Vojno prisustvo Sjedinjenih Država u indo-pacifičkom regionu je smanjeno zbog političkih sukoba, skupih angažmana na drugim mestima i drugih ponižavajućih faktora, što Kini koja se brzo razvija daje prednost u slučaju sukoba, navodi se u novom izveštaju.

Studijski centar Univerziteta u Sidneju u petak je objavio opsežni dokument na 104 stranice pod nazivom „Sprečavanje krize: američka strategija, vojna potrošnja i kolektivna odbrana u Indo-Pacifiku“ koji je objasnio kako „Amerika više ne uživa vojni primat u Indo - Pacifiku i njena sposobnost da održava povoljnu ravnotežu snaga sve je nesigurnija".

" Izveštaj se fokusirao na Kinu kao konkurenta "velike sile" identifikovanog kao glavnog protivnika u Nacionalnoj strategiji odbrane 2018. predsednika Donalda Trampa.

"Proučavajući američki način rata - zasnovan na projekciji moći i vojnoj dominaciji na svim domenima - Kina je rasporedila ogroman niz preciznih raketa i drugih sistema za intervenciju kako bi potkopao američki vojni primat", navodi se u izveštaju.

"Otežavajući američkim snagama da deluju u dometu ovog oružja, Peking bi mogao brzo da koristi ograničenu silu za postizanje stvarne uspešne pobede - naročito oko Tajvana, japanskog arhipelaga ili morske jugoistočne Azije - pre nego što Amerika može da odgovori, posežući sumnju u vašingtonsku vojsku sigurnosne garancije u toku. "

Dok su SAD uglavnom usmerene na otvorene protiv-pobunjeničke kampanje - posebno na Bliskom Istoku - tokom 21. veka, Kina je uspela da modernizuje svoju vazdušnu i morsku flotu i uveliko proširi svoj kopneni raketni arsenal.

Mornaričke tenzije su već narasle između dve vodeće ekonomskih sila, jer su odvojeno bile upletene u oštar trgovinski rat koji je uništio njihove bilateralne veze i koštao obe milijarde dolara. SAD ne priznaju velike zahteve Kine u Južnom kineskom moru, niti prema samoupravnoj ostrvskoj državi Tajvanu, koja je, kako se izveštava, trebalo da primi 8 milijardi dolara vredne nove lovca F-16V šro je potez koji je razbesneo Peking.

Iako sukobi između ove dve sile još nisu eskalirali u nasilje, izveštaj od petka sugeriše da bi Kina mogla da obezbedi svoje ciljeve vođenjem „ograničenog rata“ da povrati Tajvan ili uspostavi kontrolu nad spornim ostrvima koristeći ne samo konvencionalne mogućnosti već i niz sajber oružja, ali i političkih pritisaka

"U svim tim scenarijima, cilj Pekinga bio bi prvo da postigne dugogodišnje političke ciljeve ili strateški vredne ciljeve pre nego što Sjedinjene Države mogu učine nešto da to spreče", tvrdi se u izveštaju.

Istraživači u izveštaju od petka preporučili su jačanje američkih odnosa sa regionalnim partnerima, posebno Australijom i Japanom.

Kurir.rs/Newsweek
Foto: AP

NE PROPUSTITEPlanetaEVO ŠTA BI SE DESILO KAD BI POČEO NUKLEARNI RAT IZMEĐU RUSIJE I SAD: 10 godina bi vladala užasna zima, a to je tek početak!
profimedia0313821438.jpg
PlanetaAMERIČKI STRUČNJAK PRIZNAJE: Ruska mornarica bi uništila snage NATO već u prvim satima sukoba, a zbog onoga što se krije u morima mogao bi da počne RAT!
epa02.jpg
PlanetaKINA ZAPRETILA RATOM: Ako neko pokuša da otcepi Tajvan, naša vojska biće spremna da sačuva teritoriju!
h-53883994.jpg