TO ŠTO JE BAJDENOV SIN SKIDAO DEBEO KAJMAK S POSLA U UKRAJINI JE SAMO VRH LEDENOG BREGA! Evo kako ugledni Amerikanci koriste svoj položaj i reputaciju da bi zgrnuli milione dolara! (VIDEO)

Skandal sa uzbunjivačem koji trenutno drma Ameriku doveo je do četvrtog impičmenta u istoriji Sjedinjenih Država, nakon što je otkriveno da je predsednik Donald Tramp pritiskao ukrajinskog kolegu Vladimira Zelenskog da ispita poslovanje Bajdenovih u Ukrajini.

Imao je, međutim, jednu značajnu kvalifikaciju – on je sin potpredsednika SAD, novog i najvažnijeg ukrajinskog saveznika, piše Atlantik, opisujući njegov rad u Burizmi kao "društveno prihvatljivu korupciju".

Džo Bajden je 2015. godine, kao tadašnji potpredsednik SAD, posetio Ukrajinu da bi podstakao zvaničnike da obnove svoju borbu protiv korpucije. On je pritisnuo ukrajinsku vladu i doveo do otpuštanja državnog tužioca Viktora Šokina, nakon što ovaj nije uspeo da istraži korupciju, uključujući Burizmu.

Bajden je čak zapretio da će zadržati milijardu dolara zagarantovanog američkog zajma ako ne izbace Šokina. Ali, Tramp, njegov advokat Rudi Đulijani i drugi tvrde da je Bajden pokušavao da omete istragu u Burizmi.

Hil navodi da je ukrajinski državni tužilac 2016. i dalje imao otvorene slučajeve protiv Burzime, a Šokin u podnesku sudu tvrdi da mu je rečeno da se Bajdenu nije dopadalo da on istražuje gasnu kompaniju.

"Istina je da sam bio izbačen jer sam vodio veliku istragu korupcije u Burizmi, gasnoj kompaniji aktivnoj u Ukrajini, a sin Džoa Bajdena Hanter bio je član odbora direktora", posvedočio je Šokin.

Dokumenta do kojih je došao FBI u odvojenom slučaju pokazuju da su Hanter i njegov poslovni partner Devon Arčer zaradili tri miliona dolara u honorarima od

Burizme.

Drugi bivši ukrajinski tužilac Jurij Lucenko rekao je u petak da ne zna da je bilo koji od Bajdenovih prekršio ukrajinski zakon, preneo je USA tudej.

Lucenko, koji je zatvorio istragu Burizme 2017. godine, rekao je da Hanter Bajden ne može biti odgovoran za prekršaje menadžmenta koji su se odigrali dve godine pre njegovog dolaska.

Nedeljama pre nego što se Hanter pojavio, ukrajinska vlada je kolapsirala, a njen gas u potencijalno demokratskoj zemlji je zadobio novu stratešku važnost, kao alternativa ruskom. Hanterov otac je tada udobno sedeo u fotelji kao potpredsednik u drugom mandatu, a od kraja aprila ove godine Džo Bajden je i kandidat za predsednika SAD na izborima 2020.

Već je postojala šema kako se može iskoristiti kriza u zemlji i uz pomoć zapadnih "savetnika" legitimizovati pljačku i omogućiti i tim zapadnjacima da profitiraju. Desetak godina ranije, usred kolapsa SSSR-a čiji je Ukrajina bila deo, priča se da je grupa oligarha opljačkala veliku naciju, uključujući Olega Deripasku, Viktora Vekselberga, Dmitrija Ribolovljeva i Leonarda Blavatnika. Tu pljačku su pomogli i američki konsultanti, od kojih su mnogi imali pozicije na Harvardu, a najmanje jedan od njih bio je štićenik budućeg ministra finansija Lerija Samersa.

Priča o Burizmi je deo tog lanca. Kompaniju je osnovao Mikola Zločevski, koji je kao ministar ekologije Viktora Janukoviča nadgledao ukrajinske zalihe fosilnog goriva. Kad se Hanter Bajden priključio odboru kompanije, britanska vlada je zamrznula 23 miliona dolara Zločevskog zbog istrage o korupciji.

Zločevski je pobegao iz Ukrajine, a mladi Bajden je prijavio svoju pravnu firmu Bojs Šiler Fleksner da obezbedi savete Burizmi. Sredstva Zločevskog su se na kraju odmrzla, a Deripaska je pobedio američke sankcije uz sličnu pomoć drugih uticajnih Amerikanaca.

Hanter je nedavno za Njujorker izjavio da su odluke koje je doneo bile “prave” za njega i njegovu porodicu i da ga je Tramp samo koristio kao “vrh koplja” kojim je hteo da politički potkopa Džoa Bajdena.

Nema naznaka da su Hanterove aktivnosti u skladu s bilo kojom odlukom koju je njegov otac doneo kao potpredsednik. Džo Bajden jeste pritiskao vlast da skloni javnog tužioca zbog korupcije, ali pritiskale su je i druge zapadne vlade i ukrajinski i međunarodni prodemokratski aktivisti.

Problem nije bio u tome što je tužilac bio previše agresivan prema koruptivnim biznismenima-političarima poput Hanterovog šefa, već što je bio previše popustljiv, a teško da je Hanter jedini ugledni Amerikanac koji se ugradio u ukrajinsku tranziciju.

Drugi direktor Burizme bio je Kofer Blek, šef jedinice CIA za borbu protiv terorizma u administraciji Džordža Buša. Za Janukoviča je radio i Pol Manafort, republikanac i budući šef Trampove kampanje. Tu je bio i Gregori Krejg, savetnik Bele kuće u vreme mandata Baraka Obame.

Milione koje je zarađivao isplaćivao je oligarh povezan sa Janukovičem i usmeravao u Krejgovu firmu Skaden Arps preko zbunjujuće serije ofšor računa. U to vreme je Krejg bio direktor Zadužbine za međunarodni mir Karnegi. Krejg je optužen po minornoj tački za laganje federalnim istražiteljima ali je oslobođen.

Kad ugledni Amerikanci koriste svoju svetsku reputaciju za finansijsku dobit, danas im se skoro i ne poklanja pažnja.

Koliko je poznato da je bivša državna sekretarka Medlin Olbrajt zajedno sa svojom konsultantskom firmom pokrenula i hedž fond za tržišta u razvoju kojim rukovodi njen zet. Olbrajt kapital je 2011. godine, kako navodi Atlantik, preuzeo glasački udeo u APR Enerdži, specijalizovanom za otvaranje elektrana u zemljama u razvoju.

APR Enerdži se predstavlja kao rudarska industrija u Africi, gde se od resursa bogati šačica kleptokratske elite, ostavljajući stanovnike u zagađenju i konfliktima. Neki od poslova ove kompanije dolaze preko američke Agencije za međunarodni razvoj, koja blisko sarađuje sa Stejt departmentom, na čijem je čelu nekad bila Olbrajtova.

Kad se samo malo zagrebe po kartonima bivših američkih zvaničnika koji su bili zaduženi za spoljnu politiku ili bezbednosti u administracijama obe partije, otkriva se niz “konsultativnih” firmi i hedž fondova.

Džo Bajden je čovek koji je, kao senator, napustio večeru sa avganistanskim predsednikom Hamidom Karzajem. Bio je jedan od najglasnijih zagovarača antikorupcionih mera Obamine administracije. Stoga, kad isti Bajden povede svog sina sa sobom u Kinu predsedničkim avionom, a za nekoliko dana se Hanter priključi odboru investicione savetničke firme sa udelom u Kini, nije toliko bitno o čemu su razgovarali, zaključuje Atlantik.

Kurir.rs/The Atlantic/Newser

Foto: Profimedia