VEĆ 100 GODINA OVA SEKTA UBIJA AMERIKANCE: Među žrtvama i deca, ali iz zakon štiti jer su registrovani kao crkva! Ovako HRIŠĆANSKA NAUKA ljudima ispira mozak! (VIDEO)

Kad sam bila dete, deda je voleo sa mnom da igra jednu igru. Čvrsto bi stisnuo pesnicu skrivajući prste u zatvorenim dlanovima. Tiho bi rekao: "Evo crkve, a ovde je zvonik", podižući istovremeno kažiprste s kojima bi ga 'izgradio'. Zatim bi raširio palčeve i povikao: "Otvorite vrata i pogledajte sve ljude!"

Definicia čovjeka po osnivačici crkve bila je još jasnija. Ona nas je učila da 'Čovek nije stvar; on se ne sastoji od mozga, krvi, kostiju i drugih materijalnih elemenata'. "Govorili bi nam da to ponavljamo prema potrebi, u svakoj bolesti, od čira na želucu do karcinoma. Trik je ležao u učenju: ne sumnjajte ni trenutka, ni aspirin ni vitamin vam neće pomoći. Ova dogma neverovatno je dugo opstala u sekti. Još od 1911. godine kad je romanopisac VS Pričet koga je indoktrinirao njegov otac, napisao da je jednom čuo priču o 'rođaku Diku' koji je umro, ali je nekim čudom skočio iz samrtne postelje i čudom se izlečio. Ubrzo nakon toga i sam Pričet, koji je tada imao tek 11 godina, morao je ići u školu s bolnim uganutim zglobom", priseća se Frejzerova. Meri Bejker Edi i prvih 26 njezinih sledbenika dobili su u Americi povelju 1879. pa su mogli osnovati Crkvu, a 1894. u Bostonu je izgrađena i prva crkva. Nakon toga sekta je postala najbrže rastuća religija u SAD-u, s gotovo 270.000 članova do 1936. godine. No do 1990. broj se drastično smanjio i do 1990. imali su oko 100.000 članova. Edi je hrišćansku pouku opisivala kao povratak 'primitivnom hrišćanstvu i njegovom izgubljenom elementu izlečenja'.

Njena strogost zahtevala je „radikalno oslanjanje“ na svoju metodologiju i isključivanje svega ostalog. Novine i državni tužioci ubrzo su primetili da su žrtve njenog učenja najčešće deca koja su umirala od neprijavljenih slučajeva boginja i upala slepog creva, a o tim slučajevima pisale su i novine. U ranim godinama crkve, ovo je podstaklo bitke sa Američkim medicinskim udruženjem, koje je pokušalo da uhapsiti iscelitelje Hrišćanske nauke odnosno 'praktičare' koji su širili 'svoju vrstu medicine', bez dozvole. Budući da praktičari nisu dozvoljavali ništa osim molitve, njihove aktivnosti bile su zaštićene američkim Ustavom. Šta više, s vremenom su čak uspeli izdejstvovati da im osiguravajuća društva plaćaju ovakve 'medicinske usluge'. Budući da je koštalo vrlo malo, kompanije su se cinično odazvale. Kao rezultat toga, sedamdesetih godina prošlog veka mnogi pripadnici sekte postali su ugledni funkcioneri u administraciji Ričarda Niksona i lobisti, pa je crkva bila na putu da dobije neviđeno veliki broj zakonskih prava i privilegija širom SAD-a. Tako su uspeli da spreče vakcinaciju dece u 47 država, pa čak i rutinske preglede i postupke koji se obično provode nad novorođenčadi u bolnicama.

Tako su krenule epidemije difterije, polia i boginja u školama i crkvenim zajednicama. Zbog izostanka vakcinacije 1972. godine u Konektikatu više dece je ostalo paralizovano, a od epidemije boginje 1985. godine na koledžu Principia u Ilinoisu, umrlo je troje. U mnogim američkim državama pripadnici ove sekte bili su oslobođeni optužbi za zlostavljanje i zanemarivanje dece i ugrožavanje njihovog zdravlja, pa su u nekim državama ipak morali kasnije prijavljivati zarazne bolesti i slučajeve zlostavljanja ili zanemarivanja dece.

Čitav sistem 'Hrišćanske nauke' nastao je u njihovim nelicenciranim sanatorijima i staračkim domovima koji su se pobrinuli za bolesnike od kojih su mnogi imali otvorene rane na telu ili ih je zahvatio rak. Njima ne bi bilo dozvoljeno nikakvo lečenje koje bi ometalo molitvu, a - hemoterapija je bila jedna od njih. Medicinska briga se svodila na hranjenje i osnovnu higijenu pacijenta. ali tzv. 'medicinske sestre' koje bi bile zadužene za pacijente u takvim sanatorijima, nisu uopšte bile registrovane niti su imale medicinsku obuku. Umesto toga bavile su se bizarnim praksama poput ostavljanja hrane na ustima pacijenata koji više nisu mogli ni gutati, ni jesti. Bolesnicima u terminalnoj fazi nisu se davali ni lijekovi protiv bolova, a poslednja zapovest je 'ne oživljavati'. Uprkos tome njihovi tzv. 'sanatorijumi' bili su čak finansirani i ušli su u program zdravstvenog osiguranja. Zbog takvog odnosa prema teškim bolesnicima, kako kaže Frejzer, članstvo se rapidno osipalo. Esi je zabranila brojanje vernika, ali je 1961. godine broj crkava po svetu bio 3.723. Ali do sredine 80-ih u SAD-u se broj smanjio na 1.997, a do 2018. zatvoreno ih je 1.070. a otvorene su samo 83. Trenutno ih je u SAD-u tek oko hiljade. Razlog je to što je za neke svoje članove selta bila pogubna u trenucima kad je najviše trebala pomoći - u trenucima neposredno pre smrti. Ali, ne bi se Frejzerova bavila ovim poražavajućim brojevima o padu popularnosti crkve, da to nije uvod u priču o traumatičnom iskustvu u trenutku kad je umirao njen otac.

"Moglo se osetiti već u hodniku. Kad sam otvorila vrata, mršava glava mog oca nadigla se s jastuka i zurila je u mene. Ležao je u bolničkom krevetu, ali nije bio u bolnici. Bio je u Sanrajz Hejvenu, staračkom domu Crkve hriščanske nauke u Kentu u Vašingtonu, a miris truleži širio se iz njegovog levog stopala zahvaćenog gangrenom", priseća se Frejzerova. Kako kaže, otac je već mesecima pre počeo da osećati bolove. "Prvo je počeo da šepa, a kad su se bolovi pojačali izradio je svoju obuću - izrezao je patike oko nožnih prstiju. Ali je onda počeo imati problema s vožnjom. Problem nije bilo siromaštvo ili neznanje, moj otac je bio pametan i obrazovan, solidnog imovinskog stanja. imao je doktorat, boračke naknade i osiguranje Mediker. Problem je bilo članstvo u Crkvi hrišćanske nauke, priseća se Frejzerova, čiji brat je živio u blizini oca i nekoliko puta ga je molio da idu doktoru.

"I sestra i ja smo pokušavale da ga nagovorimo, ali je uporno odbijao. Napokon je jednog dana pristao da ga brat odvede na hitnu, ali ne zbog lekarske pomoći, nego da mu pomognu da opere stopalo. Kad su ga lekari pregledali rekli su da su mu već dva ili tri prsta promenila boju, potamnjela i da će ih, čak i uz lečenje, verojatno morati amputirati", piše Frejzerova. U to vreme, njen otac je imao 75 godina. Počeo je da podučava lekare o zakonima metafizike, baš kao što je sugerisala Bejkerova, a oni su mu odgovorili smireno da od njega zavisi lečenje. "Moj brat ih je pozvao na stranu i pitao što dalje, a oni su mu odgovorili da većina pacijenata na kraju ipak pristane na lečenje jer bolovi s vremenom postanu neizdrživi. Nas troje - brat, sestra i ja razmišljali smo kako mu pomoći, pa smo zaključili da je najbolje čekati da sam padne jer jedino u tom slučaju imamo razloga zvati hitnu. Sve do tad bi mogao da odbije jer nije bio mentalno bolestan ili radno nesposoban. A i bojali smo se ako nešto učinimo protiv njegove volje da bi mogao prekinuti s nama kontakte i sam umreti u kući", govori njegova ćerka o mukama kroz koje su prolazila starčeva deca.

Za mesec dana otac je angažovao medicinsku sestru sekte. Gledala ga je kako se trudi da oprere nogu, pa ga je počela da uverava da je vidjela slučajeve kad su se takvi slučajevi 'potpuno izlečili'. Često je plakao priznajući da ga mnogo boli. U septembru je, pokušavajući da dođe do frižidera, pao. A onda se prijavio u Sanrajz Hejven, starački dom u kom ga sigurno neće lečiti, niti mu dati čak ni palijativnu njegu kakvu dobivaju u hospiciju. Njegov boravak u crkvinom staračkom domu pokrilo je zdravstveno osiguranje. Do 2010. godine znakovi neminovnog opadanja popularnosti Crkve bili su tako veliki da su se preko Njujork Tajmsa čak odrekli ideja svoje 'voljene osnivačice' Meri Bejker Edi. "Naša crkva traži primirje s modernom medicinom", pročitala je Frejzerova naslov u tiražnim novinama. U intervjuu je Filip Dejvis, tadašnji upravnik Odbora za izdavaštvo, rekao je da ljudi vide čvrstoću u nekim stavovima, i 'zato nam pada popularnost, pa smo spremni da dozvolimo lečenje svojim vernicima, čak i onima koji su hospitalizirani u njihovim ustanovama'. Bilo je to za mnoge prekasno.

Naročito za 11-godišnjeg Jana Landmana iz Minesote, koji je umro od dečjeg dijabetesa. Brigu o njemu vodila je 'medicinska sestra' iz Crkve koja mu je, kad bi povraćao, brisala usta mokrom krpom, i povezala dečaku polni organ plastičnom vrećicom i krpom da ne bi prilikom uriniranja uprljao krevet. Medicinsku sestru, dečakovu majku i očuha koji je bio u sekti, Janov biološki otac jr tužio za zanemarivanje deteta i dobio je presudu u iznosu od 1,5 miliona dolara. Kasno je bilo i za 2-godišnjeg Robina Tvičela čije je začepljenje i perforacija creva uzrokovala povraćanje sadržaja pre no što je umro 1986. godine. Umrla je i Ešli King koja je mesecima ležala u krevetu s tumorom na nozi, koji je narastao do stravičnih 104 cm, pre no što je umrla u junu 1988. Dejvis je u tom razgovoru za novine obećavao da to današnja crkva više nikad ne bi dozvolila, i uveravao novinare:"Ne mogu vam reći koliko puta sam do sad bio pozivan u bolnice da se molim pored kreveta naših vernika."

Ali, onda je u tiražnim novinama koje je izdavala Crkva, na naslovnici osvanuo naslov:"Hrišćanska nauka protiv medicine". U časopisu Sentinel, u tekstu je pisalo da 'ni medicinska briga, ni 'današnja praksa hriščanske pouke' nisu bili idealni, i da da su oba sistema postigla 'ograničeni rezultat'." Ali iza pomirljive retorike, u suštini se nije menjalo ništa. Ni Davis, niti bilo koji drugi funkcioner nisu izrazili kajanje zbog vekovne patnje i smrti koju je crkva nanela ne samo medicinskim zanemarivanjem dece, nego i raznim verskim fanaticima i militantnim ekstremistima u svojim redovima koji su se borili protiv vakcinacije. Štaviše, bili su vrlo uticajni i uspeli da izdejstvuju saveznu uredbu još 1970. godine u kojima se roditelje ne kažnjava zbog zanemarivanja, a dozvoljava im i da ih otimaju od drugog roditelja.

Konačno zahvaljujući udruženju 'Dečja zdravstvena zaštita je pravna dužnost', koju su osnovali Rita i Dag Svon, nakon neumornog lobiranja, uspeli su da ukinu ili bar delomično ukinuti ove zakone u nekim državama. Kad su ukinuti u Oregonu 2011. godine, neki verski fanatici su se jednostavno preselili u Ajdaho, u kom je zakon još na snazi. Tako su u ovoj državi deca umirala od raznih izlčivih bolesti - od upale pluća, do sepse i rupture jednjaka, a sve zbog zabranjenog lečenja koje je propisivala Crkva.

"Uglavnom, moj otac nije dozvoljavao da ga iz Sanrajz Hejvena prebacimo u bolnicu. Pri svakoj posetiu bio je drugačijeg raspoloženja. Jednom ne bi krio bes, drugi put bi plakao od bolova, treći put bi onemoćalo ležao na krevetu. Naglo je mršavio. Iako sam mu govorila da je Crkva odustala od svojih rigoroznih stavova protiv konvencionalnog lečenja, on je bio uporan i rekao mi da ne misli birati između Boga i medicine. Jednom sam morala čekati u predvorju dugih sat vremena da bi me uopšte pustili u njegovu sobu. Noga mu je bila zamotana plavim zavojem do koljena ali se nazirala krastava koža. Bes bi ga hvatao zbog bolova, jer se verojatno sjetio kako je morao trpjeti kao 8-godišnjak silne bolove nakon što je slomio ruku i s njom morao i dalje ići u školu i obavljati sve zadatke", priseća se Frejzerova, a kad mu je idući put došla u posetu bilo mu je još gore.

"Po njegovom tonu shvatila sam da je rezigniran. Rekao mi je da je noga neizlečiva. Govorio je samo u telegrafski kratkim rečenicama. Onda je stenjao i rekao 'Mislim da ćeš morati izaći na minut'. Nazvao je svog 'praktičara' kojem je priznao istinu - koliko ga jako boli. Kad sam se vratila u sobu, rekao je da mu nikad nije bilo bolje, ali da moram otići. Kratko mi je dobacio:'Vidimo se idući put." "Nikad ga više nisam videla. Znam samo da je mom bratu rekao da 'ako mu ikad pocrne prsti na nogama, neka ode lekaru. Umro je 20. aprila 2004. godine. Ali on je svojim tvrdim stavom naštetio samo sebi. Crkva hrišćanske nauke uništila je na hiljade života. Njena ostavština su zakoni koji i dalje vrede u delovima SAD-a i seju katastrofu, od protivljenja vakcinisanju dece, do drugih medicinskih zahvata. I dalje seju nepotrebne patnje, žrtvujući najnezaštićenije - decu. Crkva se može odreći učenja svoje pokretačice Edi, ali se nikad neće moći sprati ljaga zbog strahota koje su priuštili judima", zaključila je ogorčena Frejzerova.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Screenshot