DA NAM JE VIŠE OVAKVIH ČOBANA! Upoznajte milijardera koji je rođen i odrastao među ovcama, a danas udara packe kapitalistima i svoju zaradu deli s radnicima: Ja samo dajem ljudima ono što je njihovo! (VIDEO)

"Ako zarađujem ja, zarađuju i radnici. Moja dobit njihova je dobit, a njihova sreća je moja sreća", kaže Hamdi Ulukaja, siromašni kurdski čobanin rođen negde u bespućima Turske koji je emigrirao u SAD, a sada je vlasnik brenda jogurta "Čobani" i težak je dve milijarde dolara.

"Vreme je da priznamo da udžbenik koji već 40 godina koriste vodeći ljudi svetskog biznisa više nije upotrebljiv", kazao je on na prestižnoj konferenciji TED, održanoj ove godine u Vankuveru.

Pogrešno bi bilo reći da Hamdi Ulukaja ne veruje u moć biznisa, u Ameriku i američki san - on ga živi - ali pravila prema kojima on igra bitno su drukčija od onih koja se na našim prostorima kopiraju. Čuvena je njegova izjava da je "maksimalizovanje profita kako bi od toga jedinu korist imali deoničari najgluplja stvar koju sam čuo u svom životu".

Hamdi Ulukaja, poznat i kao "kralj jogurta", rođen je 26. oktobra 1972. godine u Anadoliji u Turskoj, zapravo negde na putu jer su roditelji, čobani, selili ovce, pa se rodito tako usput. I mali Hamdi je, naravno, bio pastir - i Kurd, pripadnik naroda koji ima tri domovine, ali ne i državu, a koji u Turskoj ne trpe.

Odrastao je među ovcama i od malih nogu je pravio sir, kajmak i jogurt, ali jogurt koji on pravi danas je najpoznatiji jogurt na svetu. Brend je nazvao "Čobani" (Chobani), a danas je vredan pet milijardi dolara.

Iako ga je otac poslao na studije u Ankaru, Hamdi, kako je kasnije priznao novinaru CNN, nije mogao da trpi ugnjetavanje Kurda, pa je napabirčio 3.000 dolara i 1994. se otisnuo u SAD. Intenzivno je učio jezik i priželjkivao da napravi neki svoj biznis, a šansa mu se ukazala 2005, kad je video oglas za prodaju stare i zapuštene fabrike jogurta. Oglas je, inače, našao u đubretu.

I to je shvatio kao znak i odmah nazvao oca: "Ovi Amerikanci pojma nemaju šta je jogurt, za njih je to desert pun šećera i voća, došlo je vreme da probaju pravi jogurt, onakav kakav mi pravimo."

"Digni kredit, a sve ostalo znaš", rekao mu je otac. A Hamdi je smislio: "Ja sam čobanin, zašto da ne nazovem firmu 'Čobani', to će Amerikancima zvučati egzotično."

Pošto nije imao para za marketing, počeo je da pakuje jogurt u malu posudu (kakvu danas koriste i ostali proizvođači), a reklamirao se tako što je zvao influensere s društvenih mreža, slao im jogurt i molio da ga probaju bez ikakvih obaveza. Na pakovanja je štampao svoj broj telefona. Amerikanci su ubrzo poludeli za Ulukajinim jogurtima.

"Ja sam Kurd, odrastao među ovcama u turskim planinama. U našem društvu nije bilo važno ko ima koliko ovaca, već ko je kakav čovek. Takva atmosfera vlada i u mojim fabrikama, čim uđete osetite ljudsku dušu", priča on.

"Čobani" je proglašena za jednu od top 10 najinovativnijih kompanija na svetu. Oko 30 odsto zaposlenih su izbeglice i umigranti, koji imaju i prednost pri zapošljavanju. Pre tri godine Hamdi je objavio da 10 odsto kompanije, podsećamo da ona vredi najmanje pet milijardi dolara, daje radnicima, kojih je u tom trenutku bilo oko 2.000.

"Nije ovo nikakav poklon ni pi-ar, ja samo ljudima dajem ono što je njihovo, oni su to zaradili", objasnio je. Osim toga, plate u "Čobaniju" su daleko iznad proseka u branši, a posebna pažnja se posvećuje roditeljima koji, u zemlji u kojoj se radi od jutra do noći, imaju, na primer, porodiljsko odsustvo kao što je ono u skandinavskim državama.

Jasno je, dakle, da je reč o neverovatno uspešnom preduzeću koje posluje na neverovatan način.

"Propala firma koju sam bio preuzeo nije bila odustala od jogurta, nego od ljudi, digli su ruke od njih kao da ništa ne vrede. Bio sam strašno ljut na njihovog direktora, koji je sedeo tamo negde u nekakvom tornju, držeći u ruci tablice koje mu pokazuju da mora da zatvori fabriku. Ali u tim tablicama, međutim, nema ljudi, one o ljudima ništa ne govore, u njima nema ni reči o odgovornosti prema društvu. Žalosno je što se na taj način, uz pomoć nekakvih tablica, danas svode mnogi poslovi."

Hamdi Ulukaja otvoreno sebe naziva antidirektorom, anticeom, liderom koji ruši sva pravila uobičajenog ponašanja u svetu krupnog biznisa. Njegova ideja je jednostavna i revolucionarna, a sažeta je u tri tačke.

"Moj antiCEO udžbenik zasniva se pre svega na zahvalnosti. U svakom poslu radnici moraju da budu na prvom mestu jer bez radnika nema ni rada ni zarade. Moja vrata su u svakom trenutku otvorena i radnicima i kupcima, jer promene mogu da se vrše samo kad slušamo druge", kaže on.

"Moj antiCEO udžbenik se oslanja na društvo. Od društva, od naše zajednice, ne treba uzimati, društvu treba davati. Otiđite među ljude, recite im šta nameravate, pitajte ih za dozvolu, pitajte što žele, budite s njima, rastite s njima i zajedno s njima dođite do uspeha", objašnjava Hamdi i dodaje da je upravo na taj način izgradio svoju drugu fabriku, u Ajdahu, koja je danas jedna od najvećih fabrika jogurta na svetu.

"Moj antiCEO udžbenik govori o odgovornosti. Morate da se odlučite za jednu stranu, to važi i za poslovne ljude i za obične građane. Nisam tu samo da zarađujem, nego i da napravim razliku tako što ću se odlučiti za pravu stranu", tvrdi Hamdi.

Što se tiče današnjih tipičnih pravila u poslovnom svetu, Hamdi kaže da su glupa, a najgluplje je potcenjivanje kupaca, to jest klijenata, jer da nije njih, ne bi bilo ni ljudi kao što je on.

Mnogi mu se rugaju da je idealista, a u kapitalizmu idealiste smatraju budalama. Ali poslovni rezultati "Čobanija" pokazuju da kapitalizam, samo kad se hoće, može da ima i drukčije lice. Može da se zaradi i bez lomljenja leđa radnika.

Hamdi Ulukaja je bez ikakvog iskustva u biznisu stvorio poslovnu imperiju za samo 10-ak godina. Kada je 2013. bio proglašen za preduzetnika godine, u njegovoj biografiji još je pisalo da je veći deo života proveo čuvajući ovce.

Kurir.rs/Slobodna Dalmacija