Crne Gore ima 39,1 komada vatrenog oružja, u poređenju sa 120 komada u SAD, pokazuju rezultati istraživanja organizacije "Small Arms Survey" (SAS).

Od ukupno 857 miliona komada vatrenog oružja, koliko se prema nekim procenama 2017. godine nalazilo u vlasništvu civila u celom svetu, čak 46 odsto su posedovali građani SAD, utvrdio je SAS.

Količina oružja u rukama civila na globalnom nivou ubedljivo je premašila arsenale vojske i policije, taj broj je od 2006. godine porastao za više od 200 miliona, piše Euronews. Procenjuje se da u 230 država i autonomnih teritorija u svetu ukupno ima nešto više od jedne milijarde komada vatrenog oružja.

Evropa

U Evropskoj uniji je 2017. godine njenih 513 miliona stanovnika posedovalo 79,8 miliona komada oružja. Kada se uračunaju i evropske zemlje koje nisu članice EU, taj broj dostiže 93,2 miliona.

Po ukupnom broju, najveća koncentracija oružja je u Rusiji (17,6 miliona), Nemačkoj (15,8 miliona) i Francuskoj (12,7 miliona).

Međutim, po količini oružja po glavi stanovnika ubedljivo prednjače Srbija i Crna Gora sa 39,1 komadom na 100 stanovnika.

Za njima sledi Kipar sa 34, pa Finska, Island, Bosna i Hercegovina....

Evropska komisija je još 2013. godine u jednom istraživanju utvrdila da devetoro od deset stanovnika EU nikada nije posedovalo oružje. Od građana EU koji su u vreme istraživanja posedovali vatreno oružje, više od trećine (35 odsto) je kao razlog navelo lov, a 29 odsto je navelo profesionalne razloge, poput službe u policiji ili vojsci. Dodatnih 23 odsto oružje je držalo iz sportskih razloga, uglavnom zbog bavljenja streljaštvom.

Manje česti razlozi za držanje oružja bili su lična zaštita (14 odsto), drugi lični razlozi (10 odsto) i kolekcionarstvo (pet odsto).

Od 2000. do 2012. godine godišnja stopa svih pogibija od vatrenog oružja na 100.000 stanovnika u EU iznosila je 1,34, sa ukupno 87.000 poginulih u celom tom periodu, podatak je organizacije Ganpolisi.org sa Univerziteta u Sidneju.

Posle smrtonosnih terorističkih napada u Parizu i Briselu 2015. i 2016. godine, EU je u martu 2017. drastično pooštrila zakone koji se odnose na vatreno oružje, zabranivši poluautomatsko oružje i šaržere koji primaju više od 21 metak za pištolje, odnosno 11 metaka za puške.

SAD

Sa 120 komada oružja na 100 stanovnika, Amerikanci privatno poseduju više nego tri puta više komada oružja nego stanovnici zemalja koje u tome prednjače u Evropi.

Prema podacima SAS, Amerikanci svake godine kupe 14 miliona komada novog i uvoznog oružja, čemu svakako doprinosi veoma liberalno tržišta oružja. SAD su jedna od retkih zemalja u svetu u kojima je pravo na držanje oružja garantovano ustavom.

Lična zaštita je za Amerikance sa 67 odsto vodeći razlog za držanje oružja. Na drugom mestu je lov (38 odsto), a slede streljaštvo (30 odsto) i sakupljanje oružja (13 odsto), proizlazi iz istraživanja istraživačkog centra "Pew".

Većina učesnika istraživanja (57 odsto) se zauzela za pooštravanje zakona o držanju oružja. U SAD svakodnevno 310 ljudi biva pogođeno iz vatrenog oružja, a od tog broja 161 umre.

Takođe, u SAD su i masovna ubistva vrlo uobičajena pojava, pa ih je 2018. godine, prema onlajn grupi Gun Violence Archive, registrovano 340. U 2017. i 2016. godini zabeležena su 346, odnosno 382 masovna ubistva. To praktično znači da se jedan masovni napad desi svakog dana.

Pretekla dva dana su SAD potresle dve masovne pucnjave koje su se desile u 24 sata.

Nakon pokolja u El Pasu, koji je bio najveći u poslednjih 35 godina u Teksasu sa 21 ubijenom osobom i 40 ranjenih, samo 13 sati kasnije dogodio se napad u Dejtonu – 10 ubijenih uključujući napadača.

Kao i svaki put kada se desu slična tragedija, Amerikanci dignu glas za pooštravanje kontrole nošenja i posedovanja oružja. Gotovo opšti stav je da je takva regulativa preko potrebna, ali se do sada u praksi malo toga uradilo.

Američki Ustav kaže da je posedovanje i nošenje oružja "osnovno pravo" građana, a jedine situacije u kojima je formalno nemoguće dobiti dozvolu je ukoliko je podnosilac zahteva osuđivani kriminalac, mentalno oboleo ili nije američki građanin.

Bivši američki predsednik Barak Obama najavio je planove za uvođenje oštrijih pravila za oružje, ali su njegovi pokušaji da to ostvari naišli na protivljenje moćnih lobističkih grupa i na kraju propali.

Kurir.rs/euronews.com

Foto: Profimedia