Pre 30 godina u selu Dobruši u Moldaviji živelo je 200 ljudi. Početkom ove godine bilo ih je samo troje, a sada je samo jedan.

Poljoprivrednik Griša Muntean (65) ostao je u selu sam nakon stravičnog ubistva dvojice komšija.

"Samoća vas ubija", kaže pa možda upravo iz straha od te samoće Muntean, nizak farmer sa brkovima, živi sa dve mačke, pet pasa, 15 gusaka, 42 kokoške, oko 50 golubova, 120 pataka i nekoliko hiljada pčela.

Ostali stanovnici su ili umrli, odselili se u neke veće gradove u Moldaviji ili su emigrirali u Rusiju ili druge delove Evrope.

Kuće koje su njegove bivše komšije iza sebe ostavile progutala je priroda, a u ovom selu u dolini nekad ih je bilo oko 50. Poput niza drugih mesta i Dobruša se ispraznila nakon raspada Sovjetskog saveza 1991. godine, a ta se slika prenela i širom Istočne Evrope.

U selu se sada može videti samo nekoliko valovitih gvozdenih krovova kako izviruju iz šume. Tu je i zemljana staza koja povezuje selo s najbližim asfaltiranim putem.

Polako nestaje i seosko groblje, progutala ga je priroda, biljke. A upravo one jedino su što Muntean ima oko sebe.

"Kada radim, pričam s drvećem. Sa pticama, životinjama, alatom. Nemam nikog drugog s kim bi mogao da pričam", kaže.

Do februara su mu društvo pravili Gena i Lida Lozinski, par u ranim 40-ima koji je živeo na drugom kraju sela. Razgovarali su, barem telefonom, svaki dan, a par je Muntanu pomagao sa imanjem i čuvali mu kuću dok bi jaja i povrće nosio na pijacu.

Međutim, jedne subote prestali su da mu odgovaraju na pozive, a on je pomislio kako je učinio nešto što im je zasmetalo.

Posle dojave u sredu, gradonačelnik obližnjeg područja, Grigore Muntenu, posetio je njihov dom i u dvorištu video kravu koju danima niko nije pomuzao. Pronašao ih je u kući, njihova polugola tela, hladna i prekrivena krvlju, ležala su na drvenom podu.

Istraga je pokazala da ih je ubio pijani radnik, nakon što su on i njegov kolega pokušali da siluju ženu.

Šest meseci nakon ubistva sve je u stanju kako je i bilo tada kada su ubijeni. Vrt je doduše zarastao, a njihove grobove na vrhu skoro je progutala trava.

Tako je Muntean postao poslednji preživeli u selu koje je naseljeno u 19. veku dok je još bilo deo ruskog carstva. Po lokalnim pričama njegovi prvi stanovnici bili su Ukrajinci koji su se nadali da će stići do SAD-a, ali propustili su svoj brod, i Moldavci koji su se razišli sa nekim zemljoposednicima na nekim drugim područjima.

Dobre dane, dane rasta i razvoja, doživeli su u decenijama nakon 2. svetskog rata, kada je Moldavija postala deo velikog Sovjetskog saveza. Selo je tada dobilo prodavnicu, školu, letnji kamp i opština u kojoj su se nedeljom prikazivali filmovi. Državna farma osiguravala je posao uzgajivačima pšenice, vinogradarima i voćarima.

Nakon raspada usledila je privatizacija. U potrazi za poslom mnogi su napustili selo, u potrazi za većom platom otišlo je njih hiljadu. Muntean je u Dobrušu stigao 2000. godine, iz obližnjeg sela. Želeo je da pokrene malu farmu ovaca, dok je tada u selu živelo 70 ljudi.

Oni koji su ostali u selu bili su većinom penzioneri, a škola se zatvorila krajem 90-ih, kao i radnja, kamp i mesna zajednica.

"Bio je poput grada duhova, poput pustinje", kaže Valentina Artin koja je u selu rođena 1939. godine.

2012. godine otišla je u obližnje selo Vadul-Leca sa svojim unucima, a tada je u selu ostalo svega 20 ljudi. Dve porodice su ubrzo otišle, a onda je jedan gotovo stogodišnjak umro, kao i Lozinskijeva majka.

Munteana je napustila supruga, a njihovo četvoro dece emigriralo je u Španiju.

Godine 2016. bilo je samo troje stanovnika. Čak su i ovce nestale, a on je od farme odustao 2013. godine. Sada i sam razmišlja o preseljenju.

Uprkos toj usamljenosti, kaže kako pronalazi zadovoljstvo u miru i samoći. Uzgaja povrće i zarađuje. Živi u prirodi, a u dolini koju će opisati kao komadić neba, ometa ga jedino zvuk njegovih gusaka.

Ima trenutaka kada se ne oseća tako sam, posebno dok sedi u svom pretrpanom dvorištu okružen kokošinjcem, staklenikom i potrganom Ladom, s pogledom prema seoskom groblju.

"Gena je uvek govorio da će paziti na mene. A sad to i radi", rekao je.

Između 1990. i 2015. godine populacija Istočne Evrope smanjila se za 18 miliona, na 292 miliona ljudi. Svaki četvrti Moldavac živi u inostranstvu, a populacija se smanjila za 500.000 na 2,8 miliona ljudi između 2004. i 2014. godine.

Kurir.rs/Njujork post
Foto: Youtube/Printscreen

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: