DANSKA RAMPA ZA RUSKI GASOVOD: Severni tok bi mogao biti odložen 8 meseci, a to će koštati 660 miliona evra!

Završetak gasovoda "Severni tok 2" mogao bi da bude odložen za osam meseci i da košta dodatnih 660 miliona evra (740 miliona dolara) zbog problema u obezbeđivanju neophodnih dozvola iz Danske, saopstio je danas operater gasovoda, kompanija "Severni tok 2 AG".

Gasovod, koji će, prema najavama, udvostručiti godišnji kapacitet postojećeg gasovoda "Severni tok" noseći 55 milijardi kubnih metara godišnje, trebalo bi da prolazi kroz teritorijalne vode Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Od svih zemalja kroz čije vode prolazi je dobio odobrenje, osim od Danske, prenosi agencija Rojters.

Kompanija "Severni tok 2 AG" je vlastima u Kopenhagenu podnela predlog za dve rute u teritorijalnim vodama Danske, od kojih je prvi podnet pre više od dve godine. Međutim, danska Agencija za energetiku je u martu ove godine zatražila od kompanije "Severni tok 2 AG" da razmotri i treću, "alternativnu rutu" i da izvrši procenu njenog ekološkog uticaja.

Ruska kompanija je zahtev za trećom rutom okarakterisala kao "nameran pokušaj odlaganja završetka projekta", te je u žalbi podnetoj danskim vlastima u aprilu navela da su troškovi vezani za novi zahtev za trećom rutom već premašili više od 100 miliona evra.

Prema tom žalbenom pismu, u koje je Rojters imao uvid, zahtev za razmatranjem treće rute mogao bi da prouzrokuje kašnjenja u trajanju do osam meseci i dodatne troškove u iznosu od 660 miliona evra. Početni budžet za projekat je bio 9,5 milijardi evra.

"Odlaganje projekta rezultiraće značajnim finansijskim gubitkom za Severni tok 2", navodi se u pismu, u kojem se danski Apelacioni odbor za energetiku poziva da poništi zahtev energetske agencije.

Osim Gasproma, polovinu sredstava za finansiranje "Severnog toka 2" obezbeđuju nemačke kompanije Uniper i BASF-ova jedinica Vinteršel, zatim anglo-holandska kompanija Šel, austrijski OMV i francuski Anži.

Kompanija "Severni tok 2 AG" je saopštila u maju da će projekat biti završen 2020. godine, a ne krajem 2019. godine, zbog odlaganja u dobijanju dozvola od Danske.

Gasovod u dužini od 1.230 km, koji je trenutno u izgradnji, našao se u više navrata na udaru kritika SAD i nekoliko istočnoevropskih, nordijskih i baltičkih zemalja, koje smatraju da će njegova realizacija samo povećati zavisnost Evrope od ruskog gasa. Vremenski okvir projekta, kojim rukovodi državna ruska kompanija Gasprom, od ključnog je značaja i za budućnost ugovora između Moskve i Kijeva o tranzitu gasa, koji ističe krajem ove godine.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Profimedia)