ZALEĐEN U VREMENU: Ovaj brod je potonuo pre skoro 200 godina, a toliko je očuvan da je to neverovatno! Kapetanov radni sto bi konačno mogao da odgonetne veliku tajnu! (FOTO, VIDEO)

Iako je brod "HMS Teror" potonuo pre skoro 200 godina, mogao bi konačno da otkrije uzroke svoje havarije i reši jednu od najdugovečnijih nepoznanica u istoriji arktičkog istraživanja, uvereni su kanadski arheolozi.

"Teror" je nestao uz brod "HMS Erebus" tokom ekspedicije britanskog istraživača sera Džona Frenklina koja je krenula iz Britanije 1845. godine. Cilj ekspedicije bio je istraživanje Severozapadnog prolaza koji povezuje Atlantski i Tihi okean.

Brodovi su poslednji put viđeni u avgustu te godine kad su prošli pored dva kitolovca u Bafinovom zalivu, između Grenlanda i Kanade.

"Erebus" je pronađen 2014. u Viktorijinom tesnacu, a "Teror" dve godine kasnije i nekoliko stotina kilometara dalje, na dubini od 24 metra.

Neverovatno je očuvan

Zaliv u kojem je pronađen nalazi se u blizini Ostrva kralja Vilijama u kanadskom teritoriji Nunavutu. Zanimljiva je i da se zaliv zove Teror i nazvan je u čast potonulog broda, ali stotinu godina ranije nego što je tamo pronađen.

Podvodni arheolozi su ovog leta proveli sedam dana istražujući brod, a najviše ih je oduševila neverovatna očuvanost.

Istraživači veruju kako bi kapetanov radni sto i ormari s kartama i zapisnicima, dobro očuvani zbog ledene vode, mogli da otkriju šta se tačno dogodilo ekspediciji.

"Sedimentacija osigurava najbolje uslove za očuvanje jer stvara okruženje s manje kiseonika, što pomaže očuvanju organskih stvari poput papira", naveli su u saopštenju.

"Pisani materijali mogli bi da bace dosta svetla na hronologiju događaja, kad su se brodovi razdvojili i kako su stigli do mesta na kojima su napušteni", rekao je vođa projekta Rajan Haris.

Istakao je kako je brod pronađen uspravljen na morskom dnu, s propelerom na mestu, bez bačenog sidra.

"Čini se da je bio u operativnom stanju i da je potonuo neočekivano i napušten je veoma, veoma brzo", smatra Haris.

Arheološki tim je ranije ovog meseca radio na trodimenzionalnom mapiranju i istraživanju unutrašnjosti broda.

Dobili su jasne snimke više od 90 odsto dela potpalublja u kojem je posada boravila. Nisu uspeli da uđu samo u spavaonicu kapetana Frensisa Krozijera.

Snimci pokazuju krevete i radne stolove koji su na svom mestu, police s tanjirima, staklenim flašama i posuđem.

Haris se nada da će tim iduće godine nastaviti sa istraživanjem broda. Kad su dva plovila krenula na put, bila su snabdevena hranom i drugim potrepštinama za tri godine boravka na Arktiku.

Posle nestanka dva broda, Frenklinova udovica Ledi džejn je 1859. finansirala novu misiju koja je na Ostrvu kralja Vilijama pronašla poruku da su njen suprug i 23 članova posade preminuli 11. juna 1847., ali okolnosti nisu navedene.

Čini se da su brodovi zapeli u ledu i da je 22. aprila 1848. godine 105 preživelih krenulo peške kako bi pronašli kopno, ali niko od njih nije preživeo.

Kanadski istraživači su osamdesetih godina prošlog veka objavili da su pronašli tela članova ekspedicije na ostrvu Bičiju i da su preminuli od hladnoće, gladi i trovanja hranom.

Kurir.rs/Index.hr
Foto: EPA