EKSKLUZIVNO ZA PORTAL KURIR! OBIŠAO JE 120 DRŽAVA I ČUVENI PUT SVILE: Oduševilo me gostoprimstvo ljudi i znamenitosti! Umalo sam stradao u terorističkom napadu, a evo gde bih se ponovo vratio i zbog čega! (FOTO)

Putovanja su najbolji način da čovek upozna druge zemlje, predele i narode. Sve više ljudi se poslednjih godina odlučuje da putuje, ali se retko ko usudi da se upusti u avanturu u koju se upustio Crnogorac Edin Krnić. On je dosad obišao već 120 zemalja i doživeo neverovatne stvari.

Kineski zid

On je za ekskluzivno za Kurir.rs govorio o obilasku čuvenog "Puta svile" i kako se osećao kada je koračao predelima i putanjama, koji su bili važna trgovačka ruta i kojima su prolazili ljudi vekovama pre njega.

Terakota ratnici

"Težeći da obiđem što više zemalja sveta, po mogućnosti svih 196, odlučio sam da na Putu svile obiđem i zemlje bivšeg Sovjetskog saveza. Na tom putu posetio sam Kinu, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan, Tadžikistan, Avganistan i Iran. Ovde namerno ne navodim Turkmenistan, Irak i Siriju, iako se i ove države nalaze na Putu svile.

Razlog zbog kojeg ih nisam obišao jeste taj što sam se duže nego planirano zadržao u tri po mom mišljenju najlepšim zemljama na Putu svile, a to su Uzbekistan, Avganistan i Iran. I da budem iskren, nisam se pokajao zbog takve odluke. Na nekom narednom putovanju, kada se situacija u Siriji malo poboljša, nastaviću od Turkmenistana, Irana, Iraka, Sirije, pa sve do Istanbula", rekao je on.

Plava džamija

Obišao je brojne gradove i znamenitosti, a evo šta je izdvojio kao najznačajnije.

Pošto je u pitanju veliki broj država, a još veći broj gradova koje sam posetio, pomenuću samo najznačajnije. To su: Peking i Si’an u Kini, Nur Sultan i Almati u Kazahstanu, Biškek i Karakol, grad na obali Isik Kul jezera u Kirgistanu, zatim Taškent, Samarkand, Buhara i Hiva u Uzbekistanu, Dušanbe u Tadžikistanu, Mazari Šarif, Balkh, Kabul i Heart u Afganistanu, te Mašhad, Tabriz, Kom, Kašan, Isfahan, Širaz i Jazd u Iranu.

Molitva u džamiji

Na mene su definitivno najveći utisak ostavila tri drevna grada u Iranu, stara preko 3.000 godina. To su gradovi: Kandovan, Kang i Abjane, i to zbog toga što u tim gradovima i dan-danas žive ljudi, a sve ostalo je u istom stanju kao i kada su gradovi osnovani.

Viktori park (Park pobede) - Tadžikistan

Takođe, što se tiče nezaobilaznih gradova na Putu svile, tu su Si’an, zbog čuvenih Terakota ratnika, Samarkand, Bukhara, Mazar Šarif, Herat, Mašhad i Isfahan, zbog prelepe persijske arhitekture koja i dan-danas odiše jedinstvenom i nesvakidašnjom drevnom lepotom.

Balkh

Na Putu svile nagledao sam se svega i svačega, ali najsnazniji utisak je na mene ostavio događaj u gradu Mazar Šarifu, gde sam sasvim slučajno bio neposredni svedok bombaškog napada na oružane snage Avganistana.

Život ljudi u ovom području se bitno razlikuje u zavisnosti od toga o kojoj državi govorimo. Međutim, prema Edinovim rečima svi ovi narodi imaju veliko srce.

Kineski zid

"Narod u Avganistanu je izuzetno dobar narod, koji istina živi u ekstremnom siromaštvu, ali je to narod velikog srca. Mogu da kažem da isto ovo važi za sve zemlje bivšeg Sovjetskog saveza i Irana.

Što se tiče života običnih ljudi i ljudi u selima, on je sličan u svim ovim zemljama. Takođe je i hrana dosta slična. Međutim, različita je politička situacija i imovinsko stanje u pomenutim državama. Tu se najviše oseća razlika", ističe naš sagovornik.

Samarkand Registan

Tokom svog putovanja, Edin je najbolje osećao u Iranu i Uzbekistanu. Razlog tome je prvi utisak koji je stekao prilikom ulaska u ove dve zemlje.

"Način na koji vas dočekaju službenici na granici, preko kratkih procedura ulaska u zemlju i osmeha na licu njihovog osoblja, daje vam u startu pozitivan osećaj o boravku u tim zemljama.

Železnicka stanica Dušanbe - Tadžikistan

Moram reći da su razlike vidljive, tako da se u Kazahstanu mnogo bolje živi nego u Kirgistanu, Uzbekistanu ili Tadžikistanu, dok se u Iranu takođe mnogo bolje živi nego u Avganistanu, a po mom mišljenju, bolje nego i u svim ostalim zemljama koje sam pomenuo.

Znajući kako je živeti pod sankcijama, jer samo to iskusio u vreme raspada Jugoslavije, u Iranu nisam mogao osetiti ni na jednom koraku da te sankcije utiču na njihov život. Naprotiv, sve funkcioniše besprekorno. Verovatno da Iran zbog tih sankcija trpi ekonomsku štetu, ali u svakodnevnom životu ljudi i prometa robe, to je neprimetno", rekao je on.

Uzbekistanska narodna nošnja

U svakoj državi je imao priliku da proba ukusna jela, a evo šta mu se najviše dopalo.

Bež oarmak

"Izdvojio bih posebno hranu u Uzbekistanu i njihov čuveni plov (pilav sa goveđim mesom i suvim grožđem) i nezaobilazno, a ujedno i najukusnije jelo na tim prostorima – bežparmak (pet prstiju).

Uzbekski plov

U pitanju je jelo od pet vrsta mesa sa testeninom, koje je toliko jednostavno i ukusno, da nakon toga poližete svih pet prstiju, zbog čega se ovo jelo tako i zove", dodao je on.

Kebab

Upoznao je dosta interesantnih ljudi, a posebno je izdvojio one koje je sreo u Avganistanu i Iranu.

"Upoznao sam mnogo interesantnih ljudi i nije mi lako da izdvojim nekog posebno, ali bih u ovom slučaju izdvojio dve osobe iz Irana i tri iz Avganistana. To su Ali Mohamed (Ali Mohammad) iz grada Mašhada, kao i Sejed Hamed Hakim (Seyyed Hamed Hakim) iz grada Koma. Ali je po zanimanju pravnik, dok je Sejed imam (islamski sveštenik).

Kamjo i Namjo Amani

Pojedinačno sam sa jednim i sa drugim proveo nekoliko dana tokom mog boravka u Iranu. Iako različitih profesija, obojica obavljaju isti posao: oni su neka vrsta turističkih vodiča, ali ne na tipičan način. Naime, obojica sasvim dobrovoljno i bez ikakve naknade, vode turiste koji dođu u Iran u obilazak medresa, verskih objekata, kao i ostalih kulturno-istorijskih spomenika. Njihov je cilj, a njih dvojica su samo jedni među hiljadama takvih ljudi u Iranu, da turistima koji posete Iran prikažu pravu sliku Irana.

Sajed Hakim

Dakle, u pitanju je čisto rodoljublje, a takve pobude verovatno proističu iz činjenice da se o Iranu u svetu putem medija plasiraju bezočne neistine čiji je krajnji cilj da se ova lepa zemlja prikaže u što ružnijem svetlu, kako bi se verovatno opravdale sankcije i diplomatski pritisci od strane međunarodne zajednice.

Osim toga, ja sam i kod Alija i kod Sejeda boravio u njihovim domovima. Ugostili su me za iftar (večeru), pošto sam u Iranu boravio tokom svetog meseca Ramazana. Ono što je takođe njihov cilj, jeste da islam kao religiju približe svim turistima koji dolaze u Iran, budući da u Iranu većinu vernika čine šiiti.

Sajed Hakim i Mahdi Alipor

U Avganistanu su to bili braća Kamjo i Namjo Amani iz Hairatana, kao i Jaser Mohamed iz Herata. Kod sve trojice sam boravio u njihovim domovima, a tokom boravka u Avganistanu su mi bili od velike pomoći, ponajviše zbog kretanja po državi", naveo je naš sagovornik.

Bezbednost kod ovakvih putovanja je često upitna, a evo gde se Edin osećao najsigurnije, a gde baš i nije.

Hram Imama Reze u Mešhedu u Iranu

"U svim zemljama koje sam pomenuo, izuzev Avganistana, bezbednost je na najvišem mogućem nivou. Avganistan je specifičan zbog svega što se dešava u poslednjih trideset godina u ovoj napaćenoj i ratom zahvaćenoj zemlji.

U Tadžikistanu sam se kretao užasno lošim i po život opasnim putevima jer je za vreme mog boravka u ovoj zemlji bilo veliko nevreme sa obilnim kišnim padavinama koje su na mnogim deonicama pravili velike odrone opasne po živote putnika", rekao je on.

Khaju most Isfahan

Kulture država koje je obišao su ga posebno opčinile. Video je dosta zanimljivih stvari i naučio je mnogo.

"Izuzev Kine, počev od Kazahstana pa sve do Irana, sve ove zemlje su uglavnom sa većinski muslimanskim stanovništvom, dok su neke islamske republike. U islamskim republikama, stanovništvo je stoprocentno islamske veroispovesti. Takođe, sve pomenute države izuzev Kine imaju jako slične običaje i hranu koja se veoma malo razlikuje od države do države, što zbog kulture, a isto tako i zbog religije koja je zvanična u tim zemljama.

Mnogo više se persijski uticaj oseća u Iranu i Avganistanu, dok je mongolski uticaj mnogo vidljiviji u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza. Najzanimljivija mi je bila arhitektura, a na osnovu te arhitekture sam naučio na koji način i kojom tehnikom su građena ta velika zdanja koja datiraju još od vremena pre dolaska islama na te prostore. Dolaskom islama, ti su objekti modifikovani mešanjem arapske i persijske kulture i arhitekture", navodi on.

Chor Minor Bukhara - Uzbekistan

Edinu je sam pojam "Puta svile" bio interesantan, pa je želeo da to više istraži.

"Želeo sam da vidim kakve je civilizacijske posledice napravila jedna takva trgovačka ruta koja je počinjala od Kine, preko srednje Azije i završavala na Mediteranu.

Stari kirgiz

Obilaskom pomenutih zemalja, imao sam priliku da vidim mešanje kultura, kao što su recimo persijska i mongolska, zatim posledice mongolskih osvajanja koja su uticala na to da jedan drevni grad Balkh, koji je bio veliki trgovački centar na Putu svile, ostane tek u senci Mazar Šarifa, što se i dan-danas oseća kada obiđete ova dva grada.

Amir Timur mauzolej Samarkand - Uzbekistan

Najviše sam bio iznenađen u negativnom kontekstu opservatorijumom u Samarkandu koji je bio totalno uništen. Tokom mongolskih pohoda, početkom 13. veka, Samarkand je bio potpuno uništen, da bi dolaskom Arapa i čuvenog vojskovođe Amira Timura grad bio obnovljen, koji i dan-danas odiše lepotom, izuzev opservatorijuma kojeg je sagradio Amirov unuk Ulugh Beg.

Rudaki park - Tadžikistan

Iako sam Samarkandom kao gradom potpuno oduševljen, ja sam o njemu imao jednu potpuno drugu sliku koju vučem još iz detinjstva, iz vremena kada sam putem televizije i raznih enciklopedija čitao o prvom opservatorijumu u arapskom svetu. Ono što sam video nije ispunilo moja očekivanja, i danas je sačuvan samo jedan deo tog nekadašnjeg velikog zdanja", kaže Edin.

Ovo putovanje je ostavilo snažan utisak na njega, pa je dodao da bi se definitivno ponovo vratio u Iran, Avganistan i Uzbekistan.

Astana (Nur Sultan)

"Zato što su to veoma slične države (teritorijalno deo nekadašnje Persije), ima šta i da se vidi od kulturno-istorijskih znamenitosti, neverovatno dobih ljudi, izvrsne jeftine hrane i tradicionalnih pića, tako da vam nijedan dan u pomenutim zemljama ne može biti monoton ili dosadan", ističe on.

Bilo mu je zanimljivo da korača putem kojim su ljudi išli i vekovima pre njega, a evo šta mu je prolazilo kroz glavu u tim trenucima.

Minor džamija Taškent

"Na Istoku se proces modernizacije društva mnogo sporije odvijao nego što je to slučaj na Zapadu. Tamo se duh vremena sporije menjao u odnosu na evropske države, o čemu najviše svedoče arhitektonski spomenici iz daleke prošlosti, a možda najveći odraz duha davnih vremena jesu bazari koji su više-manje sačuvali potpunu autentičnost koju vuku iz vremena kada su sa Istoka polazili karavani prenoseći svilu i druge materijale prema Evropi i Mediteranu.

Čorsu bazar Taškent

Još lepši mi je osećaj bio dok sam boravio u Mazar Šarifu, Balkhu i Heratu, gradovima koji su smešteni u kotlinama između avganistanskih planina, pa sam bio srećan i ispunjen zadovoljstvom što mogu neometano da proođem tim stazama kuda su nekada davno prolazili trgovački karavani i vojske koje su pokušavale da prekinu Put svile, ali u tim namerama nisu uspele, jer je to bio prirodni put od kojeg nije mogao da se nađe bolji", kaže naš sagovornik.

Na ovom putovanju je u Kirgistanu čuo i jednu legendu, koja se zadržala do današnjih dana.

Crkva Svete Trojice Karakol

"U blizini grada Karakol i jezera Isikul nalazi se mala reka koja se na kirgijskom zove Ak Su (na ruskom "bela voda"). Na toj reci nalaze se beli topli izvori. I danas živi legenda da ova topla voda ima lekovita svojstva i da leči mnoge bolesti, a najbolji efekti su zabeleženi kod dece koja imaju cerebralnu paralizu.

Svojim očima sam video lekovite efekte Ak Sua i dok sam razgovarao sa pojedinim roditeljima, nisam mogao da se načudim prizoru da su mnoga deca prohodala, iako su pre dolaska u Ak Su bila nepokretna ili u kolicima.

Iako sam do danas obišao 120 zemalja, Put svile ostaće nešto posebno, kao jedno neverovatno iskustvo prožeto duhom istorije", dodaje on.

Jedi oguz

Najveća mudrost i životna lekcija koju će Edin poneti sa ovog putovanja jeste spoznaja da, kako kaže, ljudski život ne vredi ni pet para.

"Doživeo sam to da sam u Mazar Šarifu mogao smrtno da stradam od jedne nasumične eksplozije.

Astana (Nur Sultan)

Verovatno se nikad ne bi ni saznalo šta se sa mnom zbilo, ali eto, ja sam i dalje tu, život mi sprema nova putovanja i nova prostranstva, valjda zato što moja misija na ovoj Zemlji još nije završena.

Kula Burana

A s druge strane, jedno beživotno telo vojnika ležalo je na zemlji, prepolovljene glave od gelera, na istom mestu kuda sam prošao samo tri minuta pre eksplozije. To je ta neizvesnost života. Čovek nigde nije bezbedan, i zato treba živeti život punim plućima, što se lično trudim da radim", zaključuje on.

Astana (Nur Sultan)

Kurir.rs/Ana Tašković

Foto: Edin Krnić/Privatna arhiva

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: