ON JE JEDINI STANOVNIK GRADA DUHOVA: Poplava je oterala sve druge, a ovaj 90-godišnjak je morao da se vrati (VIDEO)

"Ovo je sve što je ostalo od grada", govori 89-godišnji Pablo Novak, jedini stanovnik sela duhova, kako danas zovu Epecun.

Njegov otac je došao 1918. godine. Porodica je živela bezbrižno, radeći u turizmu. Pablo je odrastao uz braću i sestre, ovde su išli u školu, ovde su proveli najsrećnije dane detinjstva i mladosti, kupajući se u jezeru i upoznajući turiste kojih je iz godine u godinu bilo sve više. "Uvek se nešto događalo, uvečr bi ulice bile pune muzičara, šetača, pilo se pivo po terasama kafića", govori Pablo.

"Tu smo mogli da kupimo sladoled, a ovde iza ugla bila je prodavaonica slatkiša. Kao deca smo izmišljali načine kako da zaradimo sitni novac da bi to mogli da kupimo", priseća se dok štapom pokazuje u ruševine u kojima je nekad bujao život. Epekuen se nalazi u provinciji Buenos Aires. Osnovan je 1920. godine na obalama slanog jezera. Lekovita voda pretvorila je Epekuen u jedno od najpopularnijih letovališta u zemlji i ubrzo su se počeli graditi hoteli.

Iako je putovao po zemlji zbog posla, Pablo se uvek vraćao u svoj rodni gradić. Kad je imao 60 godina voda je počela postepeno da potapa turističko mesto u kojem je tada živelo oko 5.000 ljudi.

Tad je Pablo još živio izvan mesta, na selu gde je uzgajao krave, jagnjce i piliće. "U gradu nije bilo mesta za to", kaže on.

A onda 10. januara 1985. godine nakon silnih kiša kakve se ne pamte u tom kraju, voda iz Lago Epekuena je probila zemljani nasip. Počela je da plavi obale gradskih zaštitnih nasipa i u roku od nekoliko nedelja i zadnji je stanovnik spakirao stvari i otišao iz mesta. Mislili su da će biti privremeno. Voda je i dalje nadirala i na kraju sve više potapala mesto, sve dok nije, kako kaže, nivo porastao za desetak metara.

Tek 20 godina kasnije Novak se vratio u Epekuen iako je selo i dalje bilo delimično potopljeno. Smestio se u napuštenu kuću s vrtom. "Vratio sam se da bih ostao uz stoku. I na kraju, nikad više nisam otišao. Svaki dan obilazi ga unuk Kristijan da mu donese hranu i pomogne jer Pablo ima dve krave. Novakova braća i sestre žive u susednom gradu Karhueu, oko pet kilometara od Epekuena. Prvo ih je ih je šokirala Pablova odluka da se vrati u zapušteno i sasvim razrušeno selo u kojem je i osušeno drveće bele boje od soli iz jezera. Čak s Novakom nije htela da dođe ni njegova supruga, pa sad žive odvojeno.

"Rekli su mi da bih trebao barem jednom godišnje na lekarski pregled, ali meni se to ne da", govori Novak kome samoća nimalo ne smeta. "Proveo sam neko vreme u potrazi za flašom viskija starom 20 godina. I pronašao sam je i sam popio. Od dobrih vina nije ostalo ništa", smeje se Pablo kojeg su već prozvali najusamljenijim čovekom na svetu.

Njegov dom izgleda kao skladište, prepuno rđavih stolica i s gomilom starih novina. Raspadnuti Ševrolet ispred kuće služi za odlaganje praznih flaša. Nema ni struje. "Naviknuo sam se biti sam. Verovao sam da će obnoviti grad s obzirom na to da je bio doista turistička meka, ali očito nitko za to nema volje", kaže Pablo dok šeta sa svojim psom Hornom. "Uživam šetajući ruševinama grda i nadam se da će neko čuti moje mišljenje, da grad treba obnoviti", govori dok pokazuje bivši hotel Park u kom je bio i veliki bazen. Preko puta bila je pekara za koju se još i danas seća kako je pekla ukusan hleb.

"Vidio sam kako se ovaj grad rađa i kako umire", kaže najusamljeniji starac na svetu.

Kurir.rs/Express.hr

Foto: Youtube screenshot