OVIH DEVET SISTEMA DRŽE PLANETU U ŽIVOTU: Loša vest je da smo već skoro uništili njih ČETIRI (VIDEO)

Planeta na kojem živimo nema beskonačnu toleranciju prema načinu na koji se odnosimo prema njemu. Pre deset godina 29 naučnika, na čelu s Johanom Rokstromom, tadašnjim direktorom Instituta za okolinu u Švedskoj i sadašnjim profesorom na univerzitetu u Stokholmu, seli su za sto i identifikovalo devet ssistema koji Zemlju drže na životu. Loša je vest da je čovečanstvo u crvenom sa njih četiri.

Deset godina nakon definisanja tih granica Rokstrom tvrdi da je čovečanstvo prešlo njih četiri, a to nikako ne znači da nema razloga za brigu. U razgovoru za New Scientist dao je svež pogled na čitavu situaciju.

"Čovečanstvo sad prati promene poput globalnog otopljavanja i izumiranja vrsta, koji prete prelaskom i izvan granica sistema koji održavaju Zemlju na životu. Promene bi mogle biti nagle i nepovratne. U stvari ne znamo gde bi sve to moglo da završi", rekao je Rokstrom.

Svaki prelazak izvan tih granica zapravo bi mogao Zemlju učiniti sve manje gostoljubivim mestom za život.

Same granice koje su Rokstrom i njegove kolege definisali zapravo su bile prve grube procene, okružene velikom dozom nesigurnosti i rupa u znanju pa su u međuvremenu naišle i na brojne kritike. Rokstrom smatra da su te granice napredak u dotad uobičajenom pristupu stručnjaka za ekologiju, kojima je cilj bio samo da minimaliziraju ljudski uticaj na planet.

Evo o kojih je devet planetarnih granica reč i u kakvom su stanju:

Kiseli okeani

Više CO2 u atmosferi znači da ga više upijaju i okeani, stvarajući tako kiselinu. To u suštini znači vrlo loše vesti za školjke u moru.

Nestajanje ozonskog omotača

S obzirom na zabranu većine hemikalija koje uzrokuju ovaj problem u svetu, najgora je opasnost prošla, ali problem nestanka ozonskog omotača i dalje na samoj granici.

Problem slatkih voda

Četvrtina rečnih sistema ne dolazi do okeana, a to uzrokuje sušu na velikim delovima kopna.

Bioraznolikost

Svaka pojedina vrsta možda sama po sebi ne znači puno, ali zato čini kariku u ekosistemu oko sebe. Svako narušavanje ekosistema nosi ozbiljne posledice i preti njegovim nestankom, a čovečanstvo je u tom smislu stvarno prešlo granicu.

CO2 i fosforni ciklusi

Čovek proizvede 121 miliona tona azota godišnje, mnogo više od same prirode. Drugim rečima, priroda to ne može da podnese.

Korištenje kopna

Polovina svetskih tropskih kišnih šuma je nestala, a veliki delovi nizina koji su pre bili otvoreni za divljač ograđeni su i postali su mesta na kojima se uzgaja stoka.

Klimatske promene

Svaki stepen zagrejavanja koji direktno uzrokuje CO2 dodatno je pojačan povratnim procesom koji zauzvrat još više podiže prosečne temerature.

Koncentracija aerosola u vazduhu

Od predindustrijskog doba, čovečanstvo je više nego udvostručilo koncentraciju aerosola u atmosferi.

Zagađenost hemikalijama

U svetu se koristi oko 100.000 različitih hemijskih jedinjenja i mnogi od njih štete i čoveku i okolini.

Kako god okrenemo, naš sistem za održavanje na životu ne izgleda baš sjajno. Da stvar bude gora, za dve granice zapravo se i ne zna gde nastupa takozvana crvena zona, a reč je o aerosolu i hemikalijama. Ipak, dobra vest da je osveštenost na problem poput smanjenja ozonskog omotača ipak urodila plodom i čovečanstvo nije završilo u crvenom. Znači, ipak se može sprečiti najgore, samo trebamo da priznamo da je stanje loše i da preduzmemo nešto po tom pitanju.

Kurir.rs/Dnevno.hr

Foto: Profimedia