LAKO BI S LEDENIM BREGOM: Evo zašto je Titanik zaista potonuo! Niko nije obratio pažnju na ovo dok ekscentrični tajkun nije uzeo da gradi Titanik 2! Kakva katastrofa! (VIDEO)

Poslednja zvanična vest o već sedam godina najavljivanom brodu "Titanik 2" australijskog tajkuna Kliva Palmera bila je još u decembru 2018. kad je njegova kompanija "Blu star lajn" objavila da je sklopila ugovor sa firmom za brodski menadžment "V. šips".

Nezvanično, "Titanik 2" planira da 2022. zaplovi iz Kine, gde će biti izgrađen, za Dubai, a odande za Sautempton u u Velikoj Britaniji i dalje istom onom rutom kojom je plovio original iz 1912.

Samo što to neće biti nimalo lako. Ne zbog toga što Palmera niko ne voli niti mu veruje kako u Australiji tako i u svetu, nego i zbog niza tehničkih problema.

Palmer je zamislio da njegov "Titanik 2" arhitektonski bude identičan kao original. Kabine, restorani, trpezarije hodnici, spoljašnji izgled, čak i kategorije razreda putničkih kabina i kostimi za posadu i putnike. Razlika će, naravno, biti mnogo jer je tehnologija u međuvremenu veoma napredovala. Motor će biti dizelski, pa će četiri velika dimnjaka biti samo ukras.

Brod bi trebalo da ima devet paluba i 840 soba za 2.400 putnika i 900 članova posade. Ovog puta biće dovoljno čamaca za spasavanje i konstrukcija će biti nešto deblja.

I tu se dolazi do glavne priče.

Naime, poslednjih godina utvrđeno je da nije samo sudar s ledenim bregom te kobne aprilske noći 1912. koštao 1.514 ljudskih života. Ispostavilo se da grdosija duga 269, široka 28 i visoka 53 metara u onim uslovima ne bi imala šanse da preživi ni mnogo slabiji sudar zato što tehnologija u ono doba nije bila dovoljno razvijena za izgradnju takvog giganta bezbednog za plovidbu.

Tajna na koju niko nije pomišljao ceo vek počela je da izlazi na videlo kad su naučnici kanadske državne agencije DREA uspeli da izvuku delove "Titanikove" konstrukcije s dna okeana. Stručnjacima za materijale odmah su dve stvari upale u oči: greška u čeličnoj konstgrukciji broda i u zakivcima koji su povezivali konstrukciju sa kosturom broda.

Stručnjaci su primetili da krhotine konstrukcije imaju oštre i šiljaste ivice kao komadi razbijenog stakla, što ni u ludilu ne sme da se desi kod takvog materijala za tu namenu. A tokom hemijske analize konstrukcije razjasnilo se šta je moglo da pođe po zlu. Naravno da su smesta proverili svoje sumnje eksperimentom. Napravili su čelične ploče identičnog sastava kao one koje su pronašli i potom ih uronili u vodu na istoj temperaturi kroz koju je pre potonuća plovio "Titanik".

I kada su simulirali sudar tih ploča sa ekvivalentom prepreke u koju je udario "Titanik", čelik se rasprsnuo kao staklo u iste one krhotine koje su pronašli.

Već jako dugo iz fizike materijala poznato je da čelik pod određenim uslovima više nije savitljiv, nego postaje tako krut da pri udarcu baš ovako puca. Niska temperatura mora, visoki nivo sumpora u čeliku i snažan udarac pri brzini od 42 kilometra na sat - čak i svaki od ova tri uzroka pojedinačno mogao je da uništi brod, a kamoli sva tri zajedno.

Na to se nadovezala i četvrta kobna okolnost. Kad su naučnici prvi put pregledali komade konstrukcije, zaprepastili su se kad su videli da zakivci kao da su žiletom odsečeni. Ispostavilo se da su oni u datim okolnostima u trenutku popustili kao odrezani. E, sada je već jasno kako je nastala onolika rupetina u trupu i zašto je "Titanik" potonuo čak 24 puta brže nego što su ljudi koji su ga pravili mogli i da sanjaju.

Zato bi "Titanik 2" trebalo da bude napravljen modernih materijala, od čistijeg čelika, sa savremenim sistemom upravjanja i nevidljivim, ali presudno važnim prepravkama trupa. Ako se to ikad desi, jer kad se izračunaju sve stavke, taj superbrod koštaće najmanje pola milijarde dolara.

Trebalo bi da se gradi u brodogradilištu "CSC Đinling" u Nanđingu, zamišljeno je da ima iste dimenzije kao original, samo što će biti nešto teži - oko 56.000 tona.

Palmer je izgradnju "Titanika 2" najavio još 2012., na stotu godišnjicu tragedije originala, a istovremeno je objavio i svoju kandidaturu za parlament australijske države Kvinslend. Tri godine kasnije sve je stalo jer je Palmer počeo da se tuži s kineskom firmom koja treba da gradi brod.

Klajv Palmer

Skoro svi Australijanci upućeni u Palmerov život i rad zaključili su da je on opet ispao klovn. Doduše, on je proglašen ekstrentrikom zbog niza prethodnih, ruku na srce često i potpuno šašavih projekata koji nikad nisu zaživeli. Tako je 2010. osnovao je firmu "Cepelin internešenel" u nameri da zaradi od turističkih komercijalnih letova ovim letelicama davno izbačenim iz upotrebe. Od toga nije bilo ništa.

Hteo je da pravi veliki Park iz doba jure u Kvinslendu, pa ni od toganije bilo ništa. A ovog rudarskog tajkuna nikla i uglja i turističkog magnata znaju i po tome što ume da ne plati radnicima i kreditorima. Baš 5. avgusta ove godine sud u Kvinslendu naterao ga je da plati bivšim radnicima 66 miliona dolara.

Svi se dobro sećaju i njegove izjave iz 2013. kada je optužio Baraka Obamu, Ciu, Rokfelera, Grinpis i još neke da su se urotili protiv njega lično a da bi uništili kopanje uglja u Australiji.

Kakav god da je, 2017. je dobio parnicu protiv kineske fime i najavio nastavak gradnje "Titanika 2". Firmi koju je osnovao da vodi taj projekat dao je ime Blu star lajn, po firmi Vajt star lajn, koja je gradila originalni "Titanik".

"Blu star lajn stvoriće izvorno iskustvo 'Titanika' tako što će putnicima ponuditi brod koji će imati iste interijere i kabine kakvi su bili na originalnom brodu, pri čemu će ugraditi i moderne bezbednosne procedure, sisteme navigacije i tehnologije 21. veka za najveći nivo luksuza", piše u jednom od saopštenja.

Kurir.rs/Express.hr