RAZBIJEN ERDOGANOV SAN O DOMINACIJI U SIRIJI: Ovako je Putin tajnim oružjem slomio pohod na Damask (VIDEO)

Sirijska vojska polako, ali sigurno, uz povremena primirja, lomi otpor džihadista u Idlibu.

Besni, spaljuju slike predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, skandirajući kako ih je izdao. Za to vreme, šefa turske države sladoledom je častio ruski predsednik Vladimir Putin na vazduhoplovnom sajmu MAKS-2019 u Podmoskovlju dok su pričali o mogućoj kupovini najmodernijih ruskih lovaca Su-57.

Osim toga, oko 40 boraca i dvojica vođa frakcija stradala su u američkom vazdušnom napadu na njihov štab u subotu na istoku pokrajine. Analitičari i poznavaoci prilika na terenu spekulišu da je upravo Turska dojavila vreme i mesto skupa Amerikancima, dok su im Rusija i Sirija privremeno prepustile vazdušni prostor.

Ovo je, kako tvrde strani mediji, delom rezultat ruske vojne podrške Damasku sa centrom operacija u bazi Hmejmim, ali teško da bi išta bilo moguće bez diplomatske ofanzive koja je razbila antisirijsku koaliciju i sprečila njihovu invaziju, istovremeno jačajući savez Sirije, Iraka, Irana i Hezbolaha.

To je 2015. godine delovalo nemoguće kada je turski lovac F-16 oborio ruskog frontovskog bombardera Su-24 na granici Sirije i Turske. Već sledeće godine u septembru više od 100 sirijskih vojnika je stradalo u nekoliko sati vazdušnih udara koalicije predvođene Amerikom u provinciji Deir Ezor, čime su SAD otklonile svaku sumnju da su spremne da upotrebe vojnu silu, kojoj ograničena ruska ekspedicija nije ni za prineti.

Dok je u borbama oslobođena većina te provincije kao i grad Alep na severozapadu zemlje, diplomatskim naporima se stvara nova geopolitička slika regiona.

Rusija 2017. sklapa dogovore o isporuci protivvazdušnog sistema S-400 sa Turskom i Saudijskom Arabijom koja u tom trenutku takođe finansira džihadiste, i to ISIL, a interesovanje za kupovinu pokazuje i Katar.

Mirovni proces u Astani koji vode Iran, Rusija i Turska, sa fokusom na Idlib, odvija se bez učešća SAD.

Nema sumnje da Moskva, tvrde neki mediji, kao adute koristi dogovor o prodaji naoružanja i ograničenja na uvoz turskog voća i povrća, kao odgovor na obaranje aviona.

Kremlj je, tvrde strani analitičari, zaradio dodatne “poene” jula 2016. kada je pravovremenom informacijom spasio Erdogana od puča. Do sada je održano 13 rundi pregovora u ovom formatu, a prvu nagradu Turska je dobila leta 2017. olakšanjem sankcija. Sledeće godine je sklopljen dogovor o tampon-zoni širine 20 kilometara oko teritorije Idliba pod kontrolom terorista sa patrolama ruske i turske armije.

Ankara je pod “štapom” straha od velike rusko-sirijsko-iranske operacije praćene invazijom izbeglica i džihadista na granicu, i “šargarepom” u vidu S-400, uz normalizaciju trgovine sa bitnim partnerom, manje-više držala svoje "pse rata" na kratkom lancu.

Dodatno ograničena nesuglasicama sa SAD po pitanju Kurda i isporuke borbenih aviona pete generacije F-35, željom da zadrži relativno dobre odnose sa Teheranom i netrpeljivošću prema Saudijcima i Izraelcima, izmiče joj neootomanski san u regionu, dok je Sirija “gomilala” teroriste u sve skučeniji Idlib, puštajući ih da se povuku iz oslobođenih gradova.

U brutalnom ratu raznih bandi, ogranaka Al Kaide i Islamske države, bivaju istrebljene slabije frakcije, zajedno sa širom porodicom njihovih pripadnika, dok jače takođe gube na snazi međusobnim ubijanjem oko teritorije i resursa.

Dok su se menjali periodi borbi, primirja i pregovora Sirija je obnavljala saradnju u regionu, pre svega otvaranjem graničnog prelaza sa Irakom i jačanjem vojne saradnje između zemalja. Kada je s proleća krenula konačna ofanziva na Idlib nisu imali otvoren nijedan drugi front, sa izuzetkom povremene, nedovoljno uspešne agresije Izraela.

Susedni Jordan je vratio diplomatu u ambasadu u Damasku. Čule su se i glasine kako bi Saudijska Arabije mogla isto da učini, nakon što je, još krajem 2018. obustavila podršku džihadistima.

Kurir.rs/Aljazeera.com, Agencije
Foto: EPA