DŽONSON GUBI KOMPAS, VIŠE NE ZNA GDE UDARA: Sada izaziva kraljicu na ustavni duel, a to bi mogla da bude KOBNA GREŠKA! (VIDEO)
Britanski premijer Boris Džonson proteklih nedelja je nagoveštavo da će biti spreman da prekrši novi zakon koji ga obavezuje da od Brisela traži odlagane Bregzita. Sada izaziva kraljicu na ustavni duel, ali sudbina australijskog premijera pre 44 godine pokazuje da bi to mogla da bude kobna greška.
Britanski mediji proteklih dana pišu da će premijer odbiti da napusti funkciju ako parlament izglasa nepoverenje u njega. Navodno, njegova kancelarija priprema pravne dokaze da ustavna ovlašćenja monarha ne dozvoljavaju kraljici Elizabeti da ga otpusti.
To obrazloženje može imati neke rupe, ali ova strategija sa visokim ulozima ipak ima pokriće. Britanski monarsi izbegavaju da se umešaju u politiku još od 17. veka kada je jednom Elizabetinom prethodniku letela glava, a drugi je proteran u Francusku zbog mešanja u parlamentarne poslove.
Džonson možda planira da čuči u svojoj kancelariji do 31. oktobra, kada će zemlja napustiti EU bez sporazuma ukoliko ne dođe do odlaganja, ali bi jedan australijski presedan trebalo da ga brine.
Premijer te zemlje Gou Vitlam se 1975. godine takođe našao u ćorsokaku.
Nakon smrti senatora u njegovoj Laburističkoj stranci, on više nije mogao da prosleđuje račune kroz gornji dom i finansira vladu. Umesto da se ne meša u političke krize, kraljičin zvanični predstavnik u Australiji Džon Ker razrešio ga je dužnosti i na njegovo mesto postavio lidera opozicije Malkoma Frejzera.
Kao uslov za imenovanje, Frejzer je morao da reši nastalu krizi kako ne bi došlo do vanredne situacije i izbora.
Zemlje Komonvelta imaju običaj da se ugledaju jedna na drugu u pravnim presedanima, posebno u situacijama kada je malo domaćih analogija. Zbog toga je način na koji je Vitlam otpušten relevantan za Bregzit krizu.
Taj primer podseća na činjenicu da izbor premijera, na kraju, leži u rukama monarha, ako i na to da monarhija ne mora uvek da bude pasivna. Ako vlada izglasa nepoverenje u Džonsona, kraljica Elizabeta može da postavi na njegovo mesto koga god ona smatra prikladnim, čak i da zahteva od tog naslednika da reši krizu.
Taj način je možda i najbolji za primenu ustavnih pravila, za koja se Džonson nada da će kraljici vezati ruke. Ako članovi parlamenta ne budu mogli da nađu kompromisno rešenje oko izbora Džonsonovog naslednika, kraljica bi mogla da imenuje osobu "umerenog stava" od koje će zahtevati da traži odlaganje Bregzita pre raspisivanja izbora.
Takav ishod bi bio kraj za trenutnu dramu, jer je poznato da britanski izbori mogu biti nepredvidivi. Ako ništa drugo, makar bi presekao žice na ustavnoj bombi koja će eksplodirati 31. oktobra.
Kurir.rs/Blumberg
Foto: EPA
"JUTROS SAM BIO NA NAJTUŽNIJEM MESTU U SRBIJI" Predsednik Vučić položio venac na grob devojčica i deke koji su poginuli u nesreći u Novom Sadu