EKSKLUZIVNO ZA KURIR! SVETSKI PUTNIK EDIN UŽIVAO JE U ČARIMA IRANA: Posetio sam selo staro preko 3.000 godina, ružičasto jezero i minaret koji se ljulja! Tradicija i kultura su me očarale! (FOTO)

Iran tokom poslednjih godina postaje sve popularnija turistička destinacija za svetske putnike. Ova zemlja krije brojne čari, a često u medijima o njoj možemo da čujemo ne tako pozitivne reči. Ipak, ko god da je imao priliku da boravi u Iranu, odatle se vratio sa pozitivnim utiscima, neprestano pričajući o kulturi, narodu i neodoljivom šarmu koji ova država krije.

Pošto želi da obiđe čitav svet, sasvim je logično što se i Iran našao na njegovom putu, posebno zato što je na svom poslednjem putovanju obuhvatio zemlje na nekadašnjem Putu svile.

"Mislim da je i tajming bio pravi, budući da sam se sa ovim iskustvom koje sada imam sasvim spreman zaputio prema Iranu. I nisam se pokajao. Iran je zemlja sa izuzetnom kulturom i tradicijom, i ja sam se zaista oduševio onime što sam imao prilike da vidim u toj zemlji, a pogotovo zato što se o Iranu uglavnom putem medija plasira lažna slika", kaže on.

Edin je iz Avganistana kopnenim putem ušao u Iran, a tokom svog boravka u ovoj zemlji posetio je više gradova i znamenitih mesta. Sve ovo je ostavilo snažan utisak na njega, a svako mesto krije neku posebnu priču. Prvi grad na njegovom putu bio je Mašhad.

"To je najsvetiji grad u Iranu za šiite (pravac u islamu koji je najzastupljeniji u Iranu), a drugi po važnosti nakon Meke. U Mašhad svake godine dolaze milioni turista iz Irana i celog sveta kako bi posetili prelepi kompleks Imama Ali Rize.

Osim pomenutog mesta, bio sam potpuno šokiran kada sam čuo da je na pedesetak kilometara od Mašhada čuveni grad Kang, koji je star preko 3.000 godina, sa izuzetno starim kućama neobične i jedinstvene arhitekture. Nakon Kanga zaputio sam se prema Tabrizu, gradu na severu Irana, u kome žive Turci i Azeri.

U ovoj regiji je zastupljeniji turski jezik i hrana. Osim prelepog Tabriza i njegovih kulturno-istorijskih znamenitosti, u ovom gradu mogu se kupiti čuveni tepisi koji su poznati i jedinstveni u svetu zbog svog dizajna i kvaliteta, jer se svaki tepih ručno izrađuje. Ovde sam takođe imao priliku da posetim selo Kendovan, staro 2.500 godina, a ono je prava kopija turske Kapadokije.

Ovde su sve kuće uklesane u stene od vulkanskog kamenja. Iz Tabriza sam otišao u regiju Isfahan, po mom mišljenju najlepšu regiju u Iranu. Gradovi Isfahan i Kašan su savršenstvo kada je u pitanju arhitektura verskih objekata i medresa. Ovde je takođe nezaobilazno selo Abjane (Abyaneh) staro preko 3.000 godina, u kome i dan-danas živi istoimeno pleme, karakteristično po svojim nošnjama koje se i dan-danas nose, a njihove žene su poznate u celom Iranu po svojim dugim belim maramama sa cvetovima.

Iz Isfahana nastavio sam putovanje u prelepi Širaz, pored mnogih kulturno-istorijskih znamenitosti, moram izdvojiti Nasir Al Mulk, džamiju poznatiju kao 'ružičasta džamija'. Lepote ove džamije su najvidljivije između osam i devet sati ujutru, kada sunčevi zraci prodiru kroz vitraže prozora i vrata, a unutar cele džamije se stvaraju crveni obrisi sunčevih zraka koji daju jedan neverovatan efetak za oči i fotografiju.

U Širazu su nezaobilazne još dve stvari koje se obavezno moraju videti, a to su: Persopolis, antički grad koji se nalazi na 80-ak kilometara od Širaza i Maharlu jezero, u narodu poznatije kao ružičasto jezero, zbog svoje specifične boje, koju je jezero dobilo od specijalne vrste soli. Najlepši efekat ovog fenomena može se uočiti iz aviona, kada avion sleće na obližnji aerodrom.

Nakon Širaza, otišao sam u centar Irana, u regiju Jazd u kojoj se nalazi istoimeni grad Jazd. Grad je sagradio Aleksandar Makedonski i namena mu je bila da bude zatvor iz kojeg niko neće moći da pobegne. Danas je Jazd sačuvao svoju jedinstvenost i izgleda drugačije od svih gradova u Iranu, a to je sve zahvaljujući materijalima koji se nalaze u njegovoj okolini.

Pored Jazda sam posetio još jedan antički grad po imenu Kendovan. Grad je napušten pre dvadeset godina zato što se redovno obrušavao, a porodice koje su nasledile objekte u kojima su živele, dobile su od vlade Irana nove kuće u blizini ovog starog grada. Kendovan je najpoznatiji u svetu po svojoj džamiji i jedinstvenom minaretu koji se ljulja. Kod lokalaca je već dobio ime 'minaret koji se ljulja'.

Deo prema minaretu je zatvoren, tako da je nemoguće ući u džamiju niti se popeti gore i osetiti to pomeranje iz bezbednosnih razloga. Takođe su i krovovi na mnogim kućama oronuli, tako da treba dobro paziti gde i kako koračati, jer je sve sagrađeno bez kamena i armature, od čistog blata i drvenih greda", ističe naš sagovornik.

Za narod u Irana kaže da je izuzetno dobar, srdačan i da su ljudi ovde pravi domaćini. Imao je priliku da upozna interesantne ljude i da vidi kako izgleda njihov način života.

"Imao sam bliske susrete i bio sam ugošćen u nekoliko kuća, a ovde moram izdvojiti tri porodice. Prva je porodica Ali Muhameda u Mašhadu, koga sam upoznao u verskom kompleksu Imama Ali Rize. On je po zanimanju pravnik, a radi kao vodič u pomenutom kompleksu.

Treba napomenuti da svi vodiči u Iranu u verskim objektima, tu delatnost obavljaju volonterski, što znači bez ikakve naknade. Svi oni moraju biti obrazovani i govoriti tečno minimum jedan strani jezik. Tako da ukoliko dođe neki turista iz Japana, Kine, Koreje, Rusije, zatim sa portugalskog, španskog, francuskog ili engleskog govornog područja, uvek će imati besplatnog vodiča koji poznaje njegov jezik.

Muhamed Ali je bio jedan od njih i sa njim sam prvog dana proveo dva dana u kompleksu, da bih sledeća dva dana bio gost kod njega na ručku i večeri.

Drugog sam upoznao u Širazu, na identičan način kao i Muhameda Alija u Mašhadu. Sajed Hamed je imam (svešteno lice) koji me je prošetao Širazom i pokazao mi sve verske i kulturno-istorijske znamenitosti grada, a zatim me je o svom trošku odveo na ručak.

Ovde moram naglasiti da je svim volonterima nemoguće dati bakšiš, jer ga nipošto neće uzeti, a za njih je najveća čast to što su uradili za svoju zemlju, i to što su pokazali svoju zemlju i svoju kulturu u pravom smislu, bez ikakvih stereotipa kojih su i oni svesni da ih plasiraju strani mediji.

Kada sam napuštao Iran, oni su me više puta pitali kakav sam utisak stekao o Iranu i da li sam bio zadovoljan onime što sam video i posetio, I da li sam pre toga imao neko drugačije mišljenje o ovoj zemlji. Bilo im je veoma važno da svoju zemlju predstave u pravom svetlu, i da neko sa pozitivnim i lepim utiscima napusti Iran.

Treći i meni najdraži domaćini kod kojih sam boravio i spavao jesu Egber i njegova supruga Zehra, kao i njihov sin Mohamed. Sa njima sam se slučajno sreo na svom putu iz Tabriza prema Kendovanu u malenom gradicu Kosrovšah (Khosrowshah). Prisnost koja se stvorila sa tom porodicom kulminirala je time da su bezuslovno insistirali na tome da budem njihov gost nekoliko dana.

Ostao sam samo dva dana i jedno veče jer sam već imao svoje planove za dalje putovanje. Žao mi je što nisam mogao da ostanem duže, ali sam siguran da ću na svom sledećem putovanju u Iran ponovo otići do Tabriza i posetiti ovu porodicu", kaže on.

Običaje i kulturu koji su zastupljeni u ovoj zemlji smatra fascinantnim. Oni sežu daleko u prošlost što je samo deo njihovog šarma.

"Kao neko ko islamsku kulturu vidi kroz sunitski islam, koji je na naše prostore i u Evropu došao putem turskih osvajanja, moram da kažem da sam fasciniran šiitskim običajima i kulturom, o kojoj sam malo toga znao. Njihova kultura i običaji sežu daleko u prošlost.

Reč je o jednom antičkom narodu koji se nalazi na prostoru nekadašnje Mesopotamije, kolijevke civilizacije. Stoga je i arhitektura i kultura uglavnom u duhu te drevne tradicije. Osim toga, prostor današnjeg Irana nekada je bio deo teritorije Makedonskog carstva, te i danas postoje ostaci antičkog grada Persepolisa, koji sam pomenuo u prethodnim pitanjima”, navodi on.

Religija je u ovoj zemlji bitan faktor, ali navodi da zakoni nisu isključivo šerijatski, niti država počiva na njima.

"Iran ima vladu, ministarstva, državne institucije koje su relativno moderne, pravo i zakoni imaju svoju ulogu u javnom životu, te bi možda najbolje bilo reći da je religija dosta uticajna, ali nije dominantna. Ono što mi se recimo dopalo, jeste način na koji se ljudi oblače, tako da nikad nećete videti muškarca u šortsu ili bermudama, niti ženu ili devojku bez marame ili hidžaba na glavi. Ja znam da je to za nas iz Evrope neshvatljivo, ali u Iranu je vulgarnost nešto što nije društveno prihvatljivo, pa nama to često deluje pomalo čudno.

U Iranu nema žena koje su pokrivene takozvanim čadorima (koji pokrivaju kompletno lice), kao što je to slučaj u Avganistanu recimo. No, prilikom posete verskim objektima, svaka žena mora biti obučena strogo po pravilima islama, što znači da joj se mogu videti samo lice i šake", dodaje on.

Što se hrane tiče, ona je dosta slična turskoj hrani, a najviše se u ovoj zemlji jede kebab sa pirinčem i povrćem.

"Meni se najviše dopao njihov jogurt koji oni zovu čaka, a pravi se sa nanom i limunom, uz dodatak soli. U restoranima je hrana izuzetno kvalitetna i ukusna, ali i jeftina. Takođe, treba uvek poručiti čuvenu iransku limunadu sa šafranom, i to je jedinstvena prilika popiti neki napitak od šafrana, jer je opšte poznato da je šafran najskuplji začin na svetu (kilogram šafrana se kreće od 25.000-35.000 dolara)", kaže Edin.

Prevoz u Iranu je izuzetno dobar. Svi gradovi su odlično umreženi, cene su povoljne, a litar benzina je izuzetno jeftin.

"Iako pod snažnim pritiscima međunarodne zajednice, neverovatan je podatak da litar benzina u Iranu košta samo 7 evro centi. Imajući to u vidu, moram reći da je prevoz u Iranu izuzetno jeftin i jako dobro umrežen. Na primer, autobusi koji voze u međugradskim relacijama su toliko visoke klase, da vas u njima služi osoblje koje vam tokom putovanja daje sok, vodu ili sendvič kako biste se okrepili, a to je sve uračunato u cenu karte.

Za dalje destinacije unutar države se koristi železnički ili avionski saobraćaj koji je jako moderan i napredan. Istina je da u Iranu još uvek ima starih aviona za koje vam se pri ulasku čini da će se raspasti tokom leta, ili da neko može pomisliti da ne može bezbedno poleteti ili sleteti, ali naprotiv, o svemu se vodi računa i ti su avioni mehanički u besprekornom stanju.

Kada je reč o železničkom saobraćaju, mogu vam reći da biste se prijatno iznenadili kada biste videli da je moguće na pojedinim relacijama voziti se biznis klasom i osećati se kao da avionom putujete biznis klasom jer imate vrhunsku uslugu i servis hrane i pića tokom celog putovanja", ističe naš sagovornik.

Edin dodaje da je ovo putovanje ispunilo sva njegova očekivanja i da su orijentalne kulture nešto što svaki strastveni putnik mora da poseti.

"Pogotovo me je sve to osvežilo nakon nekih drugačijih destinacija na kojima sam bio. Upoznati persijsku kulturu, videti drevne gradove i kulturno-istorijske znamenitosti, osetiti drugačiji narod i mentalitet, mislim da je to nešto neprocenjivo i nezaobilazno za svakoga kome su putovanja više od hobija", zaključuje on.

Kurir.rs/A.Tašković

Foto: Edin Krnić/Privatna arhiva